sadnice vinoveloze - Rasadnik Ševar

Burgundac crni(Pinot Noir)

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2026 13:45:22 +0000

Sadnice vinove loze Crni burgundac (Pinot Noir) – Opis, sadnja i nega

Vinova loza Crni burgundac (u svetu poznatija kao Pinot Noir, a kod nas i pod nazivom Pino noar) jedna je od najplemenitijih i najcenjenijih svetskih sorti za proizvodnju vrhunskih crvenih vina. Ova stara francuska sorta poreklom iz Burgundije daje elegantna, harmonična i kompleksna vina rubin-crvene boje, prepoznatljiva po finim voćnim aromama trešnje, višnje, maline i šumskog voća. Zbog ranijeg zrenja i vrhunskog kvaliteta šire, odličan je izbor kako za profesionalne vinarije, tako i za porodične vinograde u našim krajevima.

Osnovne karakteristike sorte Crni burgundac

Poreklo i bujnost. Plemenita francuska sorta koja razvija umereno bujan čokot sa srednje jakim lastarima, pogodnim za gajenje na špaliru.
Izgled grozda. Grozdovi su mali do srednje veličine (prosečne težine od 90 do 140 grama), zbijeni, cilindričnog oblika i često podsećaju na šišarku bora (po čemu je sorta i dobila ime Pinot).
Bobica i kvalitet šire. Bobice su sitne do srednje, okrugle ili blago ovalne, tamnoplave do crno-ljubičaste boje sa obilnim pepeljkom i tankom pokožicom. Meso je sočno, bezbojnog soka, sa visokim sadržajem šećera (20% do 24%) i skladnim kiselinama.
Vreme zrenja. Spada u ranije crne vinske sorte – sazreva početkom ili polovinom septembra, što omogućava siguran rod i u hladnijim godinama.
Otpornost. Dobro podnosi zimske mrazeve (do -20 °C), ali zbog zbijenog grozda i tanke pokožice zahteva dobru provetrenost špalira i redovnu zaštitu od sive plesni (botritisa), plamenjače i pepelnice.

Način sadnje vinove loze Crni burgundac

Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.

Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
Izbor i priprema zemljišta. Crni burgundac najbolje uspeva na umereno plodnim, rastresitim, krečnjačkim i dobro dreniranim zemljištima, na osunčanim i provetrenim položajima. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota

Rezidba. Primenjuje se mešovita rezidba na špaliru (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
Zelena rezidba i zalivanje. Zbog zbijenih grozdova, veoma je važno uklanjanje suvišnih zaperaka i delimično skidanje lišća u zoni grozdova kako bi sunce i vazduh sprečili pojavu truleži. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i umerena prolećna prihrana obezbeđuju redovan i kvalitetan rod.
Zaštita od bolesti. Zahteva redovnu preventivnu zaštitu od plamenjače, pepelnice i obavezno tretiranje protiv sive plesni (botritisa) u fazi precvetavanja, zatvaranja grozda i početka šarka.

Vinova loza Tamjanika crna

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2026 13:42:56 +0000

Sadnice vinove loze Crna tamjanika – Opis, sadnja i nega

Vinova loza Crna tamjanika je stara, retka i izuzetno cenjena autohtona sorta grožđa sa naših prostora (najpoznatija u Negotinskoj krajini i Župi). Ova jedinstvena sorta spada u grupu vinskostonskih sorti, što znači da je podjednako odlična kako za proizvodnju vrhunskih, aromatičnih crvenih i desertnih vina, tako i za konzumaciju u svežem stanju. Prepoznatljiva je po intenzivnom, opojnom muskatnom mirisu koji podseća na tamjan, ružu, bosiljak i zrelo šumsko voće, zbog čega je pravi dragulj za svaki vinograd i okućnicu.

Osnovne karakteristike sorte Crna tamjanika

- Poreklo i bujnost. Stara autohtona sorta koja razvija bujan čokot sa dugim lastarima i snažnim porastom.
- Oprašivanje (važna napomena). Crna tamjanika ima funkcionalno ženski cvet, zbog čega se u zasadu obavezno sadi pored drugih sorti oprašivača koje cvetaju u isto vreme (kao što su Prokupac, Kaberne Sovinjon, Merlot ili Vranac) radi sigurnog zametanja i obilnog roda.
- Izgled grozda. Grozdovi su srednje veličine (prosečne težine od 150 do 250 grama), kupastog ili razgranatog oblika, srednje zbijeni do rastresiti.
- Bobica i ukus. Bobice su srednje do krupne, okrugle, tamnoplave do crno-ljubičaste boje sa obilnim pepeljkom. Pokožica je srednje debljine, dok je meso sočno, veoma slatko (nakuplja 20% do 24% šećera) i sa snažnom, prepoznatljivom muskatnom aromom tamjana.
- Vreme zrenja. Spada u srednje pozne sorte – sazreva polovinom ili krajem septembra.
- Otpornost. Dobro podnosi zimske mrazeve i sušu, dok je umereno osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, pa zahteva sunčane položaje i standardnu preventivnu zaštitu.

Način sadnje vinove loze Crna tamjanika

Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.

1. Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
2. Izbor i priprema zemljišta. Crna tamjanika najbolje uspeva na toplim, osunčanim i provetrenim terenima, na dubokom, rastresitom i umereno plodnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
3. Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
4. Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
5. Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m (uz obaveznu sadnju sorte oprašivača u blizini).

Nega i održavanje čokota

Rezidba. S obzirom na bujnost čokota, najbolje rezultate daje mešovita rezidba na špaliru ili odrini (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
Zelena rezidba i zalivanje. U fazi cvetanja preporučuje se zakidanje vrhova lastara kako bi se poboljšala oplodnja, kao i uklanjanje suvišnog lišća u zoni grozdova radi boljeg osunčavanja. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i umerena prolećna prihrana obezbeđuju stabilan prinos.
Zaštita od bolesti. Zahteva redovnu preventivnu zaštitu od plamenjače i pepelnice, naročito pre i posle cvetanja.

Rajnski Rizling-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 14:11:58 +0000

Sadnice vinove loze, vinske bele sorte”Rajnski Rizling”je Nemačka sorta (sa obale Rajne). Rajnski rizling ima slabiji prinos ali se sadi na svim kontinentima a razlog je kvalitet vina koje Rajnski Rizling daje. Rajnski Rizling spada u najotpornije sorte na mrazeve. Ima grozd koji je srednje velik ili malen, duguljast, valjkastog oblika i zbijen. Bobica je mala do srednja, okrugla. Kožica je čvrsta, zlatnožute boje, a kod potpune zrelosti rumena, sa retkim sitnim tamnim tačkicama. Meso je sočno, sok izrazitog sortnog ukusa. Rodnost je srednja, neredovna. Otporan je na niske temperature i srednje otporan na bolesti. Vreme zrenja je krajem septembra meseca. Pusta se da prezri, onda zaledi, pa od ovakvog grozdja sa velikom koncentracijom šecera, pravi vrlo kvalitetno i vrlo skupo) prirodno slatko, takozvano ledeno vino. Po tome se svrstava rame uz rame sa mirišljavim sortama kao sto su Traminac I gotovo svi muskati. Podloga na kojoj se kalemi Rajnski Rizling je Kober 5BB.

Sadnice se isporučuju ukorenjene u saksiji. Starost sadnice je dve godine

Prokupac-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 13:58:52 +0000

Sadnice vinove loze,vinske crne sorte ”Prokupac” je poreklom iz SrbijeProkupac je naša stara autohtona sorta koja je u prošlosti imala mnogo veći značaj nego danas. Po nekim zapisima,ova sorta se gajila i u vreme Cara Lazara. Gaji se u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj. Zimsko okce ove sorte je srednje razvijeno, konusno, pokriveno tamnim ljuspama. Vrh mladog lastara je beličast sive boje, povijen, maljav. Zreo lastar je srednje debljine, sa ljubičastosmeđim srednje dugačkim internodijama i izraženim kolencem ljubičaste boje. Razvijeni list je velik,ceo ili trodelan, sa dosta plitkim gornjim lateralnim urezima. Liska je plitko olučasta, tamno zelena, mrežasto naborana i mekana. S lica lista ima retke i jedva vidljive paučine dlačica, dok je naličje obraslo srednje gustim sivim maljama. Nervi su sa obe strane zeleni, sa naličja dobro istaknuti i čekinjasto maljavi. Zupci su različite veličine, prilično zaobljeni. Peteljka je osrednje debljine i dužine, malo rebrasta, zelena i delimično ljubičasta. Cvet je dvopolan sa 5-6 prašnika,koji su nešto viši po položaju u odnosu na dobro razvijen tučak, flašastog oblika. Grozd je srednje krupan do krupan, srednje zbijen, valjkast. Masa grozda značajno varira u zavisnosti od varijeteta i klonova od 150-300g. Grozd se najčešće nalazi na četvrtom i petom kolencu rodnog lastara. Bobica je srednje krupna, okrugla, tamno plave boje pokožice, sa obilnim pepeljkom, sočna, bez izraženog mirisa i prijatnog je ukusa. Grožđe ove sorte sazreva vrlo pozno. Prema vremenu sazrevanja grožđa svrstana je u IV epohu. Može postići prinos i preko 20 t/ha. S obzirom na izraženu rodnost nižih okaci, kod ove sorte se primenjuje kratka rezidba po principu „kondir na kondir“. Uspešno se gaji uz kolac i na špalir. Dobre je otpornosti na sivu plesan, a osrednje na plamenjaču i pepelnicu. Dosta je osetljiva na niske temperature. Okca izmrzavaju na -16 do -18C. Prokupac je sorta sklona ispoljavanju bujnosti i zato je treba gajiti na suvim, propusnim, kamenito-šljunkovitim mestima. Da bi grožđe ove pozne sorte moglo dobro da sazri, treba je gajiti prvenstveno na toplijim, južnim ekspozicijama. Podloga na kojoj se kalemi Prokupac je Kober 5BB.

