novisad nursery - Rasadnik Ševar

Pistać Pistacia Vera – kalemljena

Rasadnik Ševar — Wed, 24 Nov 2021 02:19:33 +0000

Uslovi za gajenja pistaća

Sorte

Pistacia vera “Kerman” je ženska sorta, dok je Pistacia vera “Peters” muška.Budući da se radi o dvodomoj vrsti, potrebno je obratiti pažnju da se u zasadu stabla sa ženskim cvetovima, nalazi i stablo s muškim cvetovima kako bi se omogućilo oprašivanje. „Muška“ i „ženska“ stabla mogu se razlikovati oblikom lista – „muški“ su listovi tamnozelene boje s duguljastim listićima, a „ženski“ svetlozeleni s velikim listićima.

Bolesti i štetočine

Ako je Pistacia veri bila topla zima, mogu je napasti lisne vaši. Najveće probleme izaziva previše vlažna podloga, što dovodi do truljenja korena.Treba voditi računa da je ne napadne trulež krune, armilarija, trulež korena i verticilijumsko uvenuće.

Koren je razgranat i može prodreti u zemljište i do 7 metara kako bi pronašao vodu.Radi se o kulturi koja traži osunčane prostore i može izdržati dugu sušu i visoke temperature. Koren prodire duboko i omogućuje iskorištavanje vode i na velikim dubinama u zemljištu.

Cvetovi se pojavljuju u aprilu. Blago crveni ženski cvetovi pojavljuju se u duplim grozdovima od nekoliko stotina pojedinačnih cvetova. Cveće oprašuje vetar, ali primercima u saksiji će možda trebati pomoć sa finom četkom.

Ženski cvetovi Pistacia vera razvijaju se u dugačke orašaste plodove, dugačke nešto preko 1 cm, sa mesnatom zelenom ljuskom (koja kasnije pocrveni), a zatim se rascepe orašasti plodovi (unutra se nalazi jezgro okruženo tvrdom, tankom ljuskom) u kojima se nalazi seme koje se peče i jede. Samo seme ima tendenciju da bude trouglasto i malo zgnječeno.

Lokacija

Drveće pistaćija voli sunčano i vruće vreme, tako da je prozor okrenut prema jugu,za saksijske biljke idealan. Pistacia vera nije naročito otporna na niske zimske temperature (koristiti zaštitne agril folije), ali biljka može tolerisati temperature oko 10 Celzijusa. Biljke pistaćija u saksiji vole da leto provode na mestu zaštićenom od vetra i kiše, na balkonu ili terasi, dok zimu treba provoditi na manje ili više osvetljenom mestu sa niskim temperaturama. Tamnija lokacija bi bila prihvatljiva, jer je drvo pistaćija golo tokom zime. Drvo dobro podnosi suv vazduh. Svim primercima koji zimuju napolju (opcija u zonama sa veoma blagim zimama) potreban je debeo sloj malča kao zimska zaštita korenskog sistema.

Zalivanje

Drvo pistacija zahteva umereno zalivanje. Možete dozvoliti da se zemlja osuši nekoliko dana između dva zalivanja, zatim ga temeljno zalijte većom količinom vode. Alternativno, možete staviti celu saksiju u lonac sa vodom tako da koren biljke zaista može da upije vodu. Idealno bi bilo kada bi se koristila vodu bez krečanjaka (sa česme) za zalivanje biljke, inače će se na listovima pojaviti ružni tragovi. Međutim, biljke pistaćija uglavnom tolerišu vodu koja sadrži krečnjak.

Đubrenje

Pistacia vera treba malo hranljivih materija. Biljku treba prihraniti svakih 14 dana tokom vegetacije koristeći bilo kompletno organsko đubrivo u vodi ili štapiće za đubrenje.

Orezivanje

Najbolje je rezati na početku vegetacije ili nakon što su plodovi pistaćija ubrani u ranu jesen. Međutim, obično je potrebno samo da ukloniti mrtve i zapletene grane.

Prezimljavanje

Pistacia vera voli blage zime, bez zaštite bi trebala da prezimi na 10 stepeni Celzijusa. Temperatura može čak pasti do smrzavanja na kratak period. Hladne temperature su joj neophodne da bi se stimulisalo cvetanje i proizvodnja plodova.

Zemljište

Budući da razgranati koren raste duboko, pistać nema prevelike zahteve prema zemljištu. Treba imati na umu da se radi o dugoživećoj kulturi kod koje se presađivanje ne preporučuje pa je pistać potrebno odmah zasaditi na teren na kojem je planirano gajenje. Pogoduju mu duboka i glinena zemljišta.

Berba i prinos

Pistać obično donosi plod u petoj ukoliko je biljka kalemljena. Plodovi sazrevaju od jula do avgusta. Rod se može očekivati svake godine, a biljka obilno rodi svake treće do pete godine. Smatra se da starija stabla mogu dati 50 kg ploda s ljuskom, odnosno 30 kg ploda bez ljuske.

Dunja Trijumf

Rasadnik Ševar — Thu, 18 Nov 2021 07:00:52 +0000

Dunja Trijumf (Triumph) – Bugarska sorta vrhunskog kvaliteta i visoke otpornosti
Tražite sortu dunje koja redovno rađa, daje krupne i zdrave plodove, a pritom pokazuje odličnu otpornost na bolesti koje muče domaće voćare? Dunja Trijumf (Triumph) je bugarska selekcija koja je brzo osvojila naše prostore i postala apsolutni favorit kako za intenzivne, profesionalne zasade, tako i za hobi uzgajivače. Zbog svoje izuzetne arome i visokog randmana, ova dunja je nezamenljiva u proizvodnji premijum rakija i prerađevina.
Karakteristike sorte i opis ploda
Trijumf je kasna sorta dunje koja sazreva u prvoj polovini oktobra (orijentaciono desetak dana posle Leskovačke dunje).
Plod: Veoma krupan do krupan (prosečne mase od 400 do preko 500 grama). Oblik je pravilno kruškolik, sa ravnom ili blago rebrastom površinom oko čašice. Pokožica je tanka, glatka, u početku zelenkasto-žuta, a u punoj zrelosti dobija prelepu, jarko limun-žutu boju sa diskretnim i finim maljama koje se lako skidaju.
Meso: Žućkasto-belo, krhko, umereno sočno i izbalansiranog kiselkasto-slatkog ukusa. Odlikuje se veoma izraženim, prijatnim mirisom i minimalnim prisustvom kamenih ćelija oko srca ploda, što je čini lakom za preradu.
Upotreba: Zbog bogatog sadržaja šećera, kiselina i suvih materija, Trijumf je jedna od najboljih sorti za pravljenje vrhunske dunjevače. Takođe je izvrsna za pripremu kompota, džemova, slatka i tradicionalnog kitnikeza (sira od dunja).
Uzgoj i održavanje – Otpornost na prvom mestu
Najveća prednost sorte Trijumf u odnosu na tradicionalne sorte jeste njena robusnost i prilagodljivost.
Položaj i klima: Voli osunčana mesta i topla leta. Odlikuje se dobrom otpornošću na zimske mrazeve i pozne prolećne slane, jer cveta umereno kasno, čime izbegava kritične periode.
Zemljište: Najbolje uspeva na dubokim, plodnim i rastresitim zemljištima, ali uspešno podnosi i nešto teža tla pod uslovom da nema dugog zadržavanja površinske vode.
Navodnjavanje: Iako podnosi sušu bolje od nekih drugih sorti, obezbeđivanje vlage tokom avgusta i septembra (faza intenzivnog rasta ploda) ključno je da bi se izbeglo prevremeno opadanje i postigla maksimalna krupnoća ploda.
Otpornost na bolesti: Trijumf pokazuje znatno bolju tolerantnost na moniliju (Monilinia linhartiana) i lisnu pegavost u poređenju sa Leskovačkom dunjom. Ipak, za komercijalni uzgoj preporučuje se standardna preventivna zaštita, posebno protiv bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora).
Pravilna rezidba za stabilan rod
Dunja Trijumf formira umereno bujnu krošnju sa dobro razvedenim granama, što olakšava njeno oblikovanje.
Uzgojni oblik: Najčešće se uzgaja u obliku poboljšane piramide ili vaze. Važno je od starta formirati čvrste skeletne grane koje mogu da izdrže teret krupnih plodova.
Tehnika rezidbe: Obavlja se krajem zime ili u rano proleće pre kretanja vegetacije. Dunja donosi rod na vršnim pupoljcima kratkih rodnih grančica, pa treba izbegavati nasumično prekraćivanje svih mladara. Rezidbom se prvenstveno proređuje unutrašnjost krošnje, uklanjaju se vodopije i suve grane kako bi se obezbedila maksimalna provetrenost i osunčanost, što direktno smanjuje rizik od bolesti.

Paulownia elongata – PAULOVNIJA

Rasadnik Ševar — Sun, 29 Nov 2020 18:57:21 +0000

Paulovnija Elongata (Paulownia Elongata)
Paulovnija Elongata (Paulownia Elongata) – Najbrže rastuće drvo na svetu za drvnu građu, ogrev i pčelarstvo
Tražite investiciju koja se višestruko isplati u rekordnom roku? Paulovnija Elongata je ubedljivo najpopularnija i ekonomski najopravdanija vrsta iz porodice brzorastućeg drveća. Poznata po svom neverovatnom prirastu, Elongata za samo nekoliko godina formira moćno stablo spremno za eksploataciju. Bilo da planirate sadnju za sopstvene potrebe (ogrevno drvo), podizanje industrijskih zasada za visokokvalitetnu građu, ili želite prelepo ukrasno i medonosno drvo u svom dvorištu – Paulovnija Elongata je nepogrešiv izbor.
Karakteristike vrste i ekonomska vrednost
Paulovnija Elongata se odlikuje izuzetno pravim stablom, brzim rastom i odličnom prilagodljivošću našim klimatskim uslovima.
Rast i prirast: U idealnim uslovima, u prvoj godini može dostići visinu od 3 do 5 metara, dok u punoj zrelosti (nakon 7 do 9 godina) dostiže prečnik stabla od 40–50 cm i daje veliku količinu tehničkog drveta.
Kvalitet građe: Drvo Paulovnije je izuzetno lagano (često se naziva „aluminijum među drvećem“), ali je istovremeno veoma čvrsto, ne deformiše se i ne puca pri sušenju. Ima odlična termoizolaciona svojstva i visoku tačku paljenja (oko 400°C), što je čini bezbednom i traženom u industriji nameštaja, građevinarstvu i brodogradnji.
Energetska vrednost: Kao ogrevno drvo, Paulovnija ima izuzetno visoku kaloričnu vrednost (jednaku kvalitetnom mrkom uglju), a s obzirom na to da se brzo suši, spremna je za loženje već nekoliko meseci nakon seče. Nakon seče, stablo samo ponovo izbija iz korena, što znači da je jedna sadnja dovoljna za nekoliko ciklusa eksploatacije.
Medonosna i ekološka uloga: Elongata cveta u proleće pre listanja. Njeni krupni, prelepi zvonasti cvetovi ljubičaste boje traju i do mesec dana, dajući pčelama obilnu i izuzetno kvalitetnu pašu. Takođe, zbog ogromnih listova, jedno stablo apsorbuje velike količine ugljen-dioksida i ubrzano prečišćava vazduh.
Uzgoj i nega – Ključni koraci u prvim godinama
Iako je odraslo drvo izuzetno robusno, mlade sadnice zahtevaju pažnju tokom prve i druge godine života.
Položaj i klima: Zahteva maksimalno osunčane položaje zaštićene od ekstremno jakih vetrova. Elongata ima odličnu otpornost na niske temperature i bez problema podnosi kontinentalne zime (i do -25°C do -27°C).
Zemljište: Najbolje uspeva na dubokim, rastresitim, peskovito-ilovastim zemljištima. Ključni faktor za uspeh je dobra drenaža – podzemne vode ne smeju biti bliže od 1.5 metara od površine, jer koren Paulovnije ne podnosi zadržavanje vode (zabarena tla).
Navodnjavanje: Tokom prve godine nakon sadnje, redovno i obilno zalivanje (sistemom kap po kap) je obavezno. Jednom kada razvije dubok korenov sistem, drvo postaje izuzetno otporno na sušu.
Prihrana: Za maksimalan prirast, u proleće se preporučuje dodavanje azotnih đubriva (ili kvalitetnog organskog stajnjaka), dok se krajem leta dodaju fosfor i kalijum kako bi stablo drvenilo pre prvih mrazeva.
Čepovanje i rezidba za pravo stablo bez čvorova
Pravilno oblikovanje je presudno ukoliko Paulovniju gajite radi industrijske građe.
Čepovanje (tehnička seča): Standardna praksa u proleće druge godine (neposredno pre kretanja vegetacije) jeste sečenje mlade biljke do nivoa zemlje (tzv. čepovanje). Na ovaj način se u potpunosti razvija moćan koren, iz kojeg odmah izbija novi, izuzetno prav, snažan i gladak mladar koji za jedno leto dostigne visinu od nekoliko metara.
Uklanjanje zaperaka: Tokom prve i druge godine rasta, obavezno je redovno (jednom nedeljno tokom intenzivne vegetacije) ručno uklanjanje zaperaka (bočnih pupoljaka) koji se pojavljuju u pazuhu listova. Time se sprečava formiranje bočnih grana na donjem delu stabla, čime dobijate čisto tehničko drvo prve klase – potpuno ravno i bez čvorova do visine od 6–8 metara.

Mušmula domaća

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 18:52:56 +0000

Sadnice Domaće Mušmule – Tradicionalno i Profitabilno Voće Visoke Otpornosti

Tražite voćnu vrstu koja je izuzetno laka za uzgoj, otporna na niske temperature i bolesti, a donosi plodove u kasnu jesen kada je ponuda drugog svežeg voća minimalna? Domaća domaća mušmula (Mespilus germanica) doživljava pravi povratak na domaće tržište. Zbog minimalnih zahteva za hemijskom zaštitom, ova voćka je savršen izbor kako za organsku proizvodnju, tako i za sadnju na okućnicama.

U našem rasadniku možete nabaviti sertifikovane, zdrave i odlično razvijene sadnice domaće mušmule, spremne za sadnju i brzi ulazak u rodnost.

ZAŠTO IZABRATI SADNICE DOMAĆE MUŠMULE?

Siguran rod svake godine: Mušmula cveta kasno (u maju), posle svih prolećnih mrazeva, zbog čega nikada ne izmrzava i redovno rađa svake godine.
Izuzetan i specifičan ukus: Plodovi su sitni do srednje krupni, kruškolikog oblika. Beru se u kasnu jesen nakon prvih mrazeva, a jedu se kada potpuno ugnjile i omekšaju, kada meso postaje kremasto, slatko-nakiselo i izuzetno aromatično.
Prirodno otporna – Idealna za eko-uzgoj: Mušmula ima veoma malo prirodnih neprijatelja. Može se uspešno gajiti sa minimalnom ili gotovo nikakvom upotrebom hemijskih preparata, što je čini idealnom za organske zasade.
Odlična za preradu: Pored potrošnje u svežem stanju, mušmula je izuzetno cenjena za pravljenje vrhunskih džemova, marmelada, likera, voćnih sireva i domaće rakije od mušmule koja dostiže visoku cenu na tržištu.

UPUTSTVO ZA UZGOJ, NEGU I ODRŽAVANJE

Mušmula je jedna od najskromnijih voćnih vrsta, ali pravilna agrotehnika obezbeđuje krupnije plodove i maksimalan prinos.

Priprema zemljišta i sadnja

Zemljište: Najbolje uspeva na plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima, ali se uspešno prilagođava i lošijim tipovima tla. Ne podnosi jedino previše zabarena zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda.
Vreme sadnje: Jesenja sadnja (novembar–decembar) je najpreporučljivija jer omogućava korenu da se stabilizuje pre prolećnog kretanja vegetacije.
Podloga i razmak: Najčešće se kalemi na dunju (MA ili Ba-29) ili na beli glog. Standardni razmak u zasadima iznosi 4 x 3 metra ili 4 x 4 metra, što omogućava nesmetan razvoj krune i prolazak mehanizacije.

Rezidba i formiranje krune

Formiranje oblika: Mušmula prirodno formira lepu, okruglastu i prilično gustu krunu. U prvim godinama vrši se blaga rezidba radi formiranja uzgojnog oblika (najčešće vretenasti žbun ili poboljšana piramida).
Održavanje i proređivanje: Starija stabla zahtevaju minimalnu rezidbu koja se svodi na proređivanje unutrašnjosti krune, uklanjanje suvih, oštećenih i vodopija (bujnih uspravnih grana). Time se obezbeđuje bolja provetrenost i krupnoća ploda.

Đubrenje i ishrana bilja

Jesenje đubrenje: Svake jeseni poželjno je oko stabala uneti organsko đubrivo (stajnjak ili peletirano đubrivo) zajedno sa mineralnim NPK đubrivima koja sadrže više fosfora i kalijuma, kako bi se podstakao razvoj korena i zametanje pupoljaka.
Prolećna prihrana: Rano u proleće, pre cvetanja, vrši se prihrana azotom radi boljeg porasta lisne mase i mladara.

Navodnjavanje
Iako odraslo stablo mušmule odlično podnosi sušu zahvaljujući dubokom korenu, navodnjavanje u kritičnim letnjim mesecima (jul i avgust) kada plodovi intenzivno rastu direktno utiče na sprečavanje sitnjenja plodova i povećava ukupan prinos.
Berba i čuvanje plodova
Plodovi se beru što kasnije u jesen (krajem oktobra ili tokom novembra), najbolje nakon prvih slana i blažih mrazeva. Prilikom berbe plodovi su tvrdi i oporog ukusa. Potrebno ih je poređati u gajbice u jednom sloju i ostaviti na hladnom i provetrenom mestu nekoliko nedelja da ugnjile, čime postaju mekani, slatki i spremni za jelo ili preradu.

REZERVIŠITE VAŠE SADNICE NA VREME

Naše sadnice domaće mušmule odlikuju se snažnim korenovim sistemom, odličnim zdravstvenim stanjem i garantovanom sortnom čistoćom.

Pozovite nas ili pošaljite upit, obezbedite kvalitetan sadni materijal i podignite zasad koji zahteva minimum truda, a donosi siguran i zdrav rod!

Italijanski rizling – Graševina

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 13:50:25 +0000

Sadnice vinove loze Italijanski rizling (Grašac beli) – Opis, sadnja i nega

Vinova loza Italijanski rizling (poznata i pod nazivima Grašac beli, Welschriesling ili Riesling Italico) najrasprostranjenija je i najznačajnija bela vinska sorta u Srbiji i regionu, posebno proslavljena na padinama Fruške gore i u vojvođanskim vinogorjima. Ova sorta je izuzetno cenjena zbog redovne i visoke rodnosti, dobre prilagodljivosti različitim tipovima zemljišta i sposobnosti da daje vrhunska, pitka i osvežavajuća bela vina slamastožute boje sa zelenkastim odsjajem, prepoznatljive voćne arome zelene jabuke, citrusa i livadskog cveća.

Osnovne karakteristike sorte Italijanski rizling

Poreklo i bujnost. Tradicionalna srednjoevropska sorta koja razvija srednje bujan do bujan čokot sa tankim, dugim lastarima i odličnom rodnošću okaca.
Izgled grozda. Grozdovi su mali do srednje veličine (prosečne težine od 100 do 180 grama), cilindričnog oblika, srednje zbijeni do zbijeni, najčešće sa jednim karakterističnim malim krilcem.
Bobica i kvalitet šire. Bobice su sitne do srednje, okrugle, zeleno-žute boje sa izraženim pepeljkom i tankom, ali čvrstom pokožicom. Meso je veoma sočno, sa dobrom sposobnošću nakupljanja šećera (18% do 22%) i skladnim, prijatnim kiselinama.
Vreme zrenja. Spada u pozne vinske sorte – sazreva krajem septembra i početkom oktobra, a u toplijim godinama grožđe se može ostaviti i za kasnu berbu radi dobijanja vina punijeg tela.
Otpornost. Veoma dobro podnosi niske zimske temperature (i do -22 °C) i odlično podnosi sušu. Umereno je osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, dok je u kišnim jesenima zbog zbijenosti grozda osetljivija na sivu plesan (botritis).

Način sadnje vinove loze Italijanski rizling

Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.

Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
Izbor i priprema zemljišta. Italijanski rizling najbolje uspeva na osunčanim, provetrenim i blago nagnutim terenima, na dubokom, rastresitom i umereno plodnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota

Rezidba. S obzirom na to da su kod Italijanskog rizlinga i donja okca na lastarima veoma rodna, odlično podnosi kako mešovitu rezidbu (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri sa 2 okca), tako i kraću rezidbu na kondire. Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
Zalivanje i prihrana. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i prolećna azotnim đubrivima obezbeđuju redovan i stabilan prinos.
Zaštita od bolesti. Zahteva standardnu preventivnu zaštitu od plamenjače i pepelnice, kao i uklanjanje lišća u zoni grozdova krajem leta kako bi se obezbedila dobra provetrenost i sprečila pojava sive plesni.

Višnja Prima Feketićka

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 13:11:57 +0000

Sadnice Višnje Prima (Feketićka crna) – Autohtona Premium Sorta za Organski Uzgoj i Vrhunski Profit

Tražite višnju koja je prirodno otporna na bolesti, izuzetno slatka i savršena za organsku proizvodnju? Autohtona višnja Prima, u narodu poznata kao Feketićka crna višnja, predstavlja pravo blago domaćeg voćarstva. Priznata kao zvanična sorta 2013. godine, ova jedinstvena višnja iz Feketića postala je sinonim za vrhunski kvalitet, prepoznatljiv ukus i visoku otpornost.

U našem rasadniku možete nabaviti sertifikovane, zdrave i izuzetno razvijene sadnice višnje Prima (Feketićka), spremne za sadnju i siguran, obilan rod. Bilo da podižete profesionalni eko-zasad ili tražite idealnu sortu za svoju okućnicu koja ne zahteva prskanje, feketićka višnja je nepogrešiv izbor.

ZAŠTO IZABRATI SADNICE VIŠNJE PRIMA (FEKETIĆKA)?

Slatka poput trešnje (Tip Marele): Plodovi su krupni (od 5,5 do 7,5 grama), tamnocrvene do potpuno crne boje kada potpuno sazru. Zahvaljujući visokom prirodnom sadržaju šećera, ukusom podseća na trešnju, pa je fantastična kako za jelo u svežem stanju, tako i za preradu bez dodavanja industrijskog šećera.
Šampion zdravlja – 70% više antioksidanasa: Naučna istraživanja su pokazala da feketićka višnja sadrži i do 70% više antioksidanasa u poređenju sa drugim komercijalnim sortama u svetu, što njen sok i plodove čini izuzetno traženom super-hranom na tržištu.
Idealna za organsku i eko-proizvodnju: Sorta poseduje izuzetnu genetsku otpornost i imunost na najčešće bolesti višanja, kao što su Monilinia laxa (sušenje grančica i cvetova) i Blumeriella jaapii (pegavost lista). Može se uspešno gajiti uz minimalnu ili potpuno odsutnu hemijsku zaštitu.
Plodovi otporni na pucanje: Čvrsto meso i elastična pokožica čine plod otpornim na pucanje usled jakih letnjih kiša pred samu berbu.
Premijum proizvodi visoke vrednosti: Zbog jedinstvene arome, idealna je za pravljenje vrhunskih matičnih sokova, džemova, likera, voćnih vina i rakije, a njena koštica se koristi za dobijanje retkog i skupocenog hladno ceđenog ulja.

UPUTSTVO ZA UZGOJ, NEGU I ODRŽAVANJE

Da bi se u potpunosti iskoristio genetski potencijal feketićke višnje, preporučuje se sprovođenje osnovnih i jednostavnih agrotehničkih mera:

1. Priprema zemljišta i sadnja

Zemljište: Najbolje uspeva na dubokim, propusnim i plodnim zemljištima sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Voli osunčane položaje i parcele sa dobrom vazdušnom drenažom. Ne podnosi podzemne vode i mesta gde se voda dugo zadržava.
Vreme sadnje: Najbolji rezultati se postižu jesenjom sadnjom (novembar–decembar) jer se koren tokom zime adaptira i spremno dočekuje prolećnu vegetaciju.
Razmak: Preporučeni standardni razmak u zasadima iznosi 4 x 3 metra ili 5 x 4 metra, u zavisnosti od bujnosti podloge (najčešće se kalemi na magrivu) i širine mehanizacije.

Rezidba i formiranje uzgojnog oblika

Stablo i kruna: Stablo je srednje bujno, raste piramidalno i formira lepu, uspravnu i gustu krunu sa tamnozelenim kožastim listovima.
Rezidba na rod: Pošto donosi najveći i najkvalitetniji rod na jednogodišnjim grančicama, svake godine je neophodna redovna rezidba radi proređivanja i obnavljanja rodnog drveta. Pravilnim proređivanjem sprečava se ogoljavanje unutrašnjosti krune i obezbeđuje bolji prodor sunčeve svetlosti do plodova.

Đubrenje i ishrana bilja

Jesenje đubrenje: Nakon berbe i opadanja lista, u jesen se unose organska đubriva (stajnjak ili peletirano organsko đubrivo) u kombinaciji sa mineralnim NPK đubrivima sa naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma.
Prolećna prihrana: Rano u proleće, pre kretanja vegetacije, vrši se prihrana azotom radi stimulisanja rasta mladara i lisne mase. Kod organskog uzgoja koriste se isključivo sertifikovana organska azotna đubriva.

Navodnjavanje
Iako višnja solidno podnosi sušu, obezbeđivanje vode (sistem kap po kap) ključno je za postizanje maksimalne krupnoće i sočnosti plodova. Kritični periodi su:

Faza nalivanja i porasta plodova (maj i jun).
Period nakon berbe (jul i avgust), kada stablo stvara cvetne pupoljke za sledeću godinu.

Zaštita od bolesti i berba

Minimalna zaštita: Zbog svoje prirodne otpornosti na moniliju i pegavost lista, program prskanja je sveden na minimum. Često je dovoljno samo osnovno zimsko (plavo) prskanje bakarnim preparatima.
Karakteristike berbe: Sazreva krajem juna. Feketićka višnja se na peteljci odvaja potpuno čisto, bez lista i bez curenja soka („suvo otkidanje“), što olakšava i ručnu i mašinsku berbu tresačima.

Dunja Hemus

Rasadnik Ševar — Sun, 05 Nov 2017 14:39:36 +0000

Dunja Hemus (Chemos) – Visokoradna i krupna sorta izuzetne arome
Ako tražite sortu dunje koja pleni svojom veličinom, atraktivnim izgledom i intenzivnim mirisom, dunja Hemus (često se piše i Chemos) predstavlja izuzetan izbor za vaš zasad. Ova priznata bugarska sorta nastala je ukrštanjem sorti Plovdivska i Leskovačka, nasledivši od njih najbolje osobine – izuzetnu rodnost, krupnoću ploda i otpornost na nepovoljne vremenske uslove. Zbog visokog kvaliteta mesa, podjednako je cenjena u industrijskoj preradi i u proizvodnji vrhunskih domaćih rakija i poslastica.
Karakteristike sorte i opis ploda
Hemus je srednje kasna do kasna sorta dunje koja sazreva krajem septembra i početkom oktobra, neposredno pre sorte Trijumf.
Plod: Veoma krupan, prosečne mase između 400 i 500 grama, a na dobro negovanim stablima može dostići i impresivnih 700 grama. Oblik je loptasto-kruškolik, sa blago rebrastom površinom. Pokožica je tanka, glatka i limun-žute boje u punoj zrelosti, prekrivena nežnim maljama koje se lako brišu.
Meso: Svetložuto, nežno, krhko i umereno sočno. Odlikuje se veoma prijatnim, kiselkasto-slatkim ukusom i prepoznatljivom, intenzivnom aromom. Sadrži minimalan broj kamenih ćelija, što značajno olakšava čišćenje i preradu voća.
Upotreba: Zbog odličnog balansa šećera i kiselina, Hemus je prvorazredna sorta za proizvodnju čuvene dunjevače. Pored rakije, izuzetna je za pripremu domaćeg slatka, kompota, džemova i tradicionalnog kitnikeza.
Uzgoj i održavanje – Prilagodljivost i stabilan rod
Hemus je umereno bujna sorta koja rano stupa u rodnost i rađa redovno i obilno.
Položaj i klima: Najbolje rezultate daje na toplim, sunčanim i provetrenim položajima. Odlikuje se odličnom otpornošću na zimske mrazeve, a pošto cveta umereno kasno, uspešno izbegava pozne prolećne slane.
Zemljište: Najviše joj odgovaraju duboka, plodna, rastresita i umereno vlažna zemljišta. Pokazuje solidnu toleranciju na različite tipove zemljišta, pod uslovom da su dobro drenirana i da se u zoni korena ne zadržava suvišna voda.
Navodnjavanje: Za postizanje maksimalne krupnoće i sprečavanje opadanja plodova, redovno zalivanje tokom sušnih letnjih meseci (naročito u avgustu i septembru) je veoma preporučljivo.
Otpornost i zaštita: Hemus ima dobru prirodnu otpornost na uobičajene bolesti dunje, kao što je lisna pegavost. Ipak, kao i sve moderne sorte, zahteva redovnu preventivnu zaštitu protiv monilije ploda i posebnu pažnju u sprečavanju bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora).
Pravilna rezidba za optimalnu provetrenost
Dunja Hemus razvija lepu, umereno bujnu krošnju sa dobro razvedenim granama, što olakšava održavanje uzgojnog oblika.
Uzgojni oblik: Najčešće se oblikuje kao poboljšana piramida ili vaza (kotlasta krošnja). Ključno je obezbediti čvrst skelet krošnje jer grane moraju da izdrže ogroman teret njenih krupnih plodova.
Tehnika rezidbe: Rezidba se obavlja krajem zime ili u rano proleće pre kretanja vegetacije. S obzirom na to da dunja rađa na vršnim pupoljcima kratkih rodnih grančica, izbegavajte nasumično skraćivanje mladara. Fokus treba da bude na proređivanju krošnje – uklanjaju se suve, oštećene i grane koje rastu ka unutrašnjosti (vodopije), čime se omogućava prodiranje sunca i vazduha, a to direktno utiče na zdravlje stabla i kvalitet plodova.

Ljana

Rasadnik Ševar — Fri, 04 Nov 2016 10:17:44 +0000

Vreme zrenja: krajem avgusta-početkom septembra Opis ploda: grozd srednje krupan, srednje zbijen, lepe strukture. Bobice srednje krupne, jajaste, zeleno-žute boje, meke konzistencije, prijatnog i aromatičnog ukusa. Otporna na bolesti i pogodna za ekološku proizvodnju.

Game bojadiser

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:14:10 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice male krupnoće, jajolike i tamnoplave. Grozdovi srednje krupani (90-120 g), valjkasti i sabijeni. Sorta za crno vino.

Vinova loza Smederevka

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:12:40 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice srednje krupnoće, žuto-zelene boje, sočne, osvežavajućeg ukusa. Grozdovi su od 150 do 300 g, poluzbijeni.

Dunja Leskovačka

Rasadnik Ševar — Tue, 30 Jun 2015 12:49:06 +0000

Leskovačka dunja – Neprikosnovena kraljica domaćih voćnjaka i vrhunske rakije
Kada se povede reč o najboljoj, najmirisnijoj i privredno najvažnijoj sorti dunje na našim prostorima, Leskovačka dunja nema konkurenciju. Ova naša stara autohtona sorta decenijama predstavlja zlatni standard u voćarstvu Balkana. Zbog izuzetne krupnoće, savršenog oblika i jedinstvene, neprevaziđene arome, Leskovačka dunja je prva i osnovna sorta za podizanje intenzivnih zasada, kao i apsolutni favorit za svaku okućnicu.
Karakteristike sorte i opis ploda
Leskovačka dunja sazreva u prvoj polovini oktobra (obično tokom prve dve dekade oktobra, u zavisnosti od klimatskih uslova).
Plod: Krupan do veoma krupan (prosečne mase oko 350 do 450 grama, a na dobro negovanim stablima i znatno više). Oblik je prelepo jabučast, sa karakterističnim rebrima na čašičnom delu i blagim neravninama. Pokožica je u punoj zrelosti limun-žute boje, sjajna i izuzetno mirisna, sa finim maljama koje se zrenjem gube.
Meso: Belkasto-žuto, čvrsto, prhko i umereno sočno. Odlikuje se finom teksturom, prijatnim kiselkasto-slatkim ukusom i prepoznatljivim, opojnim mirisom koji može da namiriše celu prostoriju. Sadrži relativno malo kamenih ćelija.
Upotreba: Ovo je ubedljivo najbolja sorta za proizvodnju čuvene, visokokvalitetne rakije dunjevače. Pored rakije, nezamenljiva je u domaćinstvu za pripremu vrhunskog slatka, džemova, kompota i tradicionalnog kitnikeza.
Uzgoj i održavanje – Pravilna nega za stabilne prinose
Leskovačka dunja rano stupa u rod (već u trećoj godini) i rađa redovno i veoma obilno ako joj se obezbede optimalni uslovi.
Položaj i klima: Traži tople, osunčane i provetrene položaje. Odlično podnosi zimske mrazeve. Cveta umereno kasno, čime uglavnom uspešno izbegava pozne prolećne slane.
Zemljište: Najbolje rezultate daje na dubokim, plodnim, rastresitim zemljištima bogatim humusom. Ne pogoduju joj ekstremno suva, ali ni previše vlažna, teška tla gde dolazi do stagnacije vode u zoni korena.
Navodnjavanje i đubrenje: Da bi se postigao pun potencijal krupnoće ploda i sprečilo prevremeno opadanje, navodnjavanje je ključno tokom letnjih meseci (avgust i septembar). Prihrana se vrši organskim đubrivima u jesen i azotnim u rano proleće.
Oprašivanje: Važna napomena za voćare – Leskovačka dunja je delimično samoplodna. Za stabilan i obilan rod neophodno je u zasadu imati sorte oprašivače, gde su se bugarske sorte Trijumf i Hemus, kao i Vranjska dunja, pokazale kao idealni partneri.
Zaštita: Zahteva redovnu preventivnu zaštitu protiv monilije ploda i lisne pegavosti. Posebnu pažnju treba posvetiti merama zaštite i prevencije protiv bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora).
Pravilna rezidba za dugovečnost stabla
Leskovačka dunja razvija umereno bujnu krošnju sa loptastom formom i granama koje pod teretom roda imaju tendenciju da se povijaju.
Uzgojni oblik: Najčešće se oblikuje u obliku vaze (kotlaste krošnje) ili poboljšane piramide. Kostur krošnje mora biti jak i pravilno raspoređen kako ne bi došlo do oštećenja i lomljenja grana pod teretom džinovskih plodova.
Tehnika rezidbe: Rezidba se izvodi krajem zime ili u rano proleće pre bubrenja pupoljaka. Pošto dunja donosi rod na vršnim pupoljcima kratkih rodnih grančica, ne treba raditi nasumično prekraćivanje svih mladara. Fokus je na proređivanju unutrašnjosti krošnje – uklanjaju se uspravne vodopije, preguste, suve i oštećene grane. Na ovaj način se obezbeđuje odlična provetrenost i osvetljenost svakog ploda, što direktno utiče na zdravlje i krupnoću roda.