Gaultheria procumbens 10-15 cm ili američka zimska borovnica ubraja se u nisko zimzeleno žbunje, moze da naraste do 10-15 cm u visinu, i 20-30 cm u širinu. Voli polusenovite i senovite položaje i vlažno, dobro drenirano zemljište. Ukoliko želite da dobijete tepih od galuterije sadi se 9-10 kom na m2. U proleće prvo cveta belo ka nežno roze da bi od semptebra počela da formira jarko crvene bobice. U zavisnosti od vlage bobice mogu do se zadže do duboko u zimu. Gaultheria procumbens je odlična biljka kako za samostalnu sadnju za formiranje zelenog tepiha tako i u alpinetumima, žardinjerama, bordurama oko staza. Dolazi do izražaja u jesen i zimu kada dobije crvene bobice. (napomena bobice ukoliko se pojedu u velikim količinama mogu uzazvati mučninu). Odlično podnosi niske temperature. Prikladna je za sadnju ispod rododendrona, kamelija praveći efektan pokrivač tla. Listovi Gaultheria procumbens su ovalni i i sjajno zeleni. Na proleće u pazuhun listova obrazuju se zvonasti cvetovi posle kojih se obrazuju plodovi. Plodovi su na početku beličasti dok prema jeseni dobijaju jarku crvenu boju. Gaultheria procumbens se vrlo često koristi u dekoraciji.

Po preuzimanju robe, sadnica rasadnik SEVAR nema više mogućnost nadzora i nege istih tako da ne može dati garanciju na dalje. Za sadnice kao živo biće nije moguće dati garanciju ni dan posto napuste rasadnik. Ne možemo uticati na održavanje i negu istih, samim tim i na dalji rast i razvitak istih.

Naše biljke redovno prolaze fitosanitarne preglede kako šumskih tako i fito inspekcije tako da bolesnih i zaraženih biljaka nemamo.

Razmak sadnje: 1- 1.5 m x 2.5 m

Nega

Lokacija – Sadi se na mestu zaklonjenom od jačeg vetra.

Zemljište – Zahteva dobro drenirano , blago kiselo zemljište, sa visokim sadržajem organskih materija.

Svetlost – Pogoduje joj potpuno izlaganje suncu ili polusenka.

Prezimljavanje – Josta brzo raste,dobro podnosi niske temperature (do -40 celzijusa) i dugo živi.

Bolesti i štetočine – Otporna je na bolesti i štetočine, zbog čega ovu biljku nije potrebno prskati. Josta kao hibrid ima ugrađenu otpornost ili imunitet na većinu bolesti bobičastog voća.

Visina i širenje – Visina je 1,8m širenje 1m

Đubrenje – Đubrenje se vrši u kasnu zimu ili rano proleće organskim đubrivom ili kompostom. Zbog žiličastog korena, neophodno je đubriti stajnjakom, u količini 15-20 t/ha površine.

Svetlost – Puno sunce, delimična senka.

Zemljište – Josta preferira vlažno i dobro drenirano, rastresito zemljište. Dodavanje tla kompostom pomoći će poboljšanju teksture i sposobnosti zadržavanja ili drenaže vode. Sloj malča će pomoći da se održi vlaga u zemljištu.

Orezivanje – Orezujte jostu kada miruje u kasnu jesen do kasne zime. U rano proleće, odrežite mrtve ili slomljene grane i orežire nekoliko najstarijih lastara na nivo zemlje da biste podstakli rast većih i slađih bobica joste.

Orezivanje joste se vrši iz dva razloga:

1. Uklanjanjem starog, oštećenog ili mrtvog drveta, povećavate protok vazduha, smanjujući razvoj bolesti a povećavajući prinos.
2. Podmlađujete biljku i podstičete je na novi rast što povećava proizvodnju cvetova.

Rezidba ovog listopadnog žbunja se može podeliti u 4 grupe:

1. Minimalna rezidba (uklanjati samo mrtve, bolesne, oštećene ili ukrštene grane, može se obaviti u rano proleće.);
2. Prolećna rezidba (podstiče snažan, novi rast koji daje letnje cveće, cvetovi se pojavljuju na novom drvetu);
3. Letnja rezidba nakon cvetanja (odrežite izdanke i uklonite delove starog letorasta, do zemlje);
4. Rezidba nakon plodonošenja (cveće se pojavljuje na drvetu iz prethodne godine. Odsecite cvetne stabljike na pola, da bi novi izdanci bili snažni i uklonite do polovine cvetnih stabljika nekoliko santimetara od zemlje)

Uvek uklonite mrtve, oštećene ili bolesne grane prvo, bez obzira na vrstu rezidbe koju radite.

Ribizli treba obezbediti dovoljno zalivanja i hraniva, sa redovnim je orezivanjem kako ne bi došlo do zgusnutog rasta.