Sadnice se isporučuju ukorenjene u saksiji.Starost sadnice je dve godine.

Bela Tamjanika-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 13:06:02 +0000

Bela tamjanika (poznata i kao Muskat beli ili Tamjanika žuta) je jedna od najstarijih i najcenjenijih autohtonih vinskih sorti na Balkanu, poznata po opojnom muskatnom mirisu koji se oseća i na nekoliko metara od čokota. Odaberite naše sertifikovane sadnice Bele tamjanike za svoj vinograd i obezbedite grožđe vrhunskog aromatskog potencijala od kog nastaju najtraženija mirisna bela vina i izuzetne rakije.

Zašto odabrati sadnice sorte Bela tamjanika

- Poreklo i tradicija. Pripada drevnoj porodici muskatnih sorti (Muscat Blanc à Petits Grains) i vekovima se uspešno gaji u Srbiji, posebno u Župi i Negotinskoj krajini. Predstavlja pravi dragulj domaćeg vinarstva sa stalno rastućom potražnjom na tržištu.
- Grozd i bobice. Razvija čokot srednje do jake bujnosti sa cilindričnim, srednje zbijenim grozdom težine od 120 do 180 grama. Bobice su okrugle, srednje krupne, zlatnožute boje sa ćilibarnim nijansama na sunčanoj strani, tanke pokožice i sočnog mesa intenzivnog muskatnog ukusa.
- Vreme sazrevanja i kvalitet šire. Sazreva u drugoj epohi, najčešće u prvoj polovini septembra. U povoljnim godinama nakuplja od 20% do 24% šećera uz ukupne kiseline od 5,5 do 7,5 g/l, što omogućava proizvodnju i suvih i poluslatkih vina.
- Vino jedinstvenog buke-a. Daje raskošna, slamnatožuta vina sa prepoznatljivim notama tamjana, bosiljka, zove, livadskog cveća i zrelog južnog voća, kao i vrhunske sortne lozovače.

Uputstvo za sadnju sadnica Bele tamjanike

- Vreme sadnje. Lozni kalemovi sade se u fazi mirovanja vegetacije, od novembra do kraja marta, u danima kada zemljište nije smrznuto ni previše vlažno.
- Izbor položaja i zemljišta. Kao toploljubiva sorta, najbolje rezultate postiže na osunčanim, južnim i jugoistočnim ekspozicijama sa blagim nagibom, zaštićenim od jakih vetrova. Odgovaraju joj rastresita, propusna, topla i umereno plodna zemljišta.
- Razmak sadnje. Razmak sadnje između čokota u redu iznosi od 0,8 do 1 metar, dok je međuredni razmak od 2,2 do 2,8 metara u zavisnosti od mehanizacije i uzgojnog oblika.
- Priprema sadnice i formiranje humke. Pre same sadnje, koren se skraćuje na dužinu do 10 centimetara i potapa u smesu vode, ilovače i zrelog stajnjaka. Nakon postavljanja u jamić i zatrpavanja, sadnica se obilno zaliva i nagrće sitnom, rastresitom zemljom tako da se formira zaštitna humka visine 2 do 3 centimetra iznad samog vrha sadnice.

Nega i održavanje zasada

- Redovno zalivanje. Da bi se osigurao siguran prijem kalemova i maksimalan kvalitet roda, svakoj sadnici potrebno je obezbediti oko 50 litara vode na nedeljnom nivou. Ovaj režim navodnjavanja primenjuje se tokom cele godine u svim periodima kada zemlja nije smrzla.
- Rezidba na zrelo. Bela tamjanika zahteva mešovitu ili dugu rezidbu (lukovi sa 8 do 10 okaca uz kondire za zamenu sa 2 okca) kako bi se postigao optimalan prinos i visok kvalitet aromatskih materija.
- Zelena rezidba. Tokom vegetacije važno je redovno uklanjanje zaperaka i delimično skidanje lišća u zoni grozdova kako bi sunčevi zraci podstakli nakupljanje muskatnih ulja u pokožici.
- Zaštita zasada. Sorta je osetljivija na niske zimske temperature (ispod minus 18 stepeni Celzijusa), pa je u hladnijim krajevima obavezno jesenje zagrtanje čokota. Zahteva redovnu preventivnu zaštitu od plamenjače, pepelnice i sive truleži.

Naručite svoje sadnice Bele tamjanike već danas i podignite zasad najtraženije aromatične sorte na našem tržištu.

Demir Kapija-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 07:53:49 +0000

Sadnice vinove loze, stone sorte ”Demir kapija” je poreklom iz Srbije. Nastala je u Radmilovcu ukrstanjem sorti Muskat otonel i Kraljica vinograda. Po vremenu sazrevanja spade u najranije sorte. Krajem jula i početkom avgusta počinje berba najranijih stonih sorti (demir kapija, julski muskat, beogradska rana, kardinal i dr.). Od pravovremene i uspešno izvedene berbe zavisi fizički obim i kvalitet proizvodnje. Zuto-zelene je boje a bobice su srednje veličine i okruglog oblika. Grozd je srednje veličine težine od 120-290 grama. Veoma je prinosna sorta a prinos je od 10.000-15.000 kg/ha. Rezidba se izvodi mešovito. Lukovi se ostavljaju na 8-10 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Srednje je otporna prema gljivicnim oboljenjima. Sira sadrži 16-18,5% sećera i 6,5-7,5 g/l ukupnih kiselina. Grozđe je muskatnog ukusa i veoma je prijatno za jelo. Demir Kapija je odlična za transport. Vreme sazrevanja Demir Kapije je sredina jula meseca. Podloga na kojoj se kalemi Demir Kapija je Kober 5BB.

Sadnice se isporukuju ukorenjene u saksiji . Starosti su dve godine

Italijanski rizling – Graševina

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 13:50:25 +0000

Sadnice vinove loze Italijanski rizling (Grašac beli) – Opis, sadnja i nega

Vinova loza Italijanski rizling (poznata i pod nazivima Grašac beli, Welschriesling ili Riesling Italico) najrasprostranjenija je i najznačajnija bela vinska sorta u Srbiji i regionu, posebno proslavljena na padinama Fruške gore i u vojvođanskim vinogorjima. Ova sorta je izuzetno cenjena zbog redovne i visoke rodnosti, dobre prilagodljivosti različitim tipovima zemljišta i sposobnosti da daje vrhunska, pitka i osvežavajuća bela vina slamastožute boje sa zelenkastim odsjajem, prepoznatljive voćne arome zelene jabuke, citrusa i livadskog cveća.

Osnovne karakteristike sorte Italijanski rizling

Poreklo i bujnost. Tradicionalna srednjoevropska sorta koja razvija srednje bujan do bujan čokot sa tankim, dugim lastarima i odličnom rodnošću okaca.
Izgled grozda. Grozdovi su mali do srednje veličine (prosečne težine od 100 do 180 grama), cilindričnog oblika, srednje zbijeni do zbijeni, najčešće sa jednim karakterističnim malim krilcem.
Bobica i kvalitet šire. Bobice su sitne do srednje, okrugle, zeleno-žute boje sa izraženim pepeljkom i tankom, ali čvrstom pokožicom. Meso je veoma sočno, sa dobrom sposobnošću nakupljanja šećera (18% do 22%) i skladnim, prijatnim kiselinama.
Vreme zrenja. Spada u pozne vinske sorte – sazreva krajem septembra i početkom oktobra, a u toplijim godinama grožđe se može ostaviti i za kasnu berbu radi dobijanja vina punijeg tela.
Otpornost. Veoma dobro podnosi niske zimske temperature (i do -22 °C) i odlično podnosi sušu. Umereno je osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, dok je u kišnim jesenima zbog zbijenosti grozda osetljivija na sivu plesan (botritis).

Način sadnje vinove loze Italijanski rizling

Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.

Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
Izbor i priprema zemljišta. Italijanski rizling najbolje uspeva na osunčanim, provetrenim i blago nagnutim terenima, na dubokom, rastresitom i umereno plodnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota

Rezidba. S obzirom na to da su kod Italijanskog rizlinga i donja okca na lastarima veoma rodna, odlično podnosi kako mešovitu rezidbu (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri sa 2 okca), tako i kraću rezidbu na kondire. Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
Zalivanje i prihrana. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i prolećna azotnim đubrivima obezbeđuju redovan i stabilan prinos.
Zaštita od bolesti. Zahteva standardnu preventivnu zaštitu od plamenjače i pepelnice, kao i uklanjanje lišća u zoni grozdova krajem leta kako bi se obezbedila dobra provetrenost i sprečila pojava sive plesni.

Župljanka

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 13:47:45 +0000

Bobice srednje veličine, ovalne, zeleno-žute boje sa izraženim mrkim tačkicama. Grozdovi srednje zbijeni, valjkasto kupasti, krupni 150-180 g.