Potrebno voditi računa o higijeni u voćnjaku i ukloniti izvore zaraze!

Suve grane, opalo lišće, opale plodove, kao i one koje su ostali smežurani i sasušeni na stablima potrebno je sakupiti i ukloniti iz voćnjaka jer privlače glodare i mnoge štetočine. Grinje, pauci, razne vrste štitatstih vaši i drugih biljnih vaši, cvetojeda, smotavaca i dr., kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plemenjače prezimljavaju u voćnjacima u vidu jajaša, larvi, spora, micelija itd. ukoliko se ne primene ove mehaničke mere zaštite.

Stacionarna rezidba

Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi ukloniti sve polomljene, suve i zaražene grane. Zaražene grane se uklanjaju do zdravog tkiva kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz drvnu masu. Poželjno je da rezovi budu što manji, ukoliko su rane veće poželjno ih je premazati kalemarskim voskom.

Prilikom obavljanja ovih mera potrebno je redovno vršiti dezinfekciju alata (npr. alkoholom) kako nebi preneli zarazu na druga stabla!!!

Đubrenje

U ovom periodu vrši se i đubrenje voćnjaka koja je jedna od važnijih agrotehničkih mera u fazi mirovanja. Ono direktno utiče na održavanje plodnosti i strukture zemljišta, utiče na porast biljke, pojačava njenu otpornost, a doprinosi i boljoj rodnosti i kvalitetu plodova. Kako bi znali koliko i kog đubriva da dodamo najbolje je odneti zemljište na analizu gde ćemo dobiti detaljno uputstvo o njihovoj primeni.

Zaštita od glodara

Mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama od glodara koji tokom zime mogu naneti veliku štetu. Oštećena stabla zakržljaju u razvoju, osetljivija su na niske temperature i mrazove, a veoma često zbog tih oštećenja mogu i da propadnu, pa je u tom slučaju potrebno zasaditi novu sadnicu. Tek nakon 12 godina koren i vrat stabla dovoljno očvrsnu da ih glodari ne napadaju.

Krečenje stabla kao još jedna od metoda zaštite

Izvodi se tokom oktobra i novembra meseca, mada može i u januaru ako vremenski uslovi dozvoljavaju. Krečenje se vrši po sunčanom i suvom danu, a temperatura treba da se kreće od 4 do 6 °C. Visina krečenja zavisi od visine debla do prvih ramenih grana. Ova mera se preduzima kao prevencija od bakterijskih infekcija i sprečava nejednako zagrevanje stabla u proleće. Bela boja odbija sunčeve zrake što dovodi do usporavanja kretanja biljnih sokova, tako da sa skokovima temperature (tokom zime) ne dolazi do kretanja vegetacije i do izmrzavanja. Krečna smesa treba da bude što belja i da se što duže zadrži na deblu.

Prskanje

Obavezna zaštita je i jesenje plavo prskanje bakarnim preparatima kojim se suzbijaju urokovači mnogih bolesti i vrši dezinfekcija voćnjaka. Suzbija se rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskorioze vinove loze… Prouzrokovači navedenih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima. Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci, patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno „plavo prskanje“ obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru. Najbolje vreme za tretiranje je kada sa stabala opadne oko 50-60% lišća. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10°C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže „voćke je potrebno okupati“. Ukoliko neki deo ostane ne tretiran na njemu se može u proleće pojaviti bolest. S obzirom da sredstva za jesenje prskanje imaju plavičastu boju, pa kada se voćnjak njima isprska dobija plavičastu nijansu po kojoj je ovaj tretman dobio ime „plavo prskanje“, voćari mogu lako uočiti propust koji su napravili prilikom prskanja i ponoviti prskanje preskočenog mesta.

Sprovođenjem svih ovih mera dovodite do pozitivnih reziltata: stabla su dugovečnija, otpornija i daju veći prinos.

Rezidba kajsije vrši se u tri vremenska roka:

1. u rano proleće – prolećna rezidba
2. krajem maja i početkom juna – rana letnja rezidba
3. krajem jula i početkom avgusta – letnja rezidba

Prolećna rezidba kajsije

Prolećna rezidba izvodi se neposredno pred cvetanje.
Cilj je da se izbegne hladan period i mogućnost infekcije patogenima. Ovom rezidbom proređuju se mlade skeletne i poluskeletne grane (ne starije od pet godina), koje zgušnjavaju krošnju ili se prekraćuju na potrebnu dužinu kako bi se održao pravilan oblik krune i omogućilo slobodno kretanje mehanizacije u zasadu. Količina odstranjenih grana ne treba da bude veća od 20% godišnje.

Rana letnja rezidba kajsije

Rana letnja rezidba izvodi se od 20. maja do 20. juna uz napomenu da zavisi od godine, uslova gajenja i sorte.
Ovom rezidbom se prekraćuju bujniji mladari na polovinu do trećinu. Na tako prekraćenim mladarima umesto jednog produžetka izrastu tri do pet mešovitih prevremenih grana, obilno graniranih cvetnih pupoljaka.

Ovom letnjom rezidbom kajsija dobija veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana. Na stablima gde je urađena ovakva rezidba interval cvetanja je duži, tako da se rizik od izmrzavanja svih cvetova smanjuje. Mladari koji se ne skraćuju razvijaju se u dužinu i na njima se formiraju znatno manji broj cvetnih pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao mešovite rodne grančice. Ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno ne daje željeni rezultat.

Letnja rezidba kajsije

Letnja rezidba izvodi se posle berbe od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost, smanjuje transpiraciona površina i znatno povećava fiziološka aktivnost ostalih grana i listova u kruni.
Ukoliko se dobro izvede letnja rezidba smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine. Rane stvorene ovom rezidbom do kraja vegetacije zarašćuju jer je kambijalna aktivnost u tom periodu (jul-avgust) intenzivna, pa je mogućnost zaraze bolestima znatno smanjena. Poželjno je da se posle završene rezidbe kajsija obavi jedno zaštitno prskanje fungicidima (Melpreks S-65 ili Benlejt S-50).

Kombinacijom ovih rezidbi kod voćaka – kajsija u rodu, obrazuju se sve vrste rodnih grana sa velikim brojem cvetnih pupoljaka, a time i rodna površina krune, cvetni pupoljci su otporniji prema niskim temperaturama, fenofaza cvetanja se produžava, a sve to značajno utiče na povećanu rodnost i bolji kvalitet.

Voćne sadnice KAJSIJE