Raznim ispitivanjima stručnjaci su došli do zaključka da je jesenja sadnja bolja od prolećne zbog boljeg ukorenjavanja sadnica koje spremnije dočekaju proleće i novi vegetacioni period.

Oko sadnica posađenih u jesen će zemlja bolje da nalegne na korenski sistem, fine žilice će imati bolji kontakt sa zemljom i biti spremne da prehranjuju sadnice čim krene vegetacija. Naravno da ne treba ni zanemarti prolećnu sadnju ukoliko nismo stigli to učiniti na jesen ali treba mnogo više voditi računa o zalivanju.

Pre sadnje je potrebno uraditi analizu zemljišta i pripremiti zemljište za sadnju. Pripremu zemljišta treba početi mnogo pre sadnje. Pravac pružanja redova treba uskladiti sa položajem parcele, odvodjenjem viška vode i erozijom zemljišta. Uspeh same sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, pripreme sadnice za sadnju, same sadnje, zalivanja i nege.

Na izbor vrste i sorte koju ćemo saditi utiču mnogi faktori: klimatski uslovi, izbor lokacije, kvalitet zemljišta, prilagođenost voćne vrste, sortne karakteristike, namena zasada, ponuda sadnica. Kod sadnje veliku pažnju treba obratiti na mogućnost oprašivanja.

Neke voćne vrste i sorte su samooplodne dok su druge stranooplodne. Kod stranooplodnih vrsta treba posaditi nekoliko sorti, najmanje dve-tri sorte, radi postizanja dobrog oprašivanja. Sorte oprašivači treba da cvetaju u isto ili približno vreme cvetanja glavne sorte i da imaju dobro klijav polen.

Prilikom kupovine sadnica potrebno je voditi računa i o izboru podloge na koju je kalemljena sorta. Postoje različite podloge koje u velikoj meri utiču na izbor načina gajenja i formiranja uzgojnog oblika voćnih stabala.

Kržljave podloge daće stabla manjih dimenzija, traže oslonac pošto formiraju manji koren, ali se takve sadnice sade i na manjem razmaku jedna od druge (koriste se u savremenim voćnim zasadima).

Stabla kod kojih je podloga bujna ili sejanac ne traže dodatne oslonce, formiraju veći koren i krošnju pa im je potreban obezbediti i veći razmak.

PRAVILNA JESENJA SADNJA I NJENE PREDNOSTI

PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU VOĆAKA

U jesenjoj sadnji rupe treba kopati najmanje 10-12 dana pre sadnje. Na redovno obrađivanom, umereno rastresitom zemljištu jame se kopaju ručno da budu duboke 60 cm sa oko 70×70 cm za koštičavo voće, a za voće proizvedeno na vegetativnim podlogama jame mogu biti manje, dimenzija 60×60 cm i dubine oko 50 cm.

Ako je zemljište prethodno rigolovano-orano (50 do 70cm), tada se ne kopaju velike jame, već samo toliko da se voćka može zasaditi. Raspored voćaka u voćnjaku može biti: u vidu trougla, kvadrata ili pravougaonika. Najbolja je sadnja voćaka u trougao, jer se tako najracionalnije koristi zemljište i voćke najmanje zasenjuju jedna drugu.

PRIPREMA SADNICA ZA SADNJU

Najbolje je sadnju obaviti čim sadnice preuzmete iz rasadnika. Sadnice ne držati na suncu i vetru, ako ih ne možete odmah posaditi obavezno ih utrapite.
Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Pre sadnje korenske žile zamočite u kašastu smesu sveže goveđe balege (jedan deo), zemlje (dva dela) i vode. Na taj način će brže zarastati povrede načinjene skraćivanjem korena, a kontakt sa zemljom se ostvaruje daleko brže. S ovim je u vezi i bolji prijem i brži razvoj posađenih sadnica voćaka.

PRAVILNA SADNJA

Za dobar prijem sadnica neophodno je pažljivo u iskopanu jamu postaviti koren, i žile ne savijati. Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode. Ispravno posađena sadnica je ona sadnica koja se posadi na istu dubinu na kojoj je i bila u rastilu.

Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 5-6 cm. Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Prilikom sadnje potrebno je postaviti kolac na 3-5cm od sadnice. Za ovaj kolac treba pričvrstiti sadnicu da je ne prelomi vetar.

Kolac uz sadnicu ostaje 2 godine. Sadnicu je potom potrebno zaštititi mrežama od štetočina kao što su zečevi i srne.

Posađene sadnice orezati u proleće pre kretanja vegetacije. Prikraćivanjem se određuje visina krune (70-100 cm), a grane skratiti za najmanje 2/3 dužine.

Aronija je malo poznata voćna vrsta u Srbiji. Pripada familiji ruža (Rosaceae). Pored crne (A. melanocarpa), poznate su još i crvena (A. arbutifolia) i purpurna (A. prunifolia), koje se gaje kao ukrasne biljke. Botanički gledano, pripada rodu oskoruša (Sorbus spp.), zato je aronija poznata i kao crna oskoruša. U našem rasadniku prodaju se sadnice crnoplodne aronije sorte ‘Nero’.

Crnoplodna aronija se gaji kao voćka ili ukrsana biljka koja cveta u maju belim cvetnim grozdovima, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Aronija predstavlja višegodišnji žbun koji raste 1-1,5 m na peskovitim terenima, odnosno 2-3 m na bogatijim zemljištima. Ova voćna vrsta uspeva na svim tipovima zemljišta osim na preterano vlažnim i močvarnim. U osnovi prinos i kvalitet plodova raste sa povećanjem plodnosti zemljišta. Najpogodiniji su tereni koji imaju blago kiselu reakciju (pH 5,5-6). Može se gajiti i na terenima sa visokim podzemnim vodama gde drugo voće ne uspeva. Međutim, ako se voda u dužem periodu zadržava na manjoj dubini od 50 cm biljke mogu pretrpeti oštećenja. Podjednako dobro uspeva u ravnici i na većim nadmorskim visinama do 1.500 m. Izuzetno je otporna na hladnoću – aronija opstaje i u uslovima kada se zimske temperature spuštaju i ispod -35˚C. Aronija ima izraženu potrebu za svetlošću: može izdržati manje plodna zemljišta, ali ne i smanjenu osvetljenost. Zato se nikako ne preporučuje sadnja u senci drugog drveća i grmlja.

Plodovi su tamnoplave, odnosno skoro crne, bobice veličine crne ribizle, rastu u grozdovima. U početku plodovi su crveni, ali kako dozrevaju postaju sve tamniji, tako da u avgustu postaju crni. Plodovi su slatko-kiselkastog i pomalo oporog ukusa. Plodovi aronije su prava vitaminska bomba pogodni za različite namene, a poznata su i lekovita dejstva zrelih plodova koji pored prirodne boje-antocina sadrži i vitamine A,B,C,P i minerale koji su korisni za krvotok, uravnotežuju krvni pritisak, leče jetrene i želudačne tegobe, čir, migrenu, šećernu bolest, arterosklerozu i druge bolesti. Plodove možete preraditi u sokove, marmalade, džemove, likere, vino… možemo ih koristiti i sveže, sušene, zmrznute.

SADNJA ARONIJE

Sadnja sadnica sa golim korenom vrši se u periodu mirovanja biljke (od novembra do aprila) pod uslovom da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Sadnja kontejnerskih sadnica (sadnice u saksijama) se može vršiti tokom čitave godine, osim kada je zemlja smrznuta. U rasadniku „Ševar” sadnice možete kupiti tokom čitave godine.

Priprema parcele sastoji se od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili riglovanja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Pre sadnje parcela treba da se pođubri mineralnim ili organskim đubrivom, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način se sprečava eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu.

Aronija se sadii na razmaku od 1,5 do 2 m u redu, a međuredni razmak zavisi od načina njene obrade. Dok međuredni razmak zavisi od načina međuredne obrade. Kod plantažnog uzgajanja međuredno rastojanje iznosi 3-4 m. Bilo bi dobro da se redovi orijentišu u pravcu sever-jug. Prilikom sadnje treba kopati rupe dimenzija 40x40x40 cm. Pre postavljanja sadnice u rupu koren skratiti. Biljke ne treba saditi dublje nego što su bile u rasadniku. Posađene biljke obilno zaliti.

NEGA ARONIJE

Nega zasada sastoji se u redovnom uništavanju korova, đubrenju i navodnjavanju. Ukoliko se želi „organska proizvodnja” nije dozvoljena upotreba klasičnih pesticida i mineralnih đubriva. U takvim slučajevima između redova treba posejati belu detelinu koja sprečava rast korova. Navodnjavanje osigurava dobru rodnost i kvalitet.

ĐUBRENJE ARONIJE

U genetskom pogledu aronija ima dobre predispozicije za visoke i konstantne prinose, a najveću produktivnost imaju biljke koje su pravilno i redovno đubrene. Odnos važnih biogenih elemenata (N:P:K) koji odgovara aroniji je 1:0,4:1,2, odnosno formulacije NPK 8:6:14 ili 7:14:21. Đubrenje mikroelementima vrši se u slučaju njihovog utvrđenog nedostatka. Dobre rezultate daje i folijarno đubrenje. Savetuje se i upotreba organskog đubriva.

REZIDBA ARONIJE

Prilikom rezidbe treba imati u vidu da:

• aronija počinje da rađa na dvogodišnjim granama
• period rodnosti pojedinačnih grana traje od 5 do 7 godina
• grane starije od 5-6 godina rađaju znatno manje, a plodovi su 30-40% sitniji
• žbunovi imaju sklonost ka zgušnjavanju i formiranju brojnih izbojaka

Rezidba za formiranje oblika žbuna se izvodi prekraćivanjem jednogodišnje biljke na 3-4 pupoljka i to u proleće pred početak vegetacije (februar-mart). Od druge do pete godine uklanjaju se brojni jednogodišnji izbojci, tako da ostane 3-5 bujnijih svake godine. Time se za 4 godine formira struktura žbuna sa 12-20 izbojaka, na kojima su prisutne bočne grane i brojne rodne grančice.

Rezidba na rodnost vrši se od pete godine, a obuhvata eleminisanje suvišnih izbojaka u žbunu, počev od onih najslabijih. Izbojci stariji od 6 godina zamenjuju se bujnim jednogodišnjim. U suštini se rezidba kod aronije svodi samo na uklanjanje grana koje su oštećene i iscrpljene (starije od 5-6 god.).

BERBA ARONIJE

Aronija sporo raste. Prorodi u trećoj godini. Cveta početkom maja. Zrenje počinje u avgustu i traje oko mesec dana. Berbu je najbolje izvoditi od polovine avgusta do početka septembra. Zreli plodovi ne trule, nema crvljivosti i teško otpadaju tako da mogu ostati na biljci i do mesec dana po sazrevanju, a da pri tome ne gube na kvalitetu. Dobra osobina aronije je redovna rodnost. Ova vrsta počinje da rađa u trećoj godini, dajući oko 0,3-0,5 kg po biljci. U periodu od 5. do 7. godine, pri jednakoj gustini žbuna, dobijamo 8-10 kg po biljci, da bi u devetoj-desetoj godini, u periodu pune rodnosti, prinos dostigao i do 15 kg po biljci.

ČUVANJE ARONIJE

Plod se može očuvati do 2 meseca na temperaturi od 10˚C i vlažnosti vazduha od 80 do 85%, odnosno 3-4 meseca na temperaturi 2-3˚C.

sadnja aronije, nega aronije – uputstvo – PDF

NARUČITE ARONIJU

Aronija – dve godine starosti

ZEMLJIŠTE ZA BOROVNICE

Prva i osnovna preporuka pre odluke o sadnji borovnice glasi: „Obavezna je pH analiza zemljišta“. Jedini limitirajući faktor za uspešnu proizvidnju borovnice jeste kiselost zemljišta, koja se mora kretati u intervalu od 4 do 5,2. Optimum je oko 4,8. Ako zemljište ispunjava taj uslov pristupa se popravci zemljišta na osnovu rezultata kompletne hemijske analize sloja zemljišta do dubine od 25 cm. Najviše joj odgovaraju duboka (30-50 cm), kisela (pH od 4 do 5,2), plodna (sa sadržajem humusa od 7-10 %), laka, dobro drenirana i dobro aerisana (vazdušno-prozračna) zemljišta.

POLOŽAJ

Može se gajiti na suncu ili polusenci.

POSTUPAK SADNJE BOROVNICE

Sadnice u kontejnerima se mogu saditi tokom cele godine, osim kada su temperature ispod nula stepeni. Postupak sadnje se sastoji u sledećem: sadnice se sade na dubinu na kojoj su bile u rasadniku ili nešto malo dublje. Posađenu sadnicu potrebno je obilno zaliti odmah nakon sadnje. Razmak između redova koje se preporučuje za naše uslove je 3 m, a razmak sadnice od sadnice u redu se kreće od 1 m do 1,2 m u zavisnosti od bujnosti sorte. Naravno borovnicu možete gajiti i u kontejnerima (saksijama), na svojim terasama ili vrtovima. Potrebno je da u u saksije dodate dobar supstrat (Novobalt, Klasman, Flora Grand…). Može se koristiti i neki drugi supstrat, samo je potrebno da pogledate na vreći da li je pH vrednost ispod 5,2. Dodajte malo humusa ili veštačkog đubriva, zalivajte redovno i imaćete rod već prve godine.

NEGA BOROVNICA

Neophodno je da zemljište bude stalno umereno vlažno. S obzirom da za uspešno gajenje borovnice neophodno kiselo zemljište, neophodno je održavati kiselost u optimalnim granicama, a to se postiže dodavanjem trule borove kore, borovih iglica… ili dodavanjem specjalnih supstrata.

REZIDBA BOROVNICA

Najbolje vreme za rezidbu borovnice je rano proleće, kada se mogu uočiti izbojci oštećeni zimskim mrazem. Tokom prve tri godine nakon sadnje rezidbu treba takoreći zaboraviti tj. uklanjaju se samo slabe, oštećene i suve grančice, kao i one koje se ukrštaju. Pošto borovnica rađa na mladarima iz predhodne vegetacije treba joj obezbediti što bolje uslove za diferencijaciju rodnih pupoljaka, za narednu godinu. Kod sadnica starosti 3 do 8 godina treba odstraniti sve izdanke u nivou neposredno iznad površine zemlje, a zadržati najviše dva do tri izbojka. Uklanjanjem trećine izbojaka svake godine omogućavamo podmlađivanje žbuna, kao i plodnost grana. Do osme godine sadnica treba da ima 10-15 izdanaka različite starosti. Ovakvom rezidbom stimuliše se novi prirast i održava produktivnost. Pri rezidbi je potrebno osim starijih izbojaka ukloniti i sve grane koje rastu prema unutra, kao i sve obolele, tanke i nerazvijene izdanke na nosećim granama. Proređivanje se vrši radi osvetljenja. Zbog toga se reže jedan deo zdravih grana. Ispod rezova će se pojaviti novi izbojci. Usled bolje izloženosti suncu, plod postaje krupniji, a količina prinosa ostaje ista.

SAVET

Borovnica je žbunasta voćna vrsta i nije potrebna klasična potpora (stubovi, žica), ali kada je zasad u punom rodu bilo bi poželjno postaviti horizontalne letve na kraju reda i deblju rafiju sa obe strane, duž reda kao nosače rodnih grana.

U PONUDI IMAMO TRI SORTE BOROVNICE

Kamčatska borovnica je poznata i pod nazivom sibirska borovnica. Dugovečna biljka, otporna na ekstremno niske temperature do -47°C bez značajnih oštećenja. Otporna je na bolesti i štetočine pa se lako može koristiti u integralnoj i organskoj proizvodnji voća. Kamčatska (sibirska) borovnica cveta rano (krajem aprila-početkom maja), a cvet nije osetljiv na slabije mrazeve (cvetovi se otvaraju i pri temperaturi od 0°C, a otvoreni mogu da podnesu i do -10°C).

DJUK (Duke) Spada u novije američke sorte najzastupljenije u svetu. Žbun je umereno bujan, sa jakim uspravnim izdancima. Cenjena je zbog postojane rodnosti, čvrstine i boje bobica. Cveta kasno (zbog čega se preporučuje za područija u kojima se javljaju pozni prolećni mrazevi), a sazreva rano i u mladom stadijumu daje visok prinos i za najkraće vreme donosi rod. Prosečan prinos po žbunu je oko 6 kg. Plodovi su visoko kvalitetni, intezivno plave boje, ujednačeni, prijatne arome, slatko nakiselog ukusa i srednje krupni do krupni, težine 1,7-2 g. Dugo ostaje u svežem stanju i dobro podnosi transport. Zahteva dosta vlage i zalivanja.

BLUEGOLD Spada u visoko produktivne sorte. Plodovi su krupni, čvrsti, aromatični i sazrevaju kraajem jula početkom avgusta. Žbun je okruglastog oblika, srednje veličine sa gustim izdancima prekriven jarko zelenim lišćem. Vrsta savršena za uzgoj u posudama na tremovima, terasama…

sadnja borovnica, nega borovnica – uputstvo – PDF

Pre sadnje ruža, najbitnije je izabrati odgovarajuće mesto na kojem će one uspešno rasti i koje će im omogućiti da zasijaju u svojoj punoj lepoti i obilnom cvetanju. Važno je znati da ruže vole mesto na kojem ima dovoljno svetlosti – sunca, minimum 6 – 7 sati dnevno. Ruže nipošto nemojte saditi ispod krošnji drveća ili borova! Moramo obratiti pažnju da na mestu na kojem ćemo saditi ruže ima protoka vazduha, ali ne i da je vetrometina. Ruža nije probirač tla, ne voli mesta na kojima se predugo zadržava vlaga jer ona pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja. Takođe, ruže nikada ne bi trebalo saditi na mesto gde su do tada bile ruže. Ako, dakle, naš ružičnjak planiramo na mestu s dovoljno sunca, protokom vazduha i dovoljno mesta da ruža „slobodno diše” možemo biti sigurni da smo na dobrom putu uspeha u uzgoju.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Da biste imali lepo odgajenu ružu koja će cvetati tokom cele sezone, pre sadnje pripremite zemljište. Ako je zemljište podvodno sprovedite drenažu tako što ćete prokopati kanale za odvođenje vode. Glinovito zemljište, ilovaču ili peskovito zemljište pomešajte sa humusom ili kompostom kako biste poboljšali mineralni sastav.
Ruže ne bi trebalo saditi na mesto gde su do tada bile ruže, ali ako to ipak želite da uradite, morate uzeti u obzir da je na tom mestu tlo već iscrpljeno pa zbog zamora zemlje treba celu gredicu obnoviti novom zemljom i poboljšati strukturu zemlje na dubini od minimalno 50 cm. Sve to u svrhu dobrih rezultata i uspešno obnovljenog ružičnjaka.

RASTOJANJE PRILIKOM SADNJE

Čajevke: 40-50 cm; ako ih sadimo u više redova primenjuje se cik-cak sadnja, takođe na 40 cm.
Floribunde: 30-40 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 9 sadnica na m2
Minijaturne: 25-30 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 12 sadnica na m2
Penjačice: 100-200 cm
Grmolike: 80-100 cm
Polegle: 3-5 sadnica po m2
Ruže stablašice: sade se najčešće pojedinačno, ili na rastojanju koje vama odgovara.

POSTUPAK SADNJE

1. Sat vremena pre sadnje ruže stavite u kantu sa vodom.
2. Kopati rupe dimenzija 40x40x40 cm. Zemlju iz rupe usitniti i pomešati sa humusom ili malo odstajalog (pregorelog) ili prerađenog stajskog đubriva (ne više od 1 L po biljci), a da nije u direkntnom kontaktu sa korenskim sistemom.
   Đubrivo dobro izmešati sa zemljom jer ne sme doći do direktnog kontakta korena i đubriva!
3. Koren ruže skratiti, kao i nadzemni deo na oko 15 cm od kalema, a sasušene i oštećene grane ukloniti.
4. Biljku spustiti u zemlju, raširiti koren, zatrpati zemljom i kad je otprilike ispunjeno 2/3 jame lagano počinjemo zalivati vodom, pazeći pritom da ruža ne ode preduboko u jamu pa ju stoga pridržimo dok voda lagano ne popuni sve praznine oko korena. Nakon ovoga ružu nagrnemo ostatkom pripremljene zemlje, pri čemu vodimo računa da kalem posadjene ruže bude 2-3 cm ispod nivoa zemlje. Zatim oko ruže napravimo mali venčić od zemlje radi lakšeg oticanja vode pod sam koren i ponovo zalijemo. Zalivanje je obavezno bez obzira na vlažnost zemlje. Napominjemo da bi kod sadnje svaka biljka trebala dobiti 5-10 L vode. Mesto gde je ruža kalemljena mora biti 2-3 cm ispod nivoa zemlje.
5. Kod jesenje sadnje (novembar-februar) nanesite usitnjenu zemlju na posađenu sadnicu i napravite malu humku tako da grane vire svega 1-2 cm. Humka štiti ružu preko zime od smrzavanja. Kod proletnje sadnje (mart-april) nema potrebe praviti humku.

SADNJA RUŽA STABLAŠICA

Sadnja ruža stablašica se odvija kao i sadnja svih drugih ruža. Specifičnost je u tome što je prilikom sadnje potrebno postaviti pritku za koju će se ruža stablašica na nekoliko nivoa blago privezati. Tokom zime ovu ružu je potrebno zašitititi tako što će se krošnja prekriti agril platnom papirnom ili jutanom kesom.

ZAŠTITA RUŽA

Da bi vam ruže bile zdrave, redovno cvetale, a cvetovi budu krupni i mirisni potrebno ih je zaštititi od bolesti i štetočina. Sa zaštitom početi oko 15. aprila, odnosno posle pojave prvih listova. Dalje prskati na svakih 10-15 dana. Ako se smenjuje kišovito i toplo vreme prskajte na 8-10 dana, u protivnom razmak izmedju tretiranja je 12-14 dana. Mlaz preparata treba da „okupa“ i lice i naličje listova. U nastavku uputstva za zaštitu ruža naveli smo Vam najčešće bolesti i štetočine i specifikaciju preparata za njihovo suzbijnje. Ukoliko ne pronađete pojedine od njih, možete upotrebiti preparate koji se koriste za zaštitu jabuke. Kod mešanja prihrane sa pesticidima uvek se prvo sipaju preparati za prihranu pa tek onda zaštitna sredstva.

NAJČEŠĆE BOLESTI RUŽA

Pepelnica (Sphaeroteca pannosa) – prepoznaje se po beličastoj boji, vrhovi listova su uvijeni, mladi izbojci i pupoljci izgledaju kao da su posuti brašnom.
Suzbija se sledećim preparatima: Stroby, Zato, Anvil, Score, Rubigan, Antracol, Falcon, Thiovit Jet 80 WG, Topas 100 EC.
Rđa ruža (Phragmidium spp) – podmukla bolest, obično se uoči kada listovi već počnu da opadaju. Manifestuje se na donjim listovima kao narandžaste mrlje/spore.
Suzbija se sledećim preparatima: Stroby, Zato, Anvil, Score, Rubigan, Antracol, Bravo 720 SC.
Čađava ili zvezdasta pegavost (Marsonnina rosae) – bolest listova ruže. Javlja se početkom leta na gornjoj strani lista u obliku zvezdastih tamno smeđih do crnih pega, nepravilnog oblika veličine 2-12 mm. Može dovesti do potpune ogoljenosti grana. Bolest prezimljuje u zaraženom listu pa takve listove i grane treba skinuti i zapaliti.
Suzbija se sledećim preparatima: Stroby, Zato, Anvil, Score, Rubigan, Antracol, Dithan neo tec, Polyram DF i dr.
Plamenjača ruže (Pseudoperonospora sparsa) – i ova bolest uzrokuje opadanje listova. Karakteriše je žutilo (nekroza) listova. Sa gornje strane listovi su prekriveni smeđe crvenim mrljama, a sa donje sivim pegama.
Preparati za suzbijanje: Polyram DF, Merpan 80WG, Bravo 720 SC, Dakoflo, Merpan.

NAJČEŠĆE ŠTETOČINE RUŽA

Zelena lisna vaš – pojavljuje se prva, čim počne razvoj listova. Veoma je uočljiva i lako se eliminiše sledećim preparatima: Perfection, Dimetogal, Fastac, Decis, Fenitrotion.
Crveni pauk – najopasnija štetočina, nevidljiva golim okom. Zadnjih godina je veoma zastupljena. Veoma se širi na temperaturama preko 30 stepeni. Javlja se već početkom juna. Posledica delovanja crvenog pauka je žutilo i opadanje listova. Izbojci mogu ostati potpuno goli što može proizvesti zabludu daje u pitanju neka bolest. U prvoj i zadnjoj dekadi juna prskati akaricidom Nisuronom (deluje samo na jaja, ali ne i na pokretne stadijume, pa ga treba primeniti samo na početku vegetacije) ili Ortus 5-SC.
Grinje – listovi postaju hlorotični (požute) i lako se lome. Za suzbijanje koristiti akaricide na primer: Abastate, Armada, Vertimec ili Ortus 5-SC.
Trips – štetočina koja napada pupoljke ruža. Suzbija se preparatima Laser, Abastate i Vertimec.

ZAŠTITA OD BOLESTI I ŠTETOČINA

primer
1. Tretiranje: Stroby + Perfection + Wuksal super
2. Tretiranje: Stroby + Decis + Wuxal super
3. Tretiranje: Stroby + Perfection + Wuxal super
A. Tretiranje: (Poliram combi + Kumulus) + Fastac + Wuxal super
5. Tretiranje: Score + Nissuron + Wuxal calcijum
6. Tretiranje: Rubigan + Ortus + Wuxal calcijum
7. Tretiranje: Bravo 720 SC + Laser + Wuxal calcijum
8. Tretiranje: Falcon + Decis + Wuxal calcijum
9. Tretiranje: Topas 100 EC + Abastate
10. Tretiranje: Anvil + Fastac

Ostala tretiranja: kombinacija postojećih, tako da ne bude isti preparat upotrebljen više od tri puta. Posle 1. Avgusta ne koristiti Wuxal.
Obrazloženje: Prvi preparat je za bolesti, drugi je insekticid, a treći je prihrana. Na osnovu raspoloživih preparata možete i sami praviti kombinacije vodeći računa da li su preparati kompatibilni i da li se mogu međusobno mešati. Obavezno pažljivo pročitati uputstvo i deklaraciju, koja se dobija uz preparat.

OREZIVANJE RUŽA

Često postoje nedoumice da li rezati ruže ujesen ili u proleće. Po pravilu ujesen režemo čajevke, grmolike i floribunde u toj meri da ih preko zime ne lomi sneg. To znači da ih jednostavno pošišamo na visinu 40-60 cm, zavisno od grupe. Pravu rezidbu vršimo u proleće kad prestane opasnost od niskih temperatura. Način rezidbe zavisi od grupe ruža. Kod svih grupa prvo odstranjujemo tanke i suve izbojke, a kod starijih grmova režemo stare i odrvenele izbojke kako bismo ih vremenom „podmladili” i time sprečili stvaranje velikih panjeva.
Čajevke i floribunde orezati tako da sadnica imaju kružni, čašasti raspored. Na jačim granama ostaviti od 5-7 okaca, a na slabijim 3-4 okca.
Penjačice se orezuju najviše za trećinu, vodeći računa o pravilnom formiranju grma. Ostavljaju se skeletne grane jer se cvetovi formiraju na dvogodišnjim izbojcima. Da bi se iniciralo ponovno cvetanje posle precvetavanja bočne izbojke orezati na 2-5 okaca. Grmolike ruže orezivati samo za trećinu.
Mini-patuljaste ruže skratiti grane na oko polovinu visine.
Polegle ruže se orezuju skraćivanjem za trećinu svake godine. Posle 3-4 godine žbun se može orezati na 20-30 cm da bi se kompletno obnovio.
Ruže stablašice obavezno malo prekratiti ujesen kako sneg nebi polomio stablo, a konačnu rezidbu obaviti u proleće. Kuglaste forme orezivati kao čajevke, a kod padajućih formi grane skratiti na polovinu.
Osim standarne rezidbe postoji i rezidba u vegetaciji. Tu se misli na odstranjivanje divljih izbojaka i rezidbu precvetalih cvetova. Divlje izbojke koji teraju iz korena treba iščupati ili odgrnuti zemlju i odrezati ih na mestu gde teraju iz korena. Precvetale cvetove odstranjujemo s 1-2 lista. Možemo napraviti i oštriji rez; 3-4 lista s precvetalim cvetom. Tada će nam sledeća cvatnja malo kasniti, no izbojci će biti duži i cvetovi krupniji.

NEGA RUŽA

Ujesen ruže zagrnite do pola, a u februaru ili martu ih odgrnite.
Prihranjujte ih stajskim đubrivom, dubriti svake treće ili četvrte godine.
Mineralno dubrivo NPK 15:15:15 dodajte svake jeseni i proleća, najviše 20 grama po sadnici ili 60-100 grama po m2. Zalivati obilno svakih 7-15 dana. Redovno okopavajte.

Video upustvo – sadnja ruža

sadnja ruža, nega ruža, zaštita ruža – uputstvo – PDF