Sorte

Pistacia vera “Kerman” je ženska sorta, dok je Pistacia vera “Peters” muška.Budući da se radi o dvodomoj vrsti, potrebno je obratiti pažnju da se u zasadu stabla sa ženskim cvetovima, nalazi i stablo s muškim cvetovima kako bi se omogućilo oprašivanje. „Muška“ i „ženska“ stabla mogu se razlikovati oblikom lista – „muški“ su listovi tamnozelene boje s duguljastim listićima, a „ženski“ svetlozeleni s velikim listićima.

Bolesti i štetočine

Ako je Pistacia veri bila topla zima, mogu je napasti lisne vaši. Najveće probleme izaziva previše vlažna podloga, što dovodi do truljenja korena.Treba voditi računa da je ne napadne trulež krune, armilarija, trulež korena i verticilijumsko uvenuće.

Koren je razgranat i može prodreti u zemljište i do 7 metara kako bi pronašao vodu.Radi se o kulturi koja traži osunčane prostore i može izdržati dugu sušu i visoke temperature. Koren prodire duboko i omogućuje iskorištavanje vode i na velikim dubinama u zemljištu.

Cvetovi se pojavljuju u aprilu. Blago crveni ženski cvetovi pojavljuju se u duplim grozdovima od nekoliko stotina pojedinačnih cvetova. Cveće oprašuje vetar, ali primercima u saksiji će možda trebati pomoć sa finom četkom.

Ženski cvetovi Pistacia vera razvijaju se u dugačke orašaste plodove, dugačke nešto preko 1 cm, sa mesnatom zelenom ljuskom (koja kasnije pocrveni), a zatim se rascepe orašasti plodovi (unutra se nalazi jezgro okruženo tvrdom, tankom ljuskom) u kojima se nalazi seme koje se peče i jede. Samo seme ima tendenciju da bude trouglasto i malo zgnječeno.

Lokacija

Drveće pistaćija voli sunčano i vruće vreme, tako da je prozor okrenut prema jugu,za saksijske biljke idealan. Pistacia vera nije naročito otporna na niske zimske temperature (koristiti zaštitne agril folije), ali biljka može tolerisati temperature oko 10 Celzijusa. Biljke pistaćija u saksiji vole da leto provode na mestu zaštićenom od vetra i kiše, na balkonu ili terasi, dok zimu treba provoditi na manje ili više osvetljenom mestu sa niskim temperaturama. Tamnija lokacija bi bila prihvatljiva, jer je drvo pistaćija golo tokom zime. Drvo dobro podnosi suv vazduh. Svim primercima koji zimuju napolju (opcija u zonama sa veoma blagim zimama) potreban je debeo sloj malča kao zimska zaštita korenskog sistema.

Zalivanje

Drvo pistacija zahteva umereno zalivanje. Možete dozvoliti da se zemlja osuši nekoliko dana između dva zalivanja, zatim ga temeljno zalijte većom količinom vode. Alternativno, možete staviti celu saksiju u lonac sa vodom tako da koren biljke zaista može da upije vodu. Idealno bi bilo kada bi se koristila vodu bez krečanjaka (sa česme) za zalivanje biljke, inače će se na listovima pojaviti ružni tragovi. Međutim, biljke pistaćija uglavnom tolerišu vodu koja sadrži krečnjak.

Đubrenje

Pistacia vera treba malo hranljivih materija. Biljku treba prihraniti svakih 14 dana tokom vegetacije koristeći bilo kompletno organsko đubrivo u vodi ili štapiće za đubrenje.

Orezivanje

Najbolje je rezati na početku vegetacije ili nakon što su plodovi pistaćija ubrani u ranu jesen. Međutim, obično je potrebno samo da ukloniti mrtve i zapletene grane.

Prezimljavanje

Pistacia vera voli blage zime, bez zaštite bi trebala da prezimi na 10 stepeni Celzijusa. Temperatura može čak pasti do smrzavanja na kratak period. Hladne temperature su joj neophodne da bi se stimulisalo cvetanje i proizvodnja plodova.

Zemljište

Budući da razgranati koren raste duboko, pistać nema prevelike zahteve prema zemljištu. Treba imati na umu da se radi o dugoživećoj kulturi kod koje se presađivanje ne preporučuje pa je pistać potrebno odmah zasaditi na teren na kojem je planirano gajenje. Pogoduju mu duboka i glinena zemljišta.

Berba i prinos

Pistać obično donosi plod u petoj ukoliko je biljka kalemljena. Plodovi sazrevaju od jula do avgusta. Rod se može očekivati svake godine, a biljka obilno rodi svake treće do pete godine. Smatra se da starija stabla mogu dati 50 kg ploda s ljuskom, odnosno 30 kg ploda bez ljuske.

Osvetljenje  – Za dobar razvoj, marakuji je potrebno obilje svetlosti. Preporučljivo je postaviti saksiju blizu južnih, jugoistočnih ili istočnih prozora. Pored jakog svetla, marakuji je potreban vazduh, pa će se najbolje osećati u dobro provetrenoj prostoriji. Ako je loza na osloncu i nije pričvršćena za rešetku, leti se preporučuje da se saksija sa biljkom iznese na vazduh: na zastakljeni balkon, terasa, ili u baštu. Stabljike i listovi marakuje treba da budu na suncu, a saksija u senci. Biljku ne treba stavljati na promaju.

Temperatura –  U proleće i leto temperatura  treba da bude u rasponu od 20-25 ° C, zimi – najmanje 12 ° C. Zimi je potrebno zaštititi marakuju od hladnog vazduha sa balkona ili prozora.

Vlažnost vazduha  –  Marakuja voli vlažan vazduh. Preporučuje se periodično prskanje (orošavanje) biljke, u prostoriji sa suvim vazduhom,  toplim danima treba da se to radi češće. Na suvom vazduhu pupoljci marakuje mogu da otpadnu, a samu biljku mogu da zahvate paukove grinje.

Zalivanje –  Za aktivan rast, marakuji je potrebno obilno zalivanje. U ovom slučaju, važno je da ne poplavite biljku, sledeće zalivanje treba obaviti nakon što se gornji sloj supstrata (zemlja) osuši. Zimi se zalivanje smanjuje ako marakuja miruje, inače se zaliva uobičajeno.

Đubrenje – Od aprila do avgusta,  hrani  se 1 put u 2 nedelje naizmenično organskim i mineralnim đubrivima. Zimi, pasiflori nije potrebno dodatno hranjenje.

Presađivanje – Pasiflora se obično presađuje pre početka vegetacije (početak rasta zelene mase), u martu-aprilu. Zemljište za marakuju se sastoji od humusne zemlje i rečnog peska. Do 4 godine, marakuja se presađuje svake godine, nakon toga 1 put u 2-3 godine. Nova saksija treba da bude 2-3 cm šira u prečniku od prethodno korištene.Pasiflora je lijana i, kao i svim biljkama penjačicama, potrebna joj je podrška za rast. Kao oslonac, možete zategnuti rešetke (konopce) ili kupiti posebne kvadratne rešetke širine 1,5 do 2,5 m. Uz pomoć antena, rastuća stabljika marakuje će se fiksirati na nosač.

Orezivanje i oblikovanje – Istovremeno sa predađivanjem, poželjno je izvršiti rezidbu Hristovog venca. Duge grane (više od 50 cm) poželjno je preseći na pola ili dve trećine. Nakon rezidbe, stimuliše se rast i grananje mladih izdanaka, na kojima će se u budućnosti pojaviti cvetovi i plodovi.

Cvetanje i plodonošenje –  Marakuja obično cveta leti sa veoma lepim velikim belim cvetovima sa blagom aromom. Iz jajnika posle 2-4 meseca sazrevaju ljubičasti plodovi veličine velikog limuna. Voćni ukus – slatko-kiseli, sveže ceđeni sok od marakuje osvežava i tonira. Za dobijanje plodova treba kupiti samooplodne sorte marakuje. Semeke marakuje su jestive.

Bolesti i štetočine  – Glavne štetočine marakuje su tripsi i paukove grinje.

Zimski period – Pasiflori  je potreban period odmora za cvetanje i plodonošenje. Zimi je preporučljivo staviti biljku u hladnu, svetlu prostoriju sa temperaturom od 12-16 ° C, smanjiti zalivanje i prestati sa hranjenjem.