kalemovi vinoce loze - Rasadnik Ševar

Lasta-otporna-u saksiji

Rasadnik Ševar — Mon, 06 Oct 2025 07:38:22 +0000

Lasta je naša domaca, stona sorta sorta vinove loze stvorena na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Lasta je za sortu priznata 1991.god.

Čokot je srednje bujnosti. Razvija veći broj zaperaka koje redovno treba uklanjati ili prekraćivati. Ima petodelan list. Grozd je srednje veličine, rastresit. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene po veličini, zelenkasto žute, čvrste, hrskavičava. Grožđe na čokotu može da se čuva dugo, pri čemu nakuplja mnogo šećera i zadržava finu svežinu. Grožde se dobro transportuje.

Lasta je otporna na peronosporu ili sivu plesan, ali je osetljiva na pepelnicu. Takođe je osetljiva i na mrazeve i sušu. Lasta je visoko kvalitetna stona sorta dobrih proizvodnih i organoleptičkih svojstava. Pogodna je za integralnu proizvodnju stonog grožda. Takođe je pogodna za gajenje na manjim površinama i okućnicama.

Sadnice se isporučuju ukorenjene u saksiji . starost sadnice je dve godine.

Rajnski Rizling-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 14:11:58 +0000

Sadnice vinove loze, vinske bele sorte”Rajnski Rizling”je Nemačka sorta (sa obale Rajne). Rajnski rizling ima slabiji prinos ali se sadi na svim kontinentima a razlog je kvalitet vina koje Rajnski Rizling daje. Rajnski Rizling spada u najotpornije sorte na mrazeve. Ima grozd koji je srednje velik ili malen, duguljast, valjkastog oblika i zbijen. Bobica je mala do srednja, okrugla. Kožica je čvrsta, zlatnožute boje, a kod potpune zrelosti rumena, sa retkim sitnim tamnim tačkicama. Meso je sočno, sok izrazitog sortnog ukusa. Rodnost je srednja, neredovna. Otporan je na niske temperature i srednje otporan na bolesti. Vreme zrenja je krajem septembra meseca. Pusta se da prezri, onda zaledi, pa od ovakvog grozdja sa velikom koncentracijom šecera, pravi vrlo kvalitetno i vrlo skupo) prirodno slatko, takozvano ledeno vino. Po tome se svrstava rame uz rame sa mirišljavim sortama kao sto su Traminac I gotovo svi muskati. Podloga na kojoj se kalemi Rajnski Rizling je Kober 5BB.

Sadnice se isporučuju ukorenjene u saksiji. Starost sadnice je dve godine

Bela Tamjanika-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 13:06:02 +0000

Crna Tamjanika-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 12:57:44 +0000

Crna tamjanika je specifična muskatna sorta vinove loze , veoma retka u svetu (Srbija, Italija, Portugal) i veoma teška za uzgajanje, zbog problema sa cvetanjem, ali i sorta koja je u stanju da iznedri jedinstveno vino, neponovljivog mirisa i ukusa, u kojima se prepliću cvetni, voćni i začinski tonovi (ruža, suvo grožđe, bosiljak itd).

Sadržaj šećera u širi dostiže između 25 i 32 procenta, a u izuzetnim godinama kada je i prinos dosta niži – postaje „suvarak“, koji može da sadrži i do 45 procenata šećera. Vina su jačine 14-17,6 v/vol sa ostatkom neprevrelog šećera, što crnu tamjaniku čini izuzetnim poluslatkim vinom.

Frankovka- U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 12:47:08 +0000

Sadnice vinove loze, vinske crne sorte ”Frankovka” je nepoznatog porekla, ali se pretpostavlja da je iz Austrije. Frankovka je sorta koja ima čokot veoma izražene vegetativne snage. Grozd je srednje krupan ili krupan, po obliku cilindričan ili cilindrično-konusan, srednje zbijen. Masa grozda dosta varira, od 150-300 grama. Bobice su srednje krupne, sa debelom pokožicom tamnoplave boje i obilnim pepeljkom. Grožđani sok je bezbojan i neutralnog mirisa. Prema vremenu sazrevanja grožđa, Frankovka je kasna sorta, sorta III epohe. S obzirom na krupnoću grozda, pripada grupi prinosnih sorti. U zavisnosti od uslova gajenja, prinosi grožđa variraju od 12-20 hiljada kg/ha. Mada je dobro rodna sorta, više joj odgovara duga rezidba – na lukove sa 8 do 10 okaca. Odgovara joj špalirski sistem gajenja i svi oblici stabla koji omogućavaju kombinovanu rezidbu. Za ostvarivanje zadovoljavajućeg kvaliteta grožđa, treba je gajiti na dobro osvetIjenim položajima i lakim, dovoljno propustljivim zemljištima. Dobre rezultate daje na peskovitim zemljištima. Različito je osjetljiva na najčešće bolesti: na plamenjaču naglašeno, na pepelnicu osrednje, a na sivu plesan je relativno otporna. Svrstava se u red sorti otpornih na zimske mrazeve – okca izmrzavaju na -20 do -22°C. U odgovarajućim uslovima gajenja i pri punoj zrelosti, u grožđu ima 18 do 22% šećera i 6 do 9 g/l ukupnih kiselina. Grožđe se koristi za proizvodnju kvalitetnih crnih vina, a izuzetno i za vrhunska. Vino je umereno obojeno, lepe sveže rubin boje, harmonično, osvežavajuće i sa posebnim sortnim ukusom. Za severnije vinogradarske reone, Frankovka spada u red privredno veoma značajnih sorti, jer je zadovoljavajuće rodna i omogućava proizvodnju vina koja se dobro plasiraju na tržištu. Podloga na kojoj se kalemi Frankovka je Kober 5BB Sadnice se isporukuju ukorenjene u saksiji . Starosti su dve godine

Muskat Hamburg – u saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 07:03:48 +0000

Vinova Loza Muskat Hamburg

Muškat Hamburg ubraja se među najpoznatije i najraširenije sorte vinove loze. Uzgojen je u Engleskoj, (u stakleniku) odakle se proširio po cielom vinogradarskom svietu. U Makedoniji dospeva krajem 8. meseca. Rastresiti grozdovi s tamnomodrim zrnima, neujednačene veličine koja su vrlo sočna, ukusna, aromatična i slatka, pa se upravo zato iz njegovog grožđa, koje rodi redovno i obilno, ponekad proizvodi i vino.

Sadnice se isporukuju ukorenjene u saksiji . Starosti su dve godine.

Panonia(Panonija)-NOVO isporuka od 10.11.2026

Rasadnik Ševar — Tue, 28 Nov 2023 06:41:37 +0000

Panonia je rezultat ukrštanja rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature (autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač.). Priznata je 2003. godine. Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Sazreva nekoliko dana pre rajnskog rizlinga. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz visok sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. Panonia se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.