urbangarden - Rasadnik Ševar

Burgundac crni(Pinot Noir)

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2026 13:45:22 +0000

Sadnice vinove loze Crni burgundac (Pinot Noir) – Opis, sadnja i nega

Vinova loza Crni burgundac (u svetu poznatija kao Pinot Noir, a kod nas i pod nazivom Pino noar) jedna je od najplemenitijih i najcenjenijih svetskih sorti za proizvodnju vrhunskih crvenih vina. Ova stara francuska sorta poreklom iz Burgundije daje elegantna, harmonična i kompleksna vina rubin-crvene boje, prepoznatljiva po finim voćnim aromama trešnje, višnje, maline i šumskog voća. Zbog ranijeg zrenja i vrhunskog kvaliteta šire, odličan je izbor kako za profesionalne vinarije, tako i za porodične vinograde u našim krajevima.

Osnovne karakteristike sorte Crni burgundac

Poreklo i bujnost. Plemenita francuska sorta koja razvija umereno bujan čokot sa srednje jakim lastarima, pogodnim za gajenje na špaliru.
Izgled grozda. Grozdovi su mali do srednje veličine (prosečne težine od 90 do 140 grama), zbijeni, cilindričnog oblika i često podsećaju na šišarku bora (po čemu je sorta i dobila ime Pinot).
Bobica i kvalitet šire. Bobice su sitne do srednje, okrugle ili blago ovalne, tamnoplave do crno-ljubičaste boje sa obilnim pepeljkom i tankom pokožicom. Meso je sočno, bezbojnog soka, sa visokim sadržajem šećera (20% do 24%) i skladnim kiselinama.
Vreme zrenja. Spada u ranije crne vinske sorte – sazreva početkom ili polovinom septembra, što omogućava siguran rod i u hladnijim godinama.
Otpornost. Dobro podnosi zimske mrazeve (do -20 °C), ali zbog zbijenog grozda i tanke pokožice zahteva dobru provetrenost špalira i redovnu zaštitu od sive plesni (botritisa), plamenjače i pepelnice.

Način sadnje vinove loze Crni burgundac

Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.

Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
Izbor i priprema zemljišta. Crni burgundac najbolje uspeva na umereno plodnim, rastresitim, krečnjačkim i dobro dreniranim zemljištima, na osunčanim i provetrenim položajima. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota

Rezidba. Primenjuje se mešovita rezidba na špaliru (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
Zelena rezidba i zalivanje. Zbog zbijenih grozdova, veoma je važno uklanjanje suvišnih zaperaka i delimično skidanje lišća u zoni grozdova kako bi sunce i vazduh sprečili pojavu truleži. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i umerena prolećna prihrana obezbeđuju redovan i kvalitetan rod.
Zaštita od bolesti. Zahteva redovnu preventivnu zaštitu od plamenjače, pepelnice i obavezno tretiranje protiv sive plesni (botritisa) u fazi precvetavanja, zatvaranja grozda i početka šarka.

Vinova loza Tamjanika crna

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2026 13:42:56 +0000

Sadnice vinove loze Crna tamjanika – Opis, sadnja i nega

Vinova loza Crna tamjanika je stara, retka i izuzetno cenjena autohtona sorta grožđa sa naših prostora (najpoznatija u Negotinskoj krajini i Župi). Ova jedinstvena sorta spada u grupu vinskostonskih sorti, što znači da je podjednako odlična kako za proizvodnju vrhunskih, aromatičnih crvenih i desertnih vina, tako i za konzumaciju u svežem stanju. Prepoznatljiva je po intenzivnom, opojnom muskatnom mirisu koji podseća na tamjan, ružu, bosiljak i zrelo šumsko voće, zbog čega je pravi dragulj za svaki vinograd i okućnicu.

Osnovne karakteristike sorte Crna tamjanika

- Poreklo i bujnost. Stara autohtona sorta koja razvija bujan čokot sa dugim lastarima i snažnim porastom.
- Oprašivanje (važna napomena). Crna tamjanika ima funkcionalno ženski cvet, zbog čega se u zasadu obavezno sadi pored drugih sorti oprašivača koje cvetaju u isto vreme (kao što su Prokupac, Kaberne Sovinjon, Merlot ili Vranac) radi sigurnog zametanja i obilnog roda.
- Izgled grozda. Grozdovi su srednje veličine (prosečne težine od 150 do 250 grama), kupastog ili razgranatog oblika, srednje zbijeni do rastresiti.
- Bobica i ukus. Bobice su srednje do krupne, okrugle, tamnoplave do crno-ljubičaste boje sa obilnim pepeljkom. Pokožica je srednje debljine, dok je meso sočno, veoma slatko (nakuplja 20% do 24% šećera) i sa snažnom, prepoznatljivom muskatnom aromom tamjana.
- Vreme zrenja. Spada u srednje pozne sorte – sazreva polovinom ili krajem septembra.
- Otpornost. Dobro podnosi zimske mrazeve i sušu, dok je umereno osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, pa zahteva sunčane položaje i standardnu preventivnu zaštitu.

Način sadnje vinove loze Crna tamjanika

Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.

1. Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
2. Izbor i priprema zemljišta. Crna tamjanika najbolje uspeva na toplim, osunčanim i provetrenim terenima, na dubokom, rastresitom i umereno plodnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
3. Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
4. Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
5. Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m (uz obaveznu sadnju sorte oprašivača u blizini).

Nega i održavanje čokota

Rezidba. S obzirom na bujnost čokota, najbolje rezultate daje mešovita rezidba na špaliru ili odrini (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
Zelena rezidba i zalivanje. U fazi cvetanja preporučuje se zakidanje vrhova lastara kako bi se poboljšala oplodnja, kao i uklanjanje suvišnog lišća u zoni grozdova radi boljeg osunčavanja. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i umerena prolećna prihrana obezbeđuju stabilan prinos.
Zaštita od bolesti. Zahteva redovnu preventivnu zaštitu od plamenjače i pepelnice, naročito pre i posle cvetanja.

Župljanka

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 13:47:45 +0000

Bobice srednje veličine, ovalne, zeleno-žute boje sa izraženim mrkim tačkicama. Grozdovi srednje zbijeni, valjkasto kupasti, krupni 150-180 g.

Vinova loza Morava

Rasadnik Ševar — Tue, 04 Dec 2018 05:23:36 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice srrednje krupnoće, zelene boje sa jakom pokožicom, sočnog i karakterističnog uskusa. Grozdovi srednje krupni, kupasti i rastresiti. Sorta za belo vino koja se odlikuje visokom otpornošću na suvu plesan i plemenjaču.

Ljana

Rasadnik Ševar — Fri, 04 Nov 2016 10:17:44 +0000

Vreme zrenja: krajem avgusta-početkom septembra Opis ploda: grozd srednje krupan, srednje zbijen, lepe strukture. Bobice srednje krupne, jajaste, zeleno-žute boje, meke konzistencije, prijatnog i aromatičnog ukusa. Otporna na bolesti i pogodna za ekološku proizvodnju.

Game bojadiser

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:14:10 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice male krupnoće, jajolike i tamnoplave. Grozdovi srednje krupani (90-120 g), valjkasti i sabijeni. Sorta za crno vino.

Vinova loza Smederevka

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:12:40 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice srednje krupnoće, žuto-zelene boje, sočne, osvežavajućeg ukusa. Grozdovi su od 150 do 300 g, poluzbijeni.