Objavljeno

Jesenja sadnja i njene prednosti

Јesen je idealan period za sadnju voćnih sadnica. Sadnja počinje u novembru i traje do proleća tj. do kretanja vegetacije. Međutim treba napomenuti da je sadnja moguća i u zimskom periodu ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju, dnevna temeratura ne sme biti ispod 0°C.

Raznim ispitivanjima stručnjaci su došli do zaključka da je jesenja sadnja bolja od prolećne zbog boljeg ukorenjavanja sadnica koje spremnije dočekaju proleće i novi vegetacioni period.

Oko sadnica posađenih u jesen će zemlja bolje da nalegne na korenski sistem, fine žilice će imati bolji kontakt sa zemljom i biti spremne da prehranjuju sadnice čim krene vegetacija. Naravno da ne treba ni zanemarti prolećnu sadnju ukoliko nismo stigli to učiniti na jesen ali treba mnogo više voditi računa o zalivanju.

Pre sadnje je potrebno uraditi analizu zemljišta i pripremiti zemljište za sadnju. Pripremu zemljišta treba početi mnogo pre sadnje. Pravac pružanja redova treba uskladiti sa položajem parcele, odvodjenjem viška vode i erozijom zemljišta. Uspeh same sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, pripreme sadnice za sadnju, same sadnje, zalivanja i nege.

Na izbor vrste i sorte koju ćemo saditi utiču mnogi faktori: klimatski uslovi, izbor lokacije, kvalitet zemljišta, prilagođenost voćne vrste, sortne karakteristike, namena zasada, ponuda sadnica. Kod sadnje veliku pažnju treba obratiti na mogućnost oprašivanja.

Neke voćne vrste i sorte su samooplodne dok su druge stranooplodne. Kod stranooplodnih vrsta treba posaditi nekoliko sorti, najmanje dve-tri sorte, radi postizanja dobrog oprašivanja. Sorte oprašivači treba da cvetaju u isto ili približno vreme cvetanja glavne sorte i da imaju dobro klijav polen.

Prilikom kupovine sadnica potrebno je voditi računa i o izboru podloge na koju je kalemljena sorta. Postoje različite podloge koje u velikoj meri utiču na izbor načina gajenja i formiranja uzgojnog oblika voćnih stabala.

Kržljave podloge daće stabla manjih dimenzija, traže oslonac pošto formiraju manji koren, ali se takve sadnice sade i na manjem razmaku jedna od druge (koriste se u savremenim voćnim zasadima).

Stabla kod kojih je podloga bujna ili sejanac ne traže dodatne oslonce, formiraju veći koren i krošnju pa im je potreban obezbediti i veći razmak.

PRAVILNA JESENJA SADNJA I NJENE PREDNOSTI

PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU VOĆAKA

U jesenjoj sadnji rupe treba kopati najmanje 10-12 dana pre sadnje. Na redovno obrađivanom, umereno rastresitom zemljištu jame se kopaju ručno da budu duboke 60 cm sa oko 70×70 cm za koštičavo voće, a za voće proizvedeno na vegetativnim podlogama jame mogu biti manje, dimenzija 60×60 cm i dubine oko 50 cm.

Ako je zemljište prethodno rigolovano-orano (50 do 70cm), tada se ne kopaju velike jame, već samo toliko da se voćka može zasaditi. Raspored voćaka u voćnjaku može biti: u vidu trougla, kvadrata ili pravougaonika. Najbolja je sadnja voćaka u trougao, jer se tako najracionalnije koristi zemljište i voćke najmanje zasenjuju jedna drugu.

PRIPREMA SADNICA ZA SADNJU

Najbolje je sadnju obaviti čim sadnice preuzmete iz rasadnika. Sadnice ne držati na suncu i vetru, ako ih ne možete odmah posaditi obavezno ih utrapite.
Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Pre sadnje korenske žile zamočite u kašastu smesu sveže goveđe balege (jedan deo), zemlje (dva dela) i vode. Na taj način će brže zarastati povrede načinjene skraćivanjem korena, a kontakt sa zemljom se ostvaruje daleko brže. S ovim je u vezi i bolji prijem i brži razvoj posađenih sadnica voćaka.

PRAVILNA SADNJA

Za dobar prijem sadnica neophodno je pažljivo u iskopanu jamu postaviti koren, i žile ne savijati. Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode. Ispravno posađena sadnica je ona sadnica koja se posadi na istu dubinu na kojoj je i bila u rastilu.

Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 5-6 cm. Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Prilikom sadnje potrebno je postaviti kolac na 3-5cm od sadnice. Za ovaj kolac treba pričvrstiti sadnicu da je ne prelomi vetar.

Kolac uz sadnicu ostaje 2 godine. Sadnicu je potom potrebno zaštititi mrežama od štetočina kao što su zečevi i srne.

Posađene sadnice orezati u proleće pre kretanja vegetacije. Prikraćivanjem se određuje visina krune (70-100 cm), a grane skratiti za najmanje 2/3 dužine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *