Ruže nose posebnu simboliku

Ruže su još od davnina uzgajane zbog svog mirisa, lepote i lekovitih svojstava. Postoji više od 150 vrsta ruža u zapanjujućem nizu oblika, veličina i nijansi, što ih čini jednom od najraznovrsnijih cvetnih kultura, pa su stoga nezaobilazne u dvorištima i cvetnim baštama širom planete.

Ruže su veoma simbolične biljke i često se koriste u heraldici, na značkama i grbovima. U njihovom izgledu i jedinstvenoj kombinaciji trnovitih stabljika i mirisnih cvetova krije se divna metafora za život: nakon što se susretnete sa dugačkim stabljikama punim trnja, čeka vas nagrada u obliku cveta neverovatne lepote i očaravajućeg mirisa. Drugim rečima, nakon prevazilaženja poteškoća u životu pronaći ćete unutrašnju harmoniju, sjedinjenje sa samim sobom i sreću.

Briga o ružama

Ruže mogu da se uzgajaju na pregršt različitih načina. Korenov sistem im nije previše razvijen pa su zbog toga pogodne za presađivanje kako u sanduke, tako i u balkonske i sobne saksije. Čuvanje i nega ruža u stanu ili kući može da bude prilično zahtevan zadatak za nekog ko to nikad nije radio, ali ukoliko se potrudite da im obezbedite određene uslove i usput naučite neke korisne trikove, pitanje kako se brinuti o ružama vam neće više predstavljati tako veliku misteriju.

Minijaturne ruže, odnosno ruže malog rasta su najpogodnije za držanje u zatvorenom prostoru ili na balkonima. Kao što je to slučaj sa ružama u slobodnom uzgoju i ruže na balkonima morate redovno zalivati i prihranjivati, uklanjati im precvetale cvetove i zaštititi ih od bolesti i štetočina. Orezivanje takođe mora biti redovno da biste u narednom cvetanju dobili što lepše cvetove i da bi vaše ruže bile što bujnije i zdravije. Da biste gajili sobne ruže, najbolji izbor su svakako one proizvedene u kontejnerima.

Naravno, u sobnim uslovima je nemoguće držati ruže tokom cele godine, jer bi u tom slučaju one gubile na vitalnosti ili jednostavno prestale da se razvijaju. Zbog toga ih treba već s početka leta, najbolje u junu, izneti u baštu ili na balkon i tu gajiti sve dok jesen ne donese hladnije vreme. Taj period im služi kao neka vrsta oporavka kako bi na zimu ponovo procvetale u sobnim uslovima.

Zalivanje ruža je veoma važno

Ako se vaše ruže nalaze u vrtu, treba da znate da su one duboko ukorenjene biljke, tako da kada se dobro nastane na mestu na kom ste ih smestili, obično mogu da prežive od vlage koja je prirodno prisutna u zemljištu.

Međutim, tokom veoma toplih i suvih perioda ili na suvim, peskovitim zemljištima, veoma je izgledno da će im biti potrebna dodatna količina vode. Tada ih treba zalivati jednom nedeljno sa oko pet do deset litara vode po biljci. Ako cvetovi ili listovi počnu da venu, ovaj poziv u pomoć znači da vaše ruže treba odmah da zalijete!

U prvih nekoliko godina nakon sadnje nove ruže treba redovno zalivati, posebno leti dok im se korenje dobro ne učvrsti u zemljištu. Mlaz vode usmerite na tlo oko same osnove biljke, izbegavajući lišće i cveće. Tako sprečavate pojavu gljivičnih oboljenja na ružama. Ružama u kontejnerima je potrebno mnogo više vode. Zalivajte ih onoliko često koliko je potrebno, što po toplom vremenu može biti i svakodnevno.

Sunčeva svetlost je ključ

Ove prelepe biljke jednostavno neće cvetati ukoliko ne dobijaju dovoljno sunca. Uzgajanje ruža u zatvorenom prostoru može predstavljati izazov ukoliko ne možete da im pronađete mesto na kom će dobiti nekoliko sati direktnog sunca svakog dana.

Da bi vaše cveće bilo lepo i zdravo, grmovi ruža treba da dobijaju šest do osam sati sunčeve svetlosti dnevno. U toplim krajevima ruže najbolje uspevaju kada su zaštićene od vrelog popodnevnog sunca, dok u hladnijim klimatskim uslovima sadnja grma ruže pored zida okrenutog ka jugu ili zapadu može pomoći da se šteta od smrzavanja tokom zime umanji.

Orezivanje

Jedna od osnovnih stvari kada pričamo o tome kako se brinuti o ružama jeste orezivanje. Novim biljkama rezidba neće biti potrebna, ali kako vaše ruže rastu i razvijaju se, godišnje orezivanje u jesen, nakon cvetanja, poboljšaće rast i opšte zdravlje vašeg cveća.

Dva su ključna cilja orezivanja: da biljka bude zdrava i da je pravilno oblikujete. To se postiže tako što se uklanjaju mrtvi, bolesni ili oštećeni izdanci, kao i ukrštene grane koje se češu jedna o drugu. Ovo uključuje i čišćenje potencijalno obolelih listova koji su otpali, jer spore gljivica na opalom lišću mogu prezimiti i vratiti se u proleće kako bi zarazile biljku. Orezivanjem morate otvoriti sam centar biljke ili žbuna radi poboljšanja cirkulacije vazduha, boljeg prodora svetlosti i sprečavanja gljivičnih bolesti.

Različite vrste ruža zahtevaju različite pristupe u orezivanju, pa vam tako ovaj proces isprva može delovati nezgodno, pa čak i komplikovano ukoliko ste početnik u njihovom uzgoju, ali kada je savladate ona se u stvari obavlja vrlo brzo i lako. Zapamtite samo da nikako svoje ruže ne čupate rukama, jer kidanje može oštetiti stabljiku i tako privući bolesti. Koristite oštre makaze da biste izbegli kidanje stabljika i secite ih pod uglom od 45 stepeni.

Zaštitite svoje ruže

Ruže zimi miruju, a period zimskog odmora im prija, produžava im život i pozitivno utiče na celokupno zdravlje. Otporne su na hladnoću, ali ako ih uzgajate na otvorenom ipak nije na odmet da ih zaštitite od niskih temperatura tako što ćete ih zagrnuti slojem zemljišta. Ukoliko uzgajate ruže u kontejnerima najbolje je da ih tokom zime premestite u podrum ili garažu kako im se korenje ne bi smrzlo.

Vlažni uslovi mogu izazvati pojavu crnih tačkica na listovima. U pitanju je gljivica koju treba odmah lečiti. Odsecite obolelo lišće i tretirajte svoje ruže fungicidom specijalno napravljenim za crne pege. Dobra ventilacija vazduha može pomoći u daljem sprečavanju i širenju ovih gljivica.

Ukoliko primetite da lišće vaših ruža žuti i otpada, ta pojava može da ukazuje na nedostatak sunčeve svetlosti, suvo zemljište i suv vazduh. U tom slučaju potrebno je da jednostavno nastavite pažljivo da brinete o njima, bez ikakvih odskakanja, i to će im pomoći da se brzo oporave.

Kako biste i vi sami uživali u uzgoju ovih divnih biljaka, molimo vas da nikako ne zaboravite da povremeno zastanete i dobro pomirišete svoje ruže. U svakom momentu će biti spremne da vas očaraju.

Letnje vrućine su u punom jeku, možete se zapitati: „Da li je u redu đubriti biljke po ovako vrućem vremenu?“ Odgovor je uglavnom ne. Ako su vaše biljke izložene suši i toploti, letnje đubrenje može doneti više štete nego koristi.  Zašto je đubrenje po letnjim vrućinama loša ideja? Kada temperatura poraste, vaše biljke mogu iznenada razviti toplotni stres u obliku uvelog, uvijenog ili spaljenog lišća. Možda mislite da bi ih malo đubriva oživilo, ali prekomerno đubrenje dovodi do viška soli u blizini korena biljaka, što ih dodatno može oštetiti, ograničavajući time protok vode prema gornjim delovima biljke. Soli takođe mogu uticati na biljna tkiva, uzrokujući odumiranje ili pojavu smeđih ivica na listovima.

Simptomi prekomerne akumulacije soli uključuju:

• Uvenuće i spor rast kod širokolisnih biljaka.
• Smeđi vrhovi iglica kod četinara.
• Smeđa ili beličasta kora na vrhu zemlje ili sa strane biljke u kontejneru. Pokušajte da isperite posudu sa puno vode da biste isprali te soli.
• Smeđe ili mrtve delove trave na travnjacima gde je rasipač previše razbacao đubriva.
• Može se izazvati prerano opadanje cveta.

Možete prepoznati kada su vaše biljke prekomerno zaslanjene po doslednom obrascu oštećenja biljke, dok su oštećenja od bolesti ili insekata nepravilna.

Đubriva imaju veoma precizno otpuštanje hranljivih materija, ono je brže na višim temperaturama vazduha što nije u skladu sa potrebama biljaka, koje traže umereno i dugotrajno otpuštanje hranjivih materija.

Razlaganje đubriva umnogome zavisi od temperature zemljišta. Otpuštanje hranljivih materija je brže na temperaturama ispod 20 °C što je u skladu sa potrebama biljaka. Nivo soli, pH vrednost, aktivnosti mikroorganizama u zemljištu, kvalitet vode ili kišnice ne utiču toliko na otpuštanje hranljivih materija koliko pomenuta temperatura zemljišta (koja pri letnjim temperaturama prelazi vrednost od 20 °C).

Kako izvršiti đubrenje i zaštitu zemljišta leti

Ako baš želite da đubrite po vrelom vremenu, obavezno zalijte biljke pre nanošenja đubriva (da spustite temperaturu zemljišta ispod 20 °C), a zatim ponovo nakon nanošenja. Ako koristite granulirano đubrivo, neka to bude osmokot sa dugim periodom otpuštanja hraniva, ono ne bi trebalo da dodiruje listove. Nikada ne nanosite đubrivo ako je biljka pod stresom zbog vrućine ili suše.

Malčiranje je jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za svoje biljke tokom leta. Može da stabilizuje temperaturu zemljišta, zadrži vlagu, a prirodni malč će se razgraditi i obogatiti zemljište.

Raznim ispitivanjima stručnjaci su došli do zaključka da je jesenja sadnja bolja od prolećne zbog boljeg ukorenjavanja sadnica koje spremnije dočekaju proleće i novi vegetacioni period.

Oko sadnica posađenih u jesen će zemlja bolje da nalegne na korenski sistem, fine žilice će imati bolji kontakt sa zemljom i biti spremne da prehranjuju sadnice čim krene vegetacija. Naravno da ne treba ni zanemarti prolećnu sadnju ukoliko nismo stigli to učiniti na jesen ali treba mnogo više voditi računa o zalivanju.

Pre sadnje je potrebno uraditi analizu zemljišta i pripremiti zemljište za sadnju. Pripremu zemljišta treba početi mnogo pre sadnje. Pravac pružanja redova treba uskladiti sa položajem parcele, odvodjenjem viška vode i erozijom zemljišta. Uspeh same sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, pripreme sadnice za sadnju, same sadnje, zalivanja i nege.

Na izbor vrste i sorte koju ćemo saditi utiču mnogi faktori: klimatski uslovi, izbor lokacije, kvalitet zemljišta, prilagođenost voćne vrste, sortne karakteristike, namena zasada, ponuda sadnica. Kod sadnje veliku pažnju treba obratiti na mogućnost oprašivanja.

Neke voćne vrste i sorte su samooplodne dok su druge stranooplodne. Kod stranooplodnih vrsta treba posaditi nekoliko sorti, najmanje dve-tri sorte, radi postizanja dobrog oprašivanja. Sorte oprašivači treba da cvetaju u isto ili približno vreme cvetanja glavne sorte i da imaju dobro klijav polen.

Prilikom kupovine sadnica potrebno je voditi računa i o izboru podloge na koju je kalemljena sorta. Postoje različite podloge koje u velikoj meri utiču na izbor načina gajenja i formiranja uzgojnog oblika voćnih stabala.

Kržljave podloge daće stabla manjih dimenzija, traže oslonac pošto formiraju manji koren, ali se takve sadnice sade i na manjem razmaku jedna od druge (koriste se u savremenim voćnim zasadima).

Stabla kod kojih je podloga bujna ili sejanac ne traže dodatne oslonce, formiraju veći koren i krošnju pa im je potreban obezbediti i veći razmak.

PRAVILNA JESENJA SADNJA I NJENE PREDNOSTI

PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU VOĆAKA

U jesenjoj sadnji rupe treba kopati najmanje 10-12 dana pre sadnje. Na redovno obrađivanom, umereno rastresitom zemljištu jame se kopaju ručno da budu duboke 60 cm sa oko 70×70 cm za koštičavo voće, a za voće proizvedeno na vegetativnim podlogama jame mogu biti manje, dimenzija 60×60 cm i dubine oko 50 cm.

Ako je zemljište prethodno rigolovano-orano (50 do 70cm), tada se ne kopaju velike jame, već samo toliko da se voćka može zasaditi. Raspored voćaka u voćnjaku može biti: u vidu trougla, kvadrata ili pravougaonika. Najbolja je sadnja voćaka u trougao, jer se tako najracionalnije koristi zemljište i voćke najmanje zasenjuju jedna drugu.

PRIPREMA SADNICA ZA SADNJU

Najbolje je sadnju obaviti čim sadnice preuzmete iz rasadnika. Sadnice ne držati na suncu i vetru, ako ih ne možete odmah posaditi obavezno ih utrapite.
Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Pre sadnje korenske žile zamočite u kašastu smesu sveže goveđe balege (jedan deo), zemlje (dva dela) i vode. Na taj način će brže zarastati povrede načinjene skraćivanjem korena, a kontakt sa zemljom se ostvaruje daleko brže. S ovim je u vezi i bolji prijem i brži razvoj posađenih sadnica voćaka.

PRAVILNA SADNJA

Za dobar prijem sadnica neophodno je pažljivo u iskopanu jamu postaviti koren, i žile ne savijati. Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode. Ispravno posađena sadnica je ona sadnica koja se posadi na istu dubinu na kojoj je i bila u rastilu.

Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 5-6 cm. Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Prilikom sadnje potrebno je postaviti kolac na 3-5cm od sadnice. Za ovaj kolac treba pričvrstiti sadnicu da je ne prelomi vetar.

Kolac uz sadnicu ostaje 2 godine. Sadnicu je potom potrebno zaštititi mrežama od štetočina kao što su zečevi i srne.

Posađene sadnice orezati u proleće pre kretanja vegetacije. Prikraćivanjem se određuje visina krune (70-100 cm), a grane skratiti za najmanje 2/3 dužine.

Pčele samice aktivne su tokom cvetanja voćaka a lete već pri temperaturi od 8-10 °C.

Telo ovih pčela prekriveno je gustim dlakama, