vinske sorte grožđa - Rasadnik Ševar https://rasadniksevar.com/oznaka-proizvoda/vinske-sorte-grozdja/ rasadnik ruža i voćnih sadnica Fri, 13 Nov 2026 11:42:23 +0000 sr-RS hourly 1 https://rasadniksevar.com/wp-content/uploads/2016/05/cropped-logo-rasadnik-sevar-ruza-white-32x32.png vinske sorte grožđa - Rasadnik Ševar https://rasadniksevar.com/oznaka-proizvoda/vinske-sorte-grozdja/ 32 32 Burgundac crni(Pinot Noir) https://rasadniksevar.com/prodavnica/vinova-loza/vinske-sorte-vinove-loze/burgundac-crni/ Thu, 01 Oct 2026 13:45:22 +0000 https://rasadniksevar.com/?post_type=product&p=4311 Sadnice vinove loze Crni burgundac (Pinot Noir) – Opis, sadnja i nega
Vinova loza Crni burgundac (u svetu poznatija kao Pinot Noir, a kod nas i pod nazivom Pino noar) jedna je od najplemenitijih i najcenjenijih svetskih sorti za proizvodnju vrhunskih crvenih vina. Ova stara francuska sorta poreklom iz Burgundije daje elegantna, harmonična i kompleksna vina rubin-crvene boje, prepoznatljiva po finim voćnim aromama trešnje, višnje, maline i šumskog voća. Zbog ranijeg zrenja i vrhunskog kvaliteta šire, odličan je izbor kako za profesionalne vinarije, tako i za porodične vinograde u našim krajevima.
Osnovne karakteristike sorte Crni burgundac
  • Poreklo i bujnost. Plemenita francuska sorta koja razvija umereno bujan čokot sa srednje jakim lastarima, pogodnim za gajenje na špaliru.
  • Izgled grozda. Grozdovi su mali do srednje veličine (prosečne težine od 90 do 140 grama), zbijeni, cilindričnog oblika i često podsećaju na šišarku bora (po čemu je sorta i dobila ime Pinot).
  • Bobica i kvalitet šire. Bobice su sitne do srednje, okrugle ili blago ovalne, tamnoplave do crno-ljubičaste boje sa obilnim pepeljkom i tankom pokožicom. Meso je sočno, bezbojnog soka, sa visokim sadržajem šećera (20% do 24%) i skladnim kiselinama.
  • Vreme zrenja. Spada u ranije crne vinske sorte – sazreva početkom ili polovinom septembra, što omogućava siguran rod i u hladnijim godinama.
  • Otpornost. Dobro podnosi zimske mrazeve (do -20 °C), ali zbog zbijenog grozda i tanke pokožice zahteva dobru provetrenost špalira i redovnu zaštitu od sive plesni (botritisa), plamenjače i pepelnice.

Način sadnje vinove loze Crni burgundac
Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.
  1. Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
  2. Izbor i priprema zemljišta. Crni burgundac najbolje uspeva na umereno plodnim, rastresitim, krečnjačkim i dobro dreniranim zemljištima, na osunčanim i provetrenim položajima. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
  3. Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
  4. Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
  5. Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota
  • Rezidba. Primenjuje se mešovita rezidba na špaliru (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
  • Zelena rezidba i zalivanje. Zbog zbijenih grozdova, veoma je važno uklanjanje suvišnih zaperaka i delimično skidanje lišća u zoni grozdova kako bi sunce i vazduh sprečili pojavu truleži. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i umerena prolećna prihrana obezbeđuju redovan i kvalitetan rod.
  • Zaštita od bolesti. Zahteva redovnu preventivnu zaštitu od plamenjače, pepelnice i obavezno tretiranje protiv sive plesni (botritisa) u fazi precvetavanja, zatvaranja grozda i početka šarka.
]]> Kaberne Sovinjon(Cabernet Sauvignon) https://rasadniksevar.com/prodavnica/vinova-loza/vinske-sorte-vinove-loze/kaberne-sovinjon/ Sat, 11 Jul 2026 11:03:11 +0000 https://rasadniksevar.com/?post_type=product&p=272 Vreme zrenja: X mesec Opis ploda: bobice su male, okrugle, tamno plave boje. Grozdovi mali ( 80- 90 g), srednje zbijeni do rastresiti. Sorta za crno vino]]> Sadnice vinove loze Kaberne Sovinjon (Cabernet Sauvignon) – Opis, sadnja i nega
Vinova loza Kaberne Sovinjon (u svetu poznatija kao Cabernet Sauvignon) smatra se kraljem crnih vinskih sorti i najrasprostranjenijom plemenitom sortom za proizvodnju vrhunskih crvenih vina širom sveta. Ova čuvena francuska sorta poreklom iz Bordoa izuzetno uspešno se gaji i u našim vinogorjima. Daje duboko obojena, puna, strukturisana i dugovečna crvena vina tamnorubin boje, sa prepoznatljivim aromama crne ribizle, kupine, šljive, zelenog bibera i finim tonovima hrastovine prilikom odležavanja.
Osnovne karakteristike sorte Kaberne Sovinjon
  • Poreklo i bujnost. Plemenita francuska sorta koja razvija bujan, snažan čokot sa dugim lastarima i odličnom prilagodljivošću različitim uslovima gajenja.
  • Izgled grozda. Grozdovi su mali do srednje veličine (prosečne težine od 100 do 150 grama), kupastog ili cilindričnog oblika, često sa jednim razvijenim krilcem, srednje zbijeni.
  • Bobica i kvalitet šire. Bobice su sitne do srednje, pravilno okrugle, tamnoplave do crne boje sa obilnim pepeljkom i debelom, čvrstom pokožicom bogatom bojenim materijama i taninima. Meso je sočno, sa visokim sadržajem šećera (21% do 24%) i skladnim kiselinama.
  • Vreme zrenja. Spada u pozne crne vinske sorte – sazreva krajem septembra i početkom oktobra.
  • Otpornost. Veoma dobro podnosi niske zimske temperature (i do -22 °C) i sušu, a zbog debele pokožice otpornija je na sivu plesan (botritis) u odnosu na mnoge druge sorte. Umereno je osetljiva na pepelnicu i plamenjaču, pa zahteva sunčane položaje i redovnu preventivnu zaštitu.

Način sadnje vinove loze Kaberne Sovinjon
Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.
  1. Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
  2. Izbor i priprema zemljišta. Kaberne Sovinjon najbolje uspeva na toplim, osunčanim, provetrenim i blago nagnutim terenima, na dubokom, rastresitom i propusnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
  3. Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
  4. Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.

  5. Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota
  • Rezidba. S obzirom na bujnost čokota i dobru rodnost okaca, primenjuje se mešovita rezidba na špaliru (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
  • Zelena rezidba i zalivanje. Tokom leta preporučuje se uklanjanje suvišnih zaperaka i delimično skidanje lišća u zoni grozdova kako bi grozdovi dobili dovoljno sunca za potpuno sazrevanje. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i umerena prolećna prihrana obezbeđuju stabilan prinos i vrhunski kvalitet grožđa.
  • Zaštita od bolesti. Zahteva standardnu preventivnu zaštitu od plamenjače i pepelnice tokom vegetacije.

]]> Vinova Loza Prokupac https://rasadniksevar.com/prodavnica/vinova-loza/vinske-sorte-vinove-loze/vinova-loza-prokupac/ Sat, 11 Jul 2026 10:21:32 +0000 https://rasadniksevar.com/?post_type=product&p=264 Vreme zrenja: X mesec Opis ploda: bobice okrugle, tamnoplave boje. Grozd srednje zbijen, 150- 200 g. Sorta za crno vino.]]> Sadnice vinove loze Prokupac – Opis, sadnja i nega
Vinova loza Prokupac (poznata i pod nazivima Rskavac ili Kameničarka) najznačajnija je i najcenjenija stara autohtona crna vinska sorta u Srbiji. Ova plemenita domaća sorta vekovima se gaji u našim vinogorjima, a poslednjih godina doživljava veliki povratak u vrhunskom vinarstvu. Prokupac daje izuzetno karakterna, pitka i bogata crvena vina intenzivne rubin boje, sa prepoznatljivim voćnim aromama zrele višnje, trešnje, crvenog bobičastog voća i finim začinskim notama.
Osnovne karakteristike sorte Prokupac
    • Poreklo i bujnost. Stara srpska autohtona sorta koja razvija snažan, veoma bujan čokot sa jakim, uspravnim lastarima i visokom, redovnom rodnošću.
    • Izgled grozda. Grozdovi su srednje veličine do veliki (prosečne težine od 150 do 250 grama), kupastog ili valjkastog oblika, često razgranati i srednje zbijeni.
    • Bobica i kvalitet šire. Bobice su srednje veličine, okrugle ili blago ovalne, tamnoplave do crne boje sa obilnim pepeljkom i debelom, čvrstom pokožicom (po čemu je dobio i narodni naziv Rskavac). Meso je sočno, prijatnog ukusa, sa dobrom sposobnošću nakupljanja šećera (20% do 23%) i skladnim kiselinama.
    • Vreme zrenja. Spada u pozne crne vinske sorte – sazreva krajem septembra i početkom oktobra.
    • Otpornost. Izuzetno dobro podnosi sušu i visoke letnje temperature, a zbog čvrste pokožice otporniji je na sivu plesan (botritis). Osetljiviji je na jake zimske mrazeve (ispod -18 °C) i pepelnicu, pa zahteva sunčane položaje i pravilnu zaštitu.
Način sadnje vinove loze Prokupac
Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.
    1. Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra do aprila, kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime.
    2. Izbor i priprema zemljišta. Prokupac najbolje uspeva na toplim, osunčanim, provetrenim i blago nagnutim terenima, na dubokom, rastresitom i propusnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
    3. Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
    4. Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
    5. Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota
    • Rezidba. S obzirom na to da su kod Prokupca i donja okca na lastarima veoma rodna, podnosi kako kratku rezidbu (kondiri sa 2–3 okca), tako i mešovitu rezidbu na špaliru (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
    • Zelena rezidba i zalivanje. Tokom leta preporučuje se uklanjanje suvišnih zaperaka i delimično skidanje lišća u zoni grozdova radi boljeg osunčavanja i nakupljanja šećera i bojenih materija. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i umerena prolećna prihrana obezbeđuju stabilan prinos i vrhunski kvalitet grožđa.
    • Zaštita od bolesti. Zahteva redovnu preventivnu zaštitu od plamenjače i naročito pepelnice tokom vegetacije.

]]> Italijanski rizling – Graševina https://rasadniksevar.com/prodavnica/vinova-loza/vinske-sorte-vinove-loze/italijanski-rizling-grasevina/ Thu, 01 Oct 2020 13:50:25 +0000 https://rasadniksevar.com/?post_type=product&p=4315 Sadnice vinove loze Italijanski rizling (Grašac beli) – Opis, sadnja i nega
Vinova loza Italijanski rizling (poznata i pod nazivima Grašac beli, Welschriesling ili Riesling Italico) najrasprostranjenija je i najznačajnija bela vinska sorta u Srbiji i regionu, posebno proslavljena na padinama Fruške gore i u vojvođanskim vinogorjima. Ova sorta je izuzetno cenjena zbog redovne i visoke rodnosti, dobre prilagodljivosti različitim tipovima zemljišta i sposobnosti da daje vrhunska, pitka i osvežavajuća bela vina slamastožute boje sa zelenkastim odsjajem, prepoznatljive voćne arome zelene jabuke, citrusa i livadskog cveća.
Osnovne karakteristike sorte Italijanski rizling
  • Poreklo i bujnost. Tradicionalna srednjoevropska sorta koja razvija srednje bujan do bujan čokot sa tankim, dugim lastarima i odličnom rodnošću okaca.
  • Izgled grozda. Grozdovi su mali do srednje veličine (prosečne težine od 100 do 180 grama), cilindričnog oblika, srednje zbijeni do zbijeni, najčešće sa jednim karakterističnim malim krilcem.
  • Bobica i kvalitet šire. Bobice su sitne do srednje, okrugle, zeleno-žute boje sa izraženim pepeljkom i tankom, ali čvrstom pokožicom. Meso je veoma sočno, sa dobrom sposobnošću nakupljanja šećera (18% do 22%) i skladnim, prijatnim kiselinama.
  • Vreme zrenja. Spada u pozne vinske sorte – sazreva krajem septembra i početkom oktobra, a u toplijim godinama grožđe se može ostaviti i za kasnu berbu radi dobijanja vina punijeg tela.
  • Otpornost. Veoma dobro podnosi niske zimske temperature (i do -22 °C) i odlično podnosi sušu. Umereno je osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, dok je u kišnim jesenima zbog zbijenosti grozda osetljivija na sivu plesan (botritis).

Način sadnje vinove loze Italijanski rizling
Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.
  1. Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
  2. Izbor i priprema zemljišta. Italijanski rizling najbolje uspeva na osunčanim, provetrenim i blago nagnutim terenima, na dubokom, rastresitom i umereno plodnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
  3. Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
  4. Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
  5. Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota
  • Rezidba. S obzirom na to da su kod Italijanskog rizlinga i donja okca na lastarima veoma rodna, odlično podnosi kako mešovitu rezidbu (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri sa 2 okca), tako i kraću rezidbu na kondire. Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
  • Zalivanje i prihrana. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i prolećna azotnim đubrivima obezbeđuju redovan i stabilan prinos.
  • Zaštita od bolesti. Zahteva standardnu preventivnu zaštitu od plamenjače i pepelnice, kao i uklanjanje lišća u zoni grozdova krajem leta kako bi se obezbedila dobra provetrenost i sprečila pojava sive plesni.

]]> Merlo(merlot) https://rasadniksevar.com/prodavnica/vinova-loza/vinske-sorte-vinove-loze/merlo/ Sat, 11 Jul 2015 11:01:15 +0000 https://rasadniksevar.com/?post_type=product&p=271 Vreme zrenja: X mesec Opis ploda: bobice su male, okrugle, tamno plave boje. Grozdovi do 140 g, rastresiti do srednje zbijeni. Sorta za crno vino.]]> Sadnice vinove loze Merlo (Merlot) – Opis, sadnja i nega
Vinova loza Merlo (u svetu poznatija kao Merlot) jedna je od najpopularnijih i najcenjenijih svetskih sorti za proizvodnju vrhunskih crvenih vina. Ova plemenita francuska sorta poreklom iz Bordoa izuzetno se uspešno gaji i u našim vinogorjima, gde daje redovne prinose i grožđe vrhunskog kvaliteta. Vina dobijena od Merloa odlikuju se dubokom rubin-crvenom bojom, mekoćom, punoćom i zaokruženim taninima, sa bogatim voćnim aromama zrele šljive, trešnje, kupine, maline i blagim notama čokolade i vanile.
Osnovne karakteristike sorte Merlo
    • Poreklo i bujnost. Plemenita francuska sorta koja razvija bujan, snažan čokot sa srednje dugim lastarima i odličnom, redovnom rodnošću.
    • Izgled grozda. Grozdovi su srednje veličine (prosečne težine od 130 do 180 grama), kupastog ili cilindrično-kupastog oblika, često sa jednim ili dva manja krilca, srednje zbijeni do rastresiti.
    • Bobica i kvalitet šire. Bobice su srednje veličine, pravilno okrugle, tamnoplave do crno-ljubičaste boje sa obilnim pepeljkom i srednje debelom pokožicom. Meso je sočno, prijatnog ukusa, sa visokim sadržajem šećera (20% do 23%) i blažim, harmoničnim kiselinama.
    • Vreme zrenja. Spada u srednje pozne crne vinske sorte – sazreva polovinom ili krajem septembra (oko nedelju do dve pre Kaberne Sovinjona).
    • Otpornost. Dobro podnosi niske zimske temperature (do -20 °C), mada u proleće kreće nešto ranije pa treba birati provetrene položaje bez prolećnih mrazišta. Umereno je osetljiva na plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan (botritis), pa zahteva standardnu preventivnu zaštitu.

Način sadnje vinove loze Merlo
Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.
    1. Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
    2. Izbor i priprema zemljišta. Merlo se odlično prilagođava različitim tipovima zemljišta, a najbolje rezultate daje na dubokom, rastresitom, umereno plodnom i osunčanom zemljištu koje dobro zadržava vlagu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
    3. Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm

      , a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.

    4. Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
    5. Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota
    • Rezidba. S obzirom na bujnost čokota i dobru rodnost okaca, primenjuje se mešovita rezidba na špaliru (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
    • Zelena rezidba i zalivanje. Tokom leta preporučuje se uklanjanje suvišnih zaperaka i delimično skidanje lišća u zoni grozdova kako bi grozdovi dobili dovoljno sunca i vazduha za ravnomerno sazrevanje. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i umerena prolećna prihrana obezbeđuju stabilan prinos i vrhunski kvalitet grožđa.
    • Zaštita od bolesti. Zahteva redovnu preventivnu zaštitu od plamenjače, pepelnice i sive plesni tokom vegetacije.

]]> Vinova loza Frankovka https://rasadniksevar.com/prodavnica/vinova-loza/vinske-sorte-vinove-loze/vinova-loza-frankovka/ Sat, 11 Jul 2015 10:38:18 +0000 https://rasadniksevar.com/?post_type=product&p=269 Vreme zrenja: IX-X mesec Opis ploda: bobice crne, a grozdovi mali, prosečne mase oko 150 g. Sorta za crno vino.]]> Sadnice vinove loze Frankovka – Opis, sadnja i nega
Vinova loza Frankovka (poznata u svetu i pod nazivima Blaufränkisch ili Kékfrankos) jedna je od najcenjenijih crnih vinskih sorti u Srednjoj Evropi, a kod nas posebno proslavljena u vojvođanskim vinogorjima i na obroncima Fruške gore. Ova sorta je prepoznatljiva po visokoj i redovnoj rodnosti, odličnoj prilagodljivosti različitim zemljištima i vrhunskom kvalitetu vina. Daje bogata, pitka i harmonična crvena vina intenzivne rubin-crvene boje, sa prepoznatljivim voćnim aromama višnje, kupine, borovnice i blagim začinskim tonovima.
Osnovne karakteristike sorte Frankovka
  • Poreklo i bujnost. Tradicionalna srednjoevropska sorta koja razvija snažan, bujan čokot sa uspravnim lastarima i stabilnom rodnošću.
  • Izgled grozda. Grozdovi su srednje veličine do veliki (prosečne težine od 150 do 250 grama), kupastog ili valjkasto-kupastog oblika, često razgranati i srednje zbijeni.
  • Bobica i kvalitet šire. Bobice su srednje veličine, okrugle ili blago ovalne, tamnoplave boje sa obilnim pepeljkom i srednje debelom, čvrstom pokožicom. Meso je sočno, prijatnog ukusa, sa dobrom sposobnošću nakupljanja šećera (19% do 22%) i osvežavajućim kiselinama koje vinu daju strukturu i dugovečnost.
  • Vreme zrenja. Spada u pozne crne vinske sorte – sazreva krajem septembra i početkom oktobra.
  • Otpornost. Dobro podnosi niske zimske temperature (do -20 °C) i sušu, dok je umereno osetljiva na plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan (botritis), pa zahteva redovnu preventivnu zaštitu i sunčane položaje.

Način sadnje vinove loze Frankovka
Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.
  1. Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
  2. Izbor i priprema zemljišta. Frankovka najbolje uspeva na toplim, osunčanim i provetrenim terenima, na dubokom, rastresitom i umereno plodnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
  3. Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
  4. Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.

  5. Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.

Nega i održavanje čokota
  • Rezidba. S obzirom na bujnost čokota i dobru rodnost okaca, primenjuje se mešovita rezidba na špaliru (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
  • Zalivanje i prihrana. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i prolećna azotnim đubrivima obezbeđuju redovan i kvalitetan prinos.
  • Zaštita od bolesti. Zahteva standardnu preventivnu zaštitu od plamenjače, pepelnice i sive plesni, kao i uklanjanje suvišnog lišća u zoni grozdova krajem leta radi boljeg osunčavanja i ravnomernog sazrevanja bobica
]]>