Sadnice vinove loze, sorte, Muskat Italija je bela stona sorta koja je nastala ukrstanjem sorti Bicane i Muskat Hamburga.

Grožđe sazreva tokom druge polovine septembra i početkom oktobra meseca. Prinosna sorta. Prinos se kreće od 15.000 – 18.000 kg/ha. Bobica je ovalna, krupna, sa pokožicom ćilibarno-bele boje. Ukus mesa je prijatan i muskatan. Grozd je veliki, masa grozda se kreće od 300-650 grama. Vreme zrenja je kraj septembra i početak oktobra meseca. Vodeća je sorta u svetu medju stonim sortama vrlo postojanai odlično podnosi transport.

Najprikladnija je mešovita rezidba sa rezidbom luka na 8- 10 okaca. Prema sivoj plesni grožđe je otporna.

Sadnice se isporukuju  ukorenjene u saksiji . Starosti su  dve godine.

• • Poreklo i bujnost. Stara autohtona sorta sa naših prostora koja razvija snažan, bujan čokot dobre rodnosti.
  • Izgled grozda. Grozdovi su srednje krupni do krupni, lepo oblikovani i umereno zbijeni.
  • Bobica i ukus. Bobice su krupne, okruglaste, atraktivne žuto-zelene do zlatno-ćilibarne boje u punoj zrelosti. Meso je sočno, slatko i sa izraženom muskatnom aromom šumske jagode.
  • Vreme zrenja. Spada u rane sorte – sazreva polovinom i krajem avgusta (u toplijim godinama već početkom avgusta).
  • Otpornost. Dobro podnosi standardne uslove gajenja na našim prostorima. U prvim godinama nakon sadnje osetljivija je na jake zimske mrazeve, pa zahteva adekvatno zagrtanje tokom zime i sunčane položaje.

1. 1. Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je dobro zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
   2. Izbor i priprema zemljišta. Sorta Jagoda najbolje uspeva na toplim, osunčanim i provetrenim terenima, na dubokom i rastresitom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
   3. Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
   4. Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, kalem obilno zalijte (5–10 litara vode po sadnici) i obavezno nagrnite sitnom zemljom (napravite humku visine 15–20 cm iznad kalema) kako biste zaštitili pupoljke od jakih zimskih mrazeva i isušivanja.
   5. Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

• Rezidba. S obzirom na bujnost čokota, najbolje rezultate daje mešovita rezidba (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca) na špaliru ili odrini (pergoli). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
• Zalivanje i prihrana. U prvoj godini nakon sadnje i u fazama intenzivnog rasta bobica, redovno zalivanje obezbeđuje krupnije i sočnije plodove. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i prolećna azotnim đubrivima održavaju stabilnu rodnost.
• Zaštita od bolesti. Iako pokazuje solidnu otpornost, sorta Jagoda nije „neprskanac“, pa zahteva standardnu preventivnu zaštitu od plamenjače i pepelnice, kao i proređivanje lišća u zoni grozdova radi boljeg osunčavanja.