Vinske sorte vinove loze - Rasadnik Ševar

Rajnski Rizling-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 14:11:58 +0000

Sadnice vinove loze, vinske bele sorte”Rajnski Rizling”je Nemačka sorta (sa obale Rajne). Rajnski rizling ima slabiji prinos ali se sadi na svim kontinentima a razlog je kvalitet vina koje Rajnski Rizling daje. Rajnski Rizling spada u najotpornije sorte na mrazeve. Ima grozd koji je srednje velik ili malen, duguljast, valjkastog oblika i zbijen. Bobica je mala do srednja, okrugla. Kožica je čvrsta, zlatnožute boje, a kod potpune zrelosti rumena, sa retkim sitnim tamnim tačkicama. Meso je sočno, sok izrazitog sortnog ukusa. Rodnost je srednja, neredovna. Otporan je na niske temperature i srednje otporan na bolesti. Vreme zrenja je krajem septembra meseca. Pusta se da prezri, onda zaledi, pa od ovakvog grozdja sa velikom koncentracijom šecera, pravi vrlo kvalitetno i vrlo skupo) prirodno slatko, takozvano ledeno vino. Po tome se svrstava rame uz rame sa mirišljavim sortama kao sto su Traminac I gotovo svi muskati. Podloga na kojoj se kalemi Rajnski Rizling je Kober 5BB.

Sadnice se isporučuju ukorenjene u saksiji. Starost sadnice je dve godine

Prokupac-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 13:58:52 +0000

Sadnice vinove loze,vinske crne sorte ”Prokupac” je poreklom iz SrbijeProkupac je naša stara autohtona sorta koja je u prošlosti imala mnogo veći značaj nego danas. Po nekim zapisima,ova sorta se gajila i u vreme Cara Lazara. Gaji se u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj. Zimsko okce ove sorte je srednje razvijeno, konusno, pokriveno tamnim ljuspama. Vrh mladog lastara je beličast sive boje, povijen, maljav. Zreo lastar je srednje debljine, sa ljubičastosmeđim srednje dugačkim internodijama i izraženim kolencem ljubičaste boje. Razvijeni list je velik,ceo ili trodelan, sa dosta plitkim gornjim lateralnim urezima. Liska je plitko olučasta, tamno zelena, mrežasto naborana i mekana. S lica lista ima retke i jedva vidljive paučine dlačica, dok je naličje obraslo srednje gustim sivim maljama. Nervi su sa obe strane zeleni, sa naličja dobro istaknuti i čekinjasto maljavi. Zupci su različite veličine, prilično zaobljeni. Peteljka je osrednje debljine i dužine, malo rebrasta, zelena i delimično ljubičasta. Cvet je dvopolan sa 5-6 prašnika,koji su nešto viši po položaju u odnosu na dobro razvijen tučak, flašastog oblika. Grozd je srednje krupan do krupan, srednje zbijen, valjkast. Masa grozda značajno varira u zavisnosti od varijeteta i klonova od 150-300g. Grozd se najčešće nalazi na četvrtom i petom kolencu rodnog lastara. Bobica je srednje krupna, okrugla, tamno plave boje pokožice, sa obilnim pepeljkom, sočna, bez izraženog mirisa i prijatnog je ukusa. Grožđe ove sorte sazreva vrlo pozno. Prema vremenu sazrevanja grožđa svrstana je u IV epohu. Može postići prinos i preko 20 t/ha. S obzirom na izraženu rodnost nižih okaci, kod ove sorte se primenjuje kratka rezidba po principu „kondir na kondir“. Uspešno se gaji uz kolac i na špalir. Dobre je otpornosti na sivu plesan, a osrednje na plamenjaču i pepelnicu. Dosta je osetljiva na niske temperature. Okca izmrzavaju na -16 do -18C. Prokupac je sorta sklona ispoljavanju bujnosti i zato je treba gajiti na suvim, propusnim, kamenito-šljunkovitim mestima. Da bi grožđe ove pozne sorte moglo dobro da sazri, treba je gajiti prvenstveno na toplijim, južnim ekspozicijama. Podloga na kojoj se kalemi Prokupac je Kober 5BB.

Sadnice se isporučuju ukorenjene u saksiji.Starost sadnice je dve godine.

Bela Tamjanika-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 13:06:02 +0000

Crna Tamjanika-U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 12:57:44 +0000

Crna tamjanika je specifična muskatna sorta vinove loze , veoma retka u svetu (Srbija, Italija, Portugal) i veoma teška za uzgajanje, zbog problema sa cvetanjem, ali i sorta koja je u stanju da iznedri jedinstveno vino, neponovljivog mirisa i ukusa, u kojima se prepliću cvetni, voćni i začinski tonovi (ruža, suvo grožđe, bosiljak itd).

Sadržaj šećera u širi dostiže između 25 i 32 procenta, a u izuzetnim godinama kada je i prinos dosta niži – postaje „suvarak“, koji može da sadrži i do 45 procenata šećera. Vina su jačine 14-17,6 v/vol sa ostatkom neprevrelog šećera, što crnu tamjaniku čini izuzetnim poluslatkim vinom.

Frankovka- U saksiji

Rasadnik Ševar — Sat, 04 Oct 2025 12:47:08 +0000

Sadnice vinove loze, vinske crne sorte ”Frankovka” je nepoznatog porekla, ali se pretpostavlja da je iz Austrije. Frankovka je sorta koja ima čokot veoma izražene vegetativne snage. Grozd je srednje krupan ili krupan, po obliku cilindričan ili cilindrično-konusan, srednje zbijen. Masa grozda dosta varira, od 150-300 grama. Bobice su srednje krupne, sa debelom pokožicom tamnoplave boje i obilnim pepeljkom. Grožđani sok je bezbojan i neutralnog mirisa. Prema vremenu sazrevanja grožđa, Frankovka je kasna sorta, sorta III epohe. S obzirom na krupnoću grozda, pripada grupi prinosnih sorti. U zavisnosti od uslova gajenja, prinosi grožđa variraju od 12-20 hiljada kg/ha. Mada je dobro rodna sorta, više joj odgovara duga rezidba – na lukove sa 8 do 10 okaca. Odgovara joj špalirski sistem gajenja i svi oblici stabla koji omogućavaju kombinovanu rezidbu. Za ostvarivanje zadovoljavajućeg kvaliteta grožđa, treba je gajiti na dobro osvetIjenim položajima i lakim, dovoljno propustljivim zemljištima. Dobre rezultate daje na peskovitim zemljištima. Različito je osjetljiva na najčešće bolesti: na plamenjaču naglašeno, na pepelnicu osrednje, a na sivu plesan je relativno otporna. Svrstava se u red sorti otpornih na zimske mrazeve – okca izmrzavaju na -20 do -22°C. U odgovarajućim uslovima gajenja i pri punoj zrelosti, u grožđu ima 18 do 22% šećera i 6 do 9 g/l ukupnih kiselina. Grožđe se koristi za proizvodnju kvalitetnih crnih vina, a izuzetno i za vrhunska. Vino je umereno obojeno, lepe sveže rubin boje, harmonično, osvežavajuće i sa posebnim sortnim ukusom. Za severnije vinogradarske reone, Frankovka spada u red privredno veoma značajnih sorti, jer je zadovoljavajuće rodna i omogućava proizvodnju vina koja se dobro plasiraju na tržištu. Podloga na kojoj se kalemi Frankovka je Kober 5BB Sadnice se isporukuju ukorenjene u saksiji . Starosti su dve godine

Panonia(Panonija)-NOVO isporuka od 10.11.2026

Rasadnik Ševar — Tue, 28 Nov 2023 06:41:37 +0000

Panonia je rezultat ukrštanja rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature (autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač.). Priznata je 2003. godine. Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Sazreva nekoliko dana pre rajnskog rizlinga. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz visok sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. Panonia se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.

Širaz(Šira)-syrah NOVO isporuka od 10.11.2026

Rasadnik Ševar — Mon, 27 Nov 2023 19:43:51 +0000

Šira ili Širaz ima srednje bujni čokot, a vrhovi lastara su uspravni. Grozd je srednje veličine, cilindričnog oblika, izdužen. Zrna su tamno-plave boje, okrugla, srednje veličine, sočna i slatka. Dobro i redovno rađa. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Sira je sorta čija je osetljivost na biljne bolesti osrednja, a veoma visoka na grinje. Naročito je osetljiva na sušu i hlorozu. Za dobijanje dobrog kvaliteta zahteva kratku rezidbu. Grožđe nakupi od 18 do 25% šećera, sa ukupnim kiselinama od 6 do 8 grama po litru grožđanog soka.

Vina sorte Sira su elegantna i imaju izražen voćni miris. Karakter vina zavisi od klime u kojoj je grožđe uzgajano. U hladnijoj klimi ima više tanina, a u toplijoj klimi nivo tanina je manji. Takođe su i arome različite. Često se koristi za kupažu sa drugim sortama.

Sauvignon Blanc

Rasadnik Ševar — Thu, 10 Dec 2020 05:11:04 +0000

Sovinjon ili Beli sovinjon (Sauvignon blanc) potiče iz Francuske, tačnije iz oblasti Bordoa, a ime je dobio po francuskoj reči „sauvage“, što u prevodu znači „divljak“. Ova sorta je po rasprostanjenosti po svetu, na visokom drugom mestu, odmah iza Šardonea. Grozd je srednji ili mali, slabo konusan ili cilindričan, često s jednim krilom, zbijen. Bobica je srednje velika, okrugla, žutozelene boje. Pokožica je srednje čvrsta; meso dosta čvrsto, slatko, aromatično. Sorta je prikladna za različita tla, ako nisu previše plodna i vlažna, traži dosta suhu i toplu klimu. Za sauvignon se često kaže da miriše na travu ili tropsko voće.

Italijanski rizling – Graševina

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 13:50:25 +0000

Bobice su male, okrugle, čvrste kožice, zeleno-žute boje. Meso je sočno. Grozd je mali do srednje velik (90-110 g) i valjkast. Sorta za belo vino.

Župljanka

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 13:47:45 +0000

Bobice srednje veličine, ovalne, zeleno-žute boje sa izraženim mrkim tačkicama. Grozdovi srednje zbijeni, valjkasto kupasti, krupni 150-180 g.

Burgundac crni

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 13:45:22 +0000

Bobice su sredje krupnće i dosta se lako odvajaju od peteljke, crno-ljubičaste boje, tanke kožice, sočne i slatke. Grozdovi su mali, zbijeni, cilindrični sa jasno izraženim krilom. Sorta za crno vino.

Vinova loza Tamjanika crna

Rasadnik Ševar — Thu, 01 Oct 2020 13:42:56 +0000

Bobice su srednje veličine, okruglog do ovalnog oblika, tamnoplave boje sa izraženim pupkom, sočne i aromatične. Grozdovi su mali ili srednje veličine dosta dugi (mase 120-195 g), u gornjem delu najčešće širok-razgranat, a u donjem delu uzan-valjkast, rastresit. Sorta za crno vino. Oprašivač: CRNI BURGUNDAC

Bačka

Rasadnik Ševar — Tue, 04 Dec 2018 05:30:37 +0000

Vreme zrenja: druga polovina IX meseca Opis: bujna sorta, velike i redovne rodnosti. Nakuplja oko 20% šećera uz dovoljno kiselina za proizvodnju kvalitetnog vina, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Ispoljila je visoku otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima. Ova sorta se može gajiti po principima organskog vinogradarstva čak i u rejonima sa visokim rizikom od zimskih mrazeva. Sorta za belo vino.

Vinova loza Morava

Rasadnik Ševar — Tue, 04 Dec 2018 05:23:36 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice srrednje krupnoće, zelene boje sa jakom pokožicom, sočnog i karakterističnog uskusa. Grozdovi srednje krupni, kupasti i rastresiti. Sorta za belo vino koja se odlikuje visokom otpornošću na suvu plesan i plemenjaču.

Game bojadiser

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:14:10 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice male krupnoće, jajolike i tamnoplave. Grozdovi srednje krupani (90-120 g), valjkasti i sabijeni. Sorta za crno vino.

Vinova loza Smederevka

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:12:40 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice srednje krupnoće, žuto-zelene boje, sočne, osvežavajućeg ukusa. Grozdovi su od 150 do 300 g, poluzbijeni.

Šardone

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:11:31 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice su srednje veličine i zlatnožute boje, a meso je sočno, slatko, aromatično. Grozdovi sitani do srednje krupani (50-150 g), cilindričani ili konusani, zbijeni, sa kratkom peteljkom.

Vinova loza Tamjanika bela

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:09:32 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice su sitne, okrugle, žuto-bele boje. Grozdovi srednje veličine, 130-200 g od kojih se pravi desertno, veoma jako, muskatno vino.

Vinova loza Muskat Otonel (Mirisavka)

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:08:16 +0000

Vreme zrenja: krajem IX meseca Opis ploda: bobice su male, okrugle, žuto-zelene boje i aromatične. Grozdovi od 100-150 g, valjkasto-kupasti. Zbog ranog vremena sazrevanja, lepog izgleda i mirisa na lokalnom tržištu se može naći i kao stona sorta.

Neoplanta

Rasadnik Ševar — Mon, 19 Oct 2015 20:06:40 +0000

Vreme zrenja: IX Opis ploda: bobice do srednje krupnoće, zeleno-žućkaste boje, diskretnog muskatnog ukusa i mirisa. Grozd od 120 do 200 g , srednje zbijen do vrlo zbijen. Sorta za belo vino.