Svetlost – U pogledu svetlosti, zimzelene magnolije mogu da izdrže širok spektar uslova od pune sunčeve svetlosti do delimične ili pune senke. Odlična stvar kod njih je to što ne morate da brinete o sagorevanju lišća ili neprikladnom cvetanju. Međutim, ako želite da imate najlepše cveće, morate da je uzgajate na jakom i direktnom svetlu tokom cele godine.

Temperatura – Što se tiče temperatura, stabla magnolije grandiflore preferiraju toplije zone, umerenu i vlažnu polutropsku klimu. Ekstremne temperature nisu dobre za nju,  čak i slab mraz lako ošteti sadnice. Iako se smatraju tolerantnim na niže temperature, trebalo bi da uzgajate svoje biljke u zatvorenom prostoru ako živite u regionu sa oštrim zimama. Ako temperature imaju tendenciju da padnu ispod 0 °C, bolje je da uzgajate svoje drveće u saksijama i odmah ih unesete unutra. Teška oštećenja ili čak smrtnost mogu nastati kada temperature padnu između -7 do -23 °C.

Bolesti i štetočine – Vrlo malo štetočina je napada,  ali trebalo bi da ih pregledate svakog proleća na bolesti listova, paukove grinje, ljuspice i gusenice. Ako primetite bilo kakvo sumnjivo prisustvo na vašoj Magnolia grandiflora, uklonite uljeze primenom odgovarajućih insekticida i pesticida u slučaju ozbiljnih infekcija. Bolesti raka i verticilije mogu ubiti grane. Upravljajte tim tako što ćete orezati problematične grane i osigurati da je drvo zdravo, dobro hranjeno i zaliveno. Određene gljive i bakterije mogu izazvati pege na listovima i gljivice. To uključuje Septoria spp, Cladosporium spp i Coniothirium spp. Iako može izgledati neugledno, često ne izazivaju veću štetu. Pravovremeno uklanjanje zaraženog opalog lišća može pomoći u kontroli problema.

Zemljište – Zemljište mora biti dobro drenirano i bogato organskom materijom kao i mikro i makro materijama. Najbolje rastu kada se sade u ilovastim i kiselim supstratima sa pH od 5,0 do 6,0. Magnolijama odgovara malč jer pomaže njihovom korenu da raste, takođe će vam olakšati đubrenje i zalivanje.

Zalivanje –  Pod uslovom da vaša magnolija Grandiflora ima dovoljno prostora za širenje korena i da zemljište nije lošeg, suvog tipa, pokazaće toleranciju na sušu . Kada se prvi put posadi, drvetu će biti potrebno nedeljno zalivanje da bi se uspostavio normalan porast. Kada se uspostavi, učestalost vode zavisiće od drenaže zemljišta i regionalnih padavina. Previše ili premalo vode može uzrokovati da lišće drveta požuti . Malčiranje oko područja za sadnju je korisno – samo izbegavajte da malč dodiruje stablo drveta.

Đubrenje – Đubrenje se vrši tri puta godišnje – u proleće, leto i jesen, naročito je korisno vršiti đubrenjeka da vaša magnolija počninje novi porast. Đubrite do četvrte ili pete godine (osim ako vaše drvo nije na posebno neplodnom tlu) jer bi tada njegovo rašireno korenje trebalo da bude u stanju da nađe dovoljno hranljivih materija. Zimzelenim magnolijama nedostaje gvožđa i azota, tako da imaju koristi od godišnjeg hranjenja dodatnim đubrivom koje sadrži ove hranljive materije. Kada cvetni pupoljci počnu da bubre, obično u rano proleće, možete primeniti i univerzalno đubrivo sa sporim oslobađanjem da biste obezbedili lepo i sporadično cvetanje.

Orezivanje – Ako želite da svojim biljkama Magnolia grandiflora date svež izgled, možete ih zimi orezati na željenu veličinu i oblik. Ovaj proces je prilično jednostavan i sastoji se samo od odsecanja svih oštećenih ili mrtvih listova kako bi se napravio prostor za novi rast. Takođe se preporučuje da uklonite iscvetale i osušene cvetove tokom i nakon perioda njihovog cvetanja kako biste omogućili da se drugi pojave.Ako želite da sredite svoju zimz magnoliju, podstaknete čvrstu, kompaktnu formu ili joj date izgled više nalik drvetu, možete je orezati nakon završetka sezone cvetanja. Uradite to pre zime – uspavane grane magnolije ne zarastaju lako. Izbegavajte orezivanje donjih grana kako biste omogućili otvoreniju i prirodniju formu.