nursery Ševar - Rasadnik Ševar

Španska višnja

Rasadnik Ševar — Mon, 02 Nov 2026 09:53:31 +0000

Španska višnja – Savršen hibrid trešnje i višnje za ljubitelje slatkih i krupnih plodova

Tražite voćku koja spanja ono najbolje iz dva sveta – krupnoću i slatkoću trešnje sa osvežavajućom aromom i sočnošću višnje? Španska višnja (kod nas poznata i pod nazivom Mareli) predstavlja jedinstvenu i izuzetno cenjenu sortu. Zbog svojih specifičnih genetskih osobina, ova voćka donosi plodove koji su znatno slađi i manje kiseli od običnih višanja, što je čini apsolutnim favoritom za konzumaciju u svežem stanju i omiljenom poslasticom u svakom dvorištu.

Karakteristike sorte i opis ploda
Španska višnja sazreva u prvoj polovini juna, popunjavajući savršeno rano-letnju sezonu voća.

Plod: Izuzetno krupan (znatno veći od prosečne višnje, izgledom i veličinom podseća na krupnu trešnju), srcastog do okruglastog oblika. Pokožica je tanka, sjajna i u punoj zrelosti dobija prelepu, svetlocrvenu do jarko crvenu boju.
Meso: Svetlocrvene boje, mekano, nežno i izuzetno sočno. Sok je svetle boje i veoma obilan.
Ukus: Jedinstven i neponovljiv – blago kiselkast sa visokim sadržajem šećera, što rezultira osvežavajućim, plemenitim i desertnim ukusom. Nema oporost i preteranu kiselost klasičnih industrijskih višanja.
Upotreba: Zbog svog desertnog kvaliteta, prvenstveno se koristi za jelo u svežem stanju direktno sa drveta. U domaćinstvu je izuzetna za pripremu premijum slatka, finih kompota, džemova, preliva za sladolede i voćnih torti, kao i za izradu domaće likerske rakije.

Uzgoj i održavanje – Bujnost i otpornost
Španska višnja razvija srednje bujno do bujno stablo sa lepom, razgranatom i prostranom krošnjom.

Položaj i klima: Najbolje rezultate daje na sunčanim i blago uzvišenim, provetrenim položajima. Odlikuje se odličnom otpornošću na zimske mrazeve, a pošto cveta nešto kasnije, uspešno izbegava pozne prolećne slane i mrazeve.
Zemljište: Zahteva duboka, plodna, rastresita i dobro drenirana zemljišta (idealna su peskovito-ilovasta tla). Osetljiva je na preveliku vlagu i stagnaciju vode u zoni korena, pa treba izbegavati teška, zbijena i zabarena tla.
Zalivanje i prihrana: Mlade sadnice zahtevaju redovnu vlagu tokom prve dve godine kako bi korenov sistem pravilno prodirao u dubinu. Odrasla stabla dobro podnose umerenu sušu. Prihrana se vrši standardno – u jesen organskim stajnjakom ili kalijumovo-fosfornim đubrivima, a u proleće azotnim đubrivima za bolji porast i lisnu masu.
Oprašivanje: Većina tipova Španske višnje (Marelija) je delimično samoplodna ili stranooplodna, pa za maksimalan i stabilan rod voli blizinu drugih sorti višanja ili ranih sorti trešanja koje cvetaju u isto vreme.

Pravilna rezidba za dugovečnost i krupnoću
S obzirom na to da prirodno formira bujnu i lepo razvedenu krošnju, pravilno orezivanje sprečava njeno ogoljavanje i održava krupnoću plodova.

Kada se orezuje: Glavna rezidba se izvodi krajem zime ili u rano proleće, pre otvaranja pupoljaka i kretanja sokova.
Tehnika rezidbe: Najčešće se oblikuje u formi vaze ili poboljšane piramide. Rezidba treba da bude umerena. Fokus je na proređivanju unutrašnjosti krošnje kako bi sunčeva svetlost nesmetano doprla do svih grana, što pospešuje bolju obojenost ploda i smanjuje rizik od gljivičnih oboljenja (poput monilije). Uklanjaju se suve, oštećene, polomljene grane i uspravne vodopije koje troše energiju stabla. Starije rodne grane koje počinju da slabe postepeno se zamenjuju novim, mladim i zdravim mladarima.

Dunja Hemus

Rasadnik Ševar — Sun, 05 Nov 2017 14:39:36 +0000

Dunja Hemus (Chemos) – Visokoradna i krupna sorta izuzetne arome
Ako tražite sortu dunje koja pleni svojom veličinom, atraktivnim izgledom i intenzivnim mirisom, dunja Hemus (često se piše i Chemos) predstavlja izuzetan izbor za vaš zasad. Ova priznata bugarska sorta nastala je ukrštanjem sorti Plovdivska i Leskovačka, nasledivši od njih najbolje osobine – izuzetnu rodnost, krupnoću ploda i otpornost na nepovoljne vremenske uslove. Zbog visokog kvaliteta mesa, podjednako je cenjena u industrijskoj preradi i u proizvodnji vrhunskih domaćih rakija i poslastica.
Karakteristike sorte i opis ploda
Hemus je srednje kasna do kasna sorta dunje koja sazreva krajem septembra i početkom oktobra, neposredno pre sorte Trijumf.
Plod: Veoma krupan, prosečne mase između 400 i 500 grama, a na dobro negovanim stablima može dostići i impresivnih 700 grama. Oblik je loptasto-kruškolik, sa blago rebrastom površinom. Pokožica je tanka, glatka i limun-žute boje u punoj zrelosti, prekrivena nežnim maljama koje se lako brišu.
Meso: Svetložuto, nežno, krhko i umereno sočno. Odlikuje se veoma prijatnim, kiselkasto-slatkim ukusom i prepoznatljivom, intenzivnom aromom. Sadrži minimalan broj kamenih ćelija, što značajno olakšava čišćenje i preradu voća.
Upotreba: Zbog odličnog balansa šećera i kiselina, Hemus je prvorazredna sorta za proizvodnju čuvene dunjevače. Pored rakije, izuzetna je za pripremu domaćeg slatka, kompota, džemova i tradicionalnog kitnikeza.
Uzgoj i održavanje – Prilagodljivost i stabilan rod
Hemus je umereno bujna sorta koja rano stupa u rodnost i rađa redovno i obilno.
Položaj i klima: Najbolje rezultate daje na toplim, sunčanim i provetrenim položajima. Odlikuje se odličnom otpornošću na zimske mrazeve, a pošto cveta umereno kasno, uspešno izbegava pozne prolećne slane.
Zemljište: Najviše joj odgovaraju duboka, plodna, rastresita i umereno vlažna zemljišta. Pokazuje solidnu toleranciju na različite tipove zemljišta, pod uslovom da su dobro drenirana i da se u zoni korena ne zadržava suvišna voda.
Navodnjavanje: Za postizanje maksimalne krupnoće i sprečavanje opadanja plodova, redovno zalivanje tokom sušnih letnjih meseci (naročito u avgustu i septembru) je veoma preporučljivo.
Otpornost i zaštita: Hemus ima dobru prirodnu otpornost na uobičajene bolesti dunje, kao što je lisna pegavost. Ipak, kao i sve moderne sorte, zahteva redovnu preventivnu zaštitu protiv monilije ploda i posebnu pažnju u sprečavanju bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora).
Pravilna rezidba za optimalnu provetrenost
Dunja Hemus razvija lepu, umereno bujnu krošnju sa dobro razvedenim granama, što olakšava održavanje uzgojnog oblika.
Uzgojni oblik: Najčešće se oblikuje kao poboljšana piramida ili vaza (kotlasta krošnja). Ključno je obezbediti čvrst skelet krošnje jer grane moraju da izdrže ogroman teret njenih krupnih plodova.
Tehnika rezidbe: Rezidba se obavlja krajem zime ili u rano proleće pre kretanja vegetacije. S obzirom na to da dunja rađa na vršnim pupoljcima kratkih rodnih grančica, izbegavajte nasumično skraćivanje mladara. Fokus treba da bude na proređivanju krošnje – uklanjaju se suve, oštećene i grane koje rastu ka unutrašnjosti (vodopije), čime se omogućava prodiranje sunca i vazduha, a to direktno utiče na zdravlje stabla i kvalitet plodova.

Portogizer

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:03:57 +0000

Vreme zrenja: krajem VIII-početkom IX meseca Opis ploda: bobice srednje krupnoće, okrugle, crnoplave boje. Grozdovi srednje veličine (120-200 g), zbijeni do rastresiti. Sorta za crno vino Sorta koja je u narodu poznata i kao Portugizer.

Dunja Leskovačka

Rasadnik Ševar — Tue, 30 Jun 2015 12:49:06 +0000

Leskovačka dunja – Neprikosnovena kraljica domaćih voćnjaka i vrhunske rakije
Kada se povede reč o najboljoj, najmirisnijoj i privredno najvažnijoj sorti dunje na našim prostorima, Leskovačka dunja nema konkurenciju. Ova naša stara autohtona sorta decenijama predstavlja zlatni standard u voćarstvu Balkana. Zbog izuzetne krupnoće, savršenog oblika i jedinstvene, neprevaziđene arome, Leskovačka dunja je prva i osnovna sorta za podizanje intenzivnih zasada, kao i apsolutni favorit za svaku okućnicu.
Karakteristike sorte i opis ploda
Leskovačka dunja sazreva u prvoj polovini oktobra (obično tokom prve dve dekade oktobra, u zavisnosti od klimatskih uslova).
Plod: Krupan do veoma krupan (prosečne mase oko 350 do 450 grama, a na dobro negovanim stablima i znatno više). Oblik je prelepo jabučast, sa karakterističnim rebrima na čašičnom delu i blagim neravninama. Pokožica je u punoj zrelosti limun-žute boje, sjajna i izuzetno mirisna, sa finim maljama koje se zrenjem gube.
Meso: Belkasto-žuto, čvrsto, prhko i umereno sočno. Odlikuje se finom teksturom, prijatnim kiselkasto-slatkim ukusom i prepoznatljivim, opojnim mirisom koji može da namiriše celu prostoriju. Sadrži relativno malo kamenih ćelija.
Upotreba: Ovo je ubedljivo najbolja sorta za proizvodnju čuvene, visokokvalitetne rakije dunjevače. Pored rakije, nezamenljiva je u domaćinstvu za pripremu vrhunskog slatka, džemova, kompota i tradicionalnog kitnikeza.
Uzgoj i održavanje – Pravilna nega za stabilne prinose
Leskovačka dunja rano stupa u rod (već u trećoj godini) i rađa redovno i veoma obilno ako joj se obezbede optimalni uslovi.
Položaj i klima: Traži tople, osunčane i provetrene položaje. Odlično podnosi zimske mrazeve. Cveta umereno kasno, čime uglavnom uspešno izbegava pozne prolećne slane.
Zemljište: Najbolje rezultate daje na dubokim, plodnim, rastresitim zemljištima bogatim humusom. Ne pogoduju joj ekstremno suva, ali ni previše vlažna, teška tla gde dolazi do stagnacije vode u zoni korena.
Navodnjavanje i đubrenje: Da bi se postigao pun potencijal krupnoće ploda i sprečilo prevremeno opadanje, navodnjavanje je ključno tokom letnjih meseci (avgust i septembar). Prihrana se vrši organskim đubrivima u jesen i azotnim u rano proleće.
Oprašivanje: Važna napomena za voćare – Leskovačka dunja je delimično samoplodna. Za stabilan i obilan rod neophodno je u zasadu imati sorte oprašivače, gde su se bugarske sorte Trijumf i Hemus, kao i Vranjska dunja, pokazale kao idealni partneri.
Zaštita: Zahteva redovnu preventivnu zaštitu protiv monilije ploda i lisne pegavosti. Posebnu pažnju treba posvetiti merama zaštite i prevencije protiv bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora).
Pravilna rezidba za dugovečnost stabla
Leskovačka dunja razvija umereno bujnu krošnju sa loptastom formom i granama koje pod teretom roda imaju tendenciju da se povijaju.
Uzgojni oblik: Najčešće se oblikuje u obliku vaze (kotlaste krošnje) ili poboljšane piramide. Kostur krošnje mora biti jak i pravilno raspoređen kako ne bi došlo do oštećenja i lomljenja grana pod teretom džinovskih plodova.
Tehnika rezidbe: Rezidba se izvodi krajem zime ili u rano proleće pre bubrenja pupoljaka. Pošto dunja donosi rod na vršnim pupoljcima kratkih rodnih grančica, ne treba raditi nasumično prekraćivanje svih mladara. Fokus je na proređivanju unutrašnjosti krošnje – uklanjaju se uspravne vodopije, preguste, suve i oštećene grane. Na ovaj način se obezbeđuje odlična provetrenost i osvetljenost svakog ploda, što direktno utiče na zdravlje i krupnoću roda.