sadnice vinove loze - Rasadnik Ševar

Rajnski Rizling-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 14:11:58 +0000

Sadnice vinove loze, vinske bele sorte”Rajnski Rizling”je Nemačka sorta (sa obale Rajne). Rajnski rizling ima slabiji prinos ali se sadi na svim kontinentima a razlog je kvalitet vina koje Rajnski Rizling daje. Rajnski Rizling spada u najotpornije sorte na mrazeve. Ima grozd koji je srednje velik ili malen, duguljast, valjkastog oblika i zbijen. Bobica je mala do srednja, okrugla. Kožica je čvrsta, zlatnožute boje, a kod potpune zrelosti rumena, sa retkim sitnim tamnim tačkicama. Meso je sočno, sok izrazitog sortnog ukusa. Rodnost je srednja, neredovna. Otporan je na niske temperature i srednje otporan na bolesti. Vreme zrenja je krajem septembra meseca. Pusta se da prezri, onda zaledi, pa od ovakvog grozdja sa velikom koncentracijom šecera, pravi vrlo kvalitetno i vrlo skupo) prirodno slatko, takozvano ledeno vino. Po tome se svrstava rame uz rame sa mirišljavim sortama kao sto su Traminac I gotovo svi muskati. Podloga na kojoj se kalemi Rajnski Rizling je Kober 5BB.

Sadnice se isporučuju ukorenjene u saksiji. Starost sadnice je dve godine

Prokupac-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 13:58:52 +0000

Sadnice vinove loze,vinske crne sorte ”Prokupac” je poreklom iz SrbijeProkupac je naša stara autohtona sorta koja je u prošlosti imala mnogo veći značaj nego danas. Po nekim zapisima,ova sorta se gajila i u vreme Cara Lazara. Gaji se u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj. Zimsko okce ove sorte je srednje razvijeno, konusno, pokriveno tamnim ljuspama. Vrh mladog lastara je beličast sive boje, povijen, maljav. Zreo lastar je srednje debljine, sa ljubičastosmeđim srednje dugačkim internodijama i izraženim kolencem ljubičaste boje. Razvijeni list je velik,ceo ili trodelan, sa dosta plitkim gornjim lateralnim urezima. Liska je plitko olučasta, tamno zelena, mrežasto naborana i mekana. S lica lista ima retke i jedva vidljive paučine dlačica, dok je naličje obraslo srednje gustim sivim maljama. Nervi su sa obe strane zeleni, sa naličja dobro istaknuti i čekinjasto maljavi. Zupci su različite veličine, prilično zaobljeni. Peteljka je osrednje debljine i dužine, malo rebrasta, zelena i delimično ljubičasta. Cvet je dvopolan sa 5-6 prašnika,koji su nešto viši po položaju u odnosu na dobro razvijen tučak, flašastog oblika. Grozd je srednje krupan do krupan, srednje zbijen, valjkast. Masa grozda značajno varira u zavisnosti od varijeteta i klonova od 150-300g. Grozd se najčešće nalazi na četvrtom i petom kolencu rodnog lastara. Bobica je srednje krupna, okrugla, tamno plave boje pokožice, sa obilnim pepeljkom, sočna, bez izraženog mirisa i prijatnog je ukusa. Grožđe ove sorte sazreva vrlo pozno. Prema vremenu sazrevanja grožđa svrstana je u IV epohu. Može postići prinos i preko 20 t/ha. S obzirom na izraženu rodnost nižih okaci, kod ove sorte se primenjuje kratka rezidba po principu „kondir na kondir“. Uspešno se gaji uz kolac i na špalir. Dobre je otpornosti na sivu plesan, a osrednje na plamenjaču i pepelnicu. Dosta je osetljiva na niske temperature. Okca izmrzavaju na -16 do -18C. Prokupac je sorta sklona ispoljavanju bujnosti i zato je treba gajiti na suvim, propusnim, kamenito-šljunkovitim mestima. Da bi grožđe ove pozne sorte moglo dobro da sazri, treba je gajiti prvenstveno na toplijim, južnim ekspozicijama. Podloga na kojoj se kalemi Prokupac je Kober 5BB.

Sadnice se isporučuju ukorenjene u saksiji.Starost sadnice je dve godine.

Bela Tamjanika-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 13:06:02 +0000

Crna Tamjanika-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 12:57:44 +0000

Crna tamjanika je specifična muskatna sorta vinove loze , veoma retka u svetu (Srbija, Italija, Portugal) i veoma teška za uzgajanje, zbog problema sa cvetanjem, ali i sorta koja je u stanju da iznedri jedinstveno vino, neponovljivog mirisa i ukusa, u kojima se prepliću cvetni, voćni i začinski tonovi (ruža, suvo grožđe, bosiljak itd).

Sadržaj šećera u širi dostiže između 25 i 32 procenta, a u izuzetnim godinama kada je i prinos dosta niži – postaje „suvarak“, koji može da sadrži i do 45 procenata šećera. Vina su jačine 14-17,6 v/vol sa ostatkom neprevrelog šećera, što crnu tamjaniku čini izuzetnim poluslatkim vinom.

Demir Kapija-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 07:53:49 +0000

Sadnice vinove loze, stone sorte ”Demir kapija” je poreklom iz Srbije. Nastala je u Radmilovcu ukrstanjem sorti Muskat otonel i Kraljica vinograda. Po vremenu sazrevanja spade u najranije sorte. Krajem jula i početkom avgusta počinje berba najranijih stonih sorti (demir kapija, julski muskat, beogradska rana, kardinal i dr.). Od pravovremene i uspešno izvedene berbe zavisi fizički obim i kvalitet proizvodnje. Zuto-zelene je boje a bobice su srednje veličine i okruglog oblika. Grozd je srednje veličine težine od 120-290 grama. Veoma je prinosna sorta a prinos je od 10.000-15.000 kg/ha. Rezidba se izvodi mešovito. Lukovi se ostavljaju na 8-10 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Srednje je otporna prema gljivicnim oboljenjima. Sira sadrži 16-18,5% sećera i 6,5-7,5 g/l ukupnih kiselina. Grozđe je muskatnog ukusa i veoma je prijatno za jelo. Demir Kapija je odlična za transport. Vreme sazrevanja Demir Kapije je sredina jula meseca. Podloga na kojoj se kalemi Demir Kapija je Kober 5BB.

Sadnice se isporukuju ukorenjene u saksiji . Starosti su dve godine

Muskat Italija- u saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 07:13:43 +0000

Vinova Loza Muskat Italija

Sadnice vinove loze, sorte, Muskat Italija je bela stona sorta koja je nastala ukrstanjem sorti Bicane i Muskat Hamburga.

Grožđe sazreva tokom druge polovine septembra i početkom oktobra meseca. Prinosna sorta. Prinos se kreće od 15.000 – 18.000 kg/ha. Bobica je ovalna, krupna, sa pokožicom ćilibarno-bele boje. Ukus mesa je prijatan i muskatan. Grozd je veliki, masa grozda se kreće od 300-650 grama. Vreme zrenja je kraj septembra i početak oktobra meseca. Vodeća je sorta u svetu medju stonim sortama vrlo postojanai odlično podnosi transport.

Najprikladnija je mešovita rezidba sa rezidbom luka na 8- 10 okaca. Prema sivoj plesni grožđe je otporna.

Sadnice se isporukuju ukorenjene u saksiji . Starosti su dve godine.

Jagoda – U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 06:39:05 +0000

Stara stona autohtona sorta. Plodovi su krupni. Konzumiranjem plodova ove sorte imate osećaj kao da ste pomešali grožđe i jagode. Veoma lep i nezaboravan ukus. Sazrevanje: Polovinom avgusta.

Sadnice se isporukuju ukorenjene u saksiji . Starosti su dve godinwe.

Bačka

Rasadnik Ševar — Tue, 04 Dec 2018 05:30:37 +0000

Vreme zrenja: druga polovina IX meseca Opis: bujna sorta, velike i redovne rodnosti. Nakuplja oko 20% šećera uz dovoljno kiselina za proizvodnju kvalitetnog vina, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Ispoljila je visoku otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima. Ova sorta se može gajiti po principima organskog vinogradarstva čak i u rejonima sa visokim rizikom od zimskih mrazeva. Sorta za belo vino.

Vinova loza Morava

Rasadnik Ševar — Tue, 04 Dec 2018 05:23:36 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice srrednje krupnoće, zelene boje sa jakom pokožicom, sočnog i karakterističnog uskusa. Grozdovi srednje krupni, kupasti i rastresiti. Sorta za belo vino koja se odlikuje visokom otpornošću na suvu plesan i plemenjaču.

Ljana

Rasadnik Ševar — Fri, 04 Nov 2016 10:17:44 +0000

Vreme zrenja: krajem avgusta-početkom septembra Opis ploda: grozd srednje krupan, srednje zbijen, lepe strukture. Bobice srednje krupne, jajaste, zeleno-žute boje, meke konzistencije, prijatnog i aromatičnog ukusa. Otporna na bolesti i pogodna za ekološku proizvodnju.

Game bojadiser

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:14:10 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice male krupnoće, jajolike i tamnoplave. Grozdovi srednje krupani (90-120 g), valjkasti i sabijeni. Sorta za crno vino.

Vinova loza Smederevka

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:12:40 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice srednje krupnoće, žuto-zelene boje, sočne, osvežavajućeg ukusa. Grozdovi su od 150 do 300 g, poluzbijeni.