Zalivanje

Ovu sortu crne ribizle karakteriše širenje korena koje zahteva dozirano zalivanja, kako zemljišnog za koren tako i prskanjem za nadzemnu masu. Najbolje je ribizlu zalivati rano jutro ili nakon zalaska sunca. Pratite stanje tla, ne sme postati zeleno jer je to znak truleži koja može zahvatiti koren i nadzemni deo biljke. Takođe pazite da se ​​zemlja ne presuši, zalijevajte u blizini korijena. Da bi se obezbedio kiseonik u korenu, tlo treba da se redovno okopava, kako bi bilo rastresito. Osnova grmlja se malčira kako bi se omogućilo zadržavanje vlage i smanjila učestalost zalivanja.

Karakteristike sezonskog zalivanja:

• U proleće se grmlje ribizle zaliva 1 do 5 puta nedeljno. Za 1 grm crvene ribizle dovoljno je 10 litara.
• Leti se  zaliva 1-2 puta mesečno, tako da Rovada neće istrunuti i brzo će sazreti.
• U jesen, grmlje se obilno zaliva kako bi se obezbedile zalihe vode za zimu, tako da će grm mirno podneti mraz.

Đubrenje

Đubriva se primenjuju 4-7 puta tokom cele vegetacije. Na proleće se šalitra(kalijumovo đubrivo) unosi u tlo, pa se grm brzo prilagođava novoj sezoni, počinje da zeleni i cveta. U vreme cvetanja, ribizli se unosi prihrana sa mineralnim aditivima. Možete koristiti složena đubriva u bilo kom obliku, ali u malim količinama. Prilikom pripreme grmlja za zimu, gornji sloj tla se rastresa i meša sa humusom, kompostom ili ptičjim izmetom. Zatim se svake godine kontroliše kiselost tla i ponovo uvodi drveni pepeo. Da vam prinos nebi pao, ispod grmlja se stavlja suvi mullein (biljka divizma), koji prilikom zalivanja ribizle oslobađa hranljive materije.U rano proleće treba primeniti azotna đubriva (nitratna). Tokom perioda cvetanja, biljci su potrebni minerali, pa je trebate hraniti mineralnim kompleksnim đubrivom. Na jesen bi  trebalo dodati glisnjak i humus.

Orezivanje

Rovadu karakteriše tendencija ka zgušnjavanu grma, pa se mora prorediti. Na početku razvoja grma preporučuje se ostavljanje dva izdanka, a kada se grm formirao četiri. Nakon tri godine, grmove je potrebno redovno rezati, jer izdanci drugog reda počinju tada intenzivno rasti. Od četvrte godine uklanja se stari rast izdanaka. Optimalno je sprovesti postupak rezidbe u rano proleće i u kasnu jesen.Uklanjanje viška izdanaka će spasiti biljku od malih prinosa, ribizla će rasti bolje. Prvo se vrši prolećna sanitarna rezidba, koja će zaštititi biljku od bolesti i smrti. Uklanjaju se suve i gljivicama pogođene grane. Višestruko gusti izdanci se iseku, ostavljajući 5-6 najmoćnijih grana. Mladi izdanci se proređuju, ostavljajući samo fleksibilne i zdrave izdanke sa procvetalim pupoljcima. U kasnu jesen uklanjaju se samo suvi i nezdravi izdanci, vrši se sanitarno obrezivanje čitavog grma.

Temperature

Priprema za zimu

Rovada je prilično zimski otporna sorta, ali da bi se garantovalo očuvanje integriteta, grm je pripremljen za zimu pre prvih mrazeva. Nakon sanitarne rezidbe, sorta je malčirana debelim slojem piljevine, prekrivena smrekovim grančicama, grane se sakupljaju u grozd i vezuju. Kao sklonište koriste se agrofibre, termoizolacija, pamučna tkanina, krovni pokrivač ili karton. U regionima sa jakim mrazima, sorta je umotava u nekoliko slojeva. Sklonište se uklanja sa početkom zagrevanja ili nakon što se sneg potpuno otopi.

Uprkos činjenici da je Rovada sorta otporna na mraz, biljka ne bi trebalo da bude izložena prekomernoj hipotermiji. Ribizla dobro podnosi temperaturne promene, podnosi niske temperature do -34 ° C. U regionima gde temperatura zimi može da padne ispod 35° C, biljci treba obezbediti sklonište koje je neće samo izolovati od hladnoće, već i pritisnuti grane na zemlju da bi je zaštitilo od naleta vetra. U te svrhe potrebno je napraviti rovove duboke deset centimetara, spustiti grane u njih i posipati ih rastresitom zemljom (utrapiti). Takođe možete nežno pritisnuti grane na zemlju koristeći cigle ili komade drveta. Metal se za to ne može koristiti. Nakon fiksiranja, grmove je potrebno prekriti izolacijom (agril folijom). Ne obavijajte grane nepropusnim materijalima, jer biljci treba pristup kiseoniku.Početkom prolećnih otapanja potrebno je biljke osloboditi iz skloništa kako bi se stabljike probudile bez odlaganja i dale pun prinos.

Bolesti i štetočine

Najveću opasnost za Rovadu predstavljaju gljivične bolesti, kao i štetočine poput lisne vaši.

Crvenu ribizlu Rovad karakterišu gljivične i zarazne bolesti. Septoria uzrokuje širenje zarđalih tačaka, usled čega biljka odbacuje sve lišće. Bordovska čorba  tečnost će sprečiti pojavu gljivica, 15 mg supstance se razblaži u 10 litara vode i prska na grmlju. Antraknozu karakteriše potpuno uništavanje ribizle: lišće, bobice, truljenje korenja. Kod prvih znakova bolesti neophodno je izvršiti sanitarno obrezivanje i prskanje fungicidima. Rak korena se brzo manifestuje: grane se suše, kad se slome, unutra nema ništa živo, koreni, kada se iskopaju, imaju izrasline. Rak se ne može zaustaviti, pa da bi se izbegla ova pojava, ne sme se dozvoliti višak vlage u zemljištu.

Od štetočina, staklo od ribizle i žučna uš smatraju se najopasnijim. Na jesen stakleni crv ubacuje larve gusenica koje uništavaju pupoljke i oštećuju grane. Početkom proleća biljka više nije u stanju da se u potpunosti razvije; u većini slučajeva ribizla umire nakon uklanjanja skloništa. Pre pripreme za zimu, biljka se prska rastvorom Karbofosa.Uši se pojavljuju leti, pa se sorta Rovada prska insekticidima 1-2 puta pre i posle cvetanja.

Septoria (bela tačka)

Septorija je parazitska gljivična bolest koja uzrokuje pojavu mrlja na  lišću, koje se postepeno uvećavaju i uzrokuju da lišće otpadne. Nitrafen rastvor pomaže u sprečavanju bolesti. Pred cvetanje, grmlje treba tretirati rastvorom Bordeauka. Takođe, za prevenciju je potrebno pravovremeno ukloniti biljne ostatke oko stabljike.

Antracnoza

Najopasnija bolest ove sorte. Gljiva koja uzrokuje opadanje lišća i bobica sa pojavom truleži. Kao i u slučaju septorija, za prevenciju od antracnoze potrebno je na vreme da se oslobodite biljnih ostataka, i da biljke prskate rastvorom Bordeauk tečnosti.

Čaša od ribizle

Čaša od ribizle je gusjenica štetočina koja se zimi naseljava na prošlogodišnjim izdancima ribizle. Tokom života pojedu pupoljke biljke i oštećuju izdanke, usled čega biljka izsušuje.Grane zahvaćene gusenicom treba odmah iseći i spaliti. Dve nedelje nakon cvetanja ribizle, poškropite je rastvorom Karbofosa da sprečite pojavu stakla.

Žutnjačarska afta

Zelene štetočine koje se hrane listovima ribizle. Najaktivnije su početkom letnje sezone. Za borbu protiv lisnih vaši pomaže tretiranje grmlja rastvorom Nitrafena. Potrebno je blagovremeno da se oslobodite izdanka koji su jako pogođeni listnim vašima. Takođe tretman rastvorom Karbofosa pomaže u borbi protiv. Biljke treba tretitati zaštitnim sredstvima pre cvetanja ili nakon berbe.

Berba

Berbu crvene ribizle treba obaviti kad grm potpuno sazri. Bolje je koristiti male posude za prikupljanje plodova, kako se bobice ne bi sabile pod njihovom težinom. Branje treba vršiti za vreme hladnijih i suvih dana, jer se bobice ubrane nakon kiše ne skladište. Osušene bobice možete čuvati u frižideru, u plastičnim kesama. Ribizla može dugo da zadrži svoj ukus, ali korisna svojstva počinju da se gube nakon nekoliko meseci čuvanja.Rovada plodove obilno donosi, pa sa 1 grmlja možete sakupiti od 5 do 7 kg. Bobice sazrevaju u avgustu ili septembru, što takođe zavisi od regiona rasta. Nakon tehničke zrelosti, bobice se ne raspadaju, pa se berba može odložiti u pogodno vreme. Bobice se uklanjaju četkama, tako da će rok trajanja i prezentacije trajati duže. Masa bobica je 0,5-1,5 g. Ribizla se opere, a zatim stavi u kontejner. Obično se deo useva suši, zamrzava, jede, ostatak se prodaje. Rovada je pogodna za prevoz na kratke relacije.Nakon berbe se čuva sveža u frižideru na temperaturi od + 10 ° C do 0 ° C, smrznute bobice su jestive u roku od 3 meseca od datuma smrzavanja.