Ruže nose posebnu simboliku

Ruže su još od davnina uzgajane zbog svog mirisa, lepote i lekovitih svojstava. Postoji više od 150 vrsta ruža u zapanjujućem nizu oblika, veličina i nijansi, što ih čini jednom od najraznovrsnijih cvetnih kultura, pa su stoga nezaobilazne u dvorištima i cvetnim baštama širom planete.

Ruže su veoma simbolične biljke i često se koriste u heraldici, na značkama i grbovima. U njihovom izgledu i jedinstvenoj kombinaciji trnovitih stabljika i mirisnih cvetova krije se divna metafora za život: nakon što se susretnete sa dugačkim stabljikama punim trnja, čeka vas nagrada u obliku cveta neverovatne lepote i očaravajućeg mirisa. Drugim rečima, nakon prevazilaženja poteškoća u životu pronaći ćete unutrašnju harmoniju, sjedinjenje sa samim sobom i sreću.

Briga o ružama

Ruže mogu da se uzgajaju na pregršt različitih načina. Korenov sistem im nije previše razvijen pa su zbog toga pogodne za presađivanje kako u sanduke, tako i u balkonske i sobne saksije. Čuvanje i nega ruža u stanu ili kući može da bude prilično zahtevan zadatak za nekog ko to nikad nije radio, ali ukoliko se potrudite da im obezbedite određene uslove i usput naučite neke korisne trikove, pitanje kako se brinuti o ružama vam neće više predstavljati tako veliku misteriju.

Minijaturne ruže, odnosno ruže malog rasta su najpogodnije za držanje u zatvorenom prostoru ili na balkonima. Kao što je to slučaj sa ružama u slobodnom uzgoju i ruže na balkonima morate redovno zalivati i prihranjivati, uklanjati im precvetale cvetove i zaštititi ih od bolesti i štetočina. Orezivanje takođe mora biti redovno da biste u narednom cvetanju dobili što lepše cvetove i da bi vaše ruže bile što bujnije i zdravije. Da biste gajili sobne ruže, najbolji izbor su svakako one proizvedene u kontejnerima.

Naravno, u sobnim uslovima je nemoguće držati ruže tokom cele godine, jer bi u tom slučaju one gubile na vitalnosti ili jednostavno prestale da se razvijaju. Zbog toga ih treba već s početka leta, najbolje u junu, izneti u baštu ili na balkon i tu gajiti sve dok jesen ne donese hladnije vreme. Taj period im služi kao neka vrsta oporavka kako bi na zimu ponovo procvetale u sobnim uslovima.

Zalivanje ruža je veoma važno

Ako se vaše ruže nalaze u vrtu, treba da znate da su one duboko ukorenjene biljke, tako da kada se dobro nastane na mestu na kom ste ih smestili, obično mogu da prežive od vlage koja je prirodno prisutna u zemljištu.

Međutim, tokom veoma toplih i suvih perioda ili na suvim, peskovitim zemljištima, veoma je izgledno da će im biti potrebna dodatna količina vode. Tada ih treba zalivati jednom nedeljno sa oko pet do deset litara vode po biljci. Ako cvetovi ili listovi počnu da venu, ovaj poziv u pomoć znači da vaše ruže treba odmah da zalijete!

U prvih nekoliko godina nakon sadnje nove ruže treba redovno zalivati, posebno leti dok im se korenje dobro ne učvrsti u zemljištu. Mlaz vode usmerite na tlo oko same osnove biljke, izbegavajući lišće i cveće. Tako sprečavate pojavu gljivičnih oboljenja na ružama. Ružama u kontejnerima je potrebno mnogo više vode. Zalivajte ih onoliko često koliko je potrebno, što po toplom vremenu može biti i svakodnevno.

Sunčeva svetlost je ključ

Ove prelepe biljke jednostavno neće cvetati ukoliko ne dobijaju dovoljno sunca. Uzgajanje ruža u zatvorenom prostoru može predstavljati izazov ukoliko ne možete da im pronađete mesto na kom će dobiti nekoliko sati direktnog sunca svakog dana.

Da bi vaše cveće bilo lepo i zdravo, grmovi ruža treba da dobijaju šest do osam sati sunčeve svetlosti dnevno. U toplim krajevima ruže najbolje uspevaju kada su zaštićene od vrelog popodnevnog sunca, dok u hladnijim klimatskim uslovima sadnja grma ruže pored zida okrenutog ka jugu ili zapadu može pomoći da se šteta od smrzavanja tokom zime umanji.

Orezivanje

Jedna od osnovnih stvari kada pričamo o tome kako se brinuti o ružama jeste orezivanje. Novim biljkama rezidba neće biti potrebna, ali kako vaše ruže rastu i razvijaju se, godišnje orezivanje u jesen, nakon cvetanja, poboljšaće rast i opšte zdravlje vašeg cveća.

Dva su ključna cilja orezivanja: da biljka bude zdrava i da je pravilno oblikujete. To se postiže tako što se uklanjaju mrtvi, bolesni ili oštećeni izdanci, kao i ukrštene grane koje se češu jedna o drugu. Ovo uključuje i čišćenje potencijalno obolelih listova koji su otpali, jer spore gljivica na opalom lišću mogu prezimiti i vratiti se u proleće kako bi zarazile biljku. Orezivanjem morate otvoriti sam centar biljke ili žbuna radi poboljšanja cirkulacije vazduha, boljeg prodora svetlosti i sprečavanja gljivičnih bolesti.

Različite vrste ruža zahtevaju različite pristupe u orezivanju, pa vam tako ovaj proces isprva može delovati nezgodno, pa čak i komplikovano ukoliko ste početnik u njihovom uzgoju, ali kada je savladate ona se u stvari obavlja vrlo brzo i lako. Zapamtite samo da nikako svoje ruže ne čupate rukama, jer kidanje može oštetiti stabljiku i tako privući bolesti. Koristite oštre makaze da biste izbegli kidanje stabljika i secite ih pod uglom od 45 stepeni.

Zaštitite svoje ruže

Ruže zimi miruju, a period zimskog odmora im prija, produžava im život i pozitivno utiče na celokupno zdravlje. Otporne su na hladnoću, ali ako ih uzgajate na otvorenom ipak nije na odmet da ih zaštitite od niskih temperatura tako što ćete ih zagrnuti slojem zemljišta. Ukoliko uzgajate ruže u kontejnerima najbolje je da ih tokom zime premestite u podrum ili garažu kako im se korenje ne bi smrzlo.

Vlažni uslovi mogu izazvati pojavu crnih tačkica na listovima. U pitanju je gljivica koju treba odmah lečiti. Odsecite obolelo lišće i tretirajte svoje ruže fungicidom specijalno napravljenim za crne pege. Dobra ventilacija vazduha može pomoći u daljem sprečavanju i širenju ovih gljivica.

Ukoliko primetite da lišće vaših ruža žuti i otpada, ta pojava može da ukazuje na nedostatak sunčeve svetlosti, suvo zemljište i suv vazduh. U tom slučaju potrebno je da jednostavno nastavite pažljivo da brinete o njima, bez ikakvih odskakanja, i to će im pomoći da se brzo oporave.

Kako biste i vi sami uživali u uzgoju ovih divnih biljaka, molimo vas da nikako ne zaboravite da povremeno zastanete i dobro pomirišete svoje ruže. U svakom momentu će biti spremne da vas očaraju.

Letnje vrućine su u punom jeku, možete se zapitati: „Da li je u redu đubriti biljke po ovako vrućem vremenu?“ Odgovor je uglavnom ne. Ako su vaše biljke izložene suši i toploti, letnje đubrenje može doneti više štete nego koristi.  Zašto je đubrenje po letnjim vrućinama loša ideja? Kada temperatura poraste, vaše biljke mogu iznenada razviti toplotni stres u obliku uvelog, uvijenog ili spaljenog lišća. Možda mislite da bi ih malo đubriva oživilo, ali prekomerno đubrenje dovodi do viška soli u blizini korena biljaka, što ih dodatno može oštetiti, ograničavajući time protok vode prema gornjim delovima biljke. Soli takođe mogu uticati na biljna tkiva, uzrokujući odumiranje ili pojavu smeđih ivica na listovima.

Simptomi prekomerne akumulacije soli uključuju:

• Uvenuće i spor rast kod širokolisnih biljaka.
• Smeđi vrhovi iglica kod četinara.
• Smeđa ili beličasta kora na vrhu zemlje ili sa strane biljke u kontejneru. Pokušajte da isperite posudu sa puno vode da biste isprali te soli.
• Smeđe ili mrtve delove trave na travnjacima gde je rasipač previše razbacao đubriva.
• Može se izazvati prerano opadanje cveta.

Možete prepoznati kada su vaše biljke prekomerno zaslanjene po doslednom obrascu oštećenja biljke, dok su oštećenja od bolesti ili insekata nepravilna.

Đubriva imaju veoma precizno otpuštanje hranljivih materija, ono je brže na višim temperaturama vazduha što nije u skladu sa potrebama biljaka, koje traže umereno i dugotrajno otpuštanje hranjivih materija.

Razlaganje đubriva umnogome zavisi od temperature zemljišta. Otpuštanje hranljivih materija je brže na temperaturama ispod 20 °C što je u skladu sa potrebama biljaka. Nivo soli, pH vrednost, aktivnosti mikroorganizama u zemljištu, kvalitet vode ili kišnice ne utiču toliko na otpuštanje hranljivih materija koliko pomenuta temperatura zemljišta (koja pri letnjim temperaturama prelazi vrednost od 20 °C).

Kako izvršiti đubrenje i zaštitu zemljišta leti

Ako baš želite da đubrite po vrelom vremenu, obavezno zalijte biljke pre nanošenja đubriva (da spustite temperaturu zemljišta ispod 20 °C), a zatim ponovo nakon nanošenja. Ako koristite granulirano đubrivo, neka to bude osmokot sa dugim periodom otpuštanja hraniva, ono ne bi trebalo da dodiruje listove. Nikada ne nanosite đubrivo ako je biljka pod stresom zbog vrućine ili suše.

Malčiranje je jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za svoje biljke tokom leta. Može da stabilizuje temperaturu zemljišta, zadrži vlagu, a prirodni malč će se razgraditi i obogatiti zemljište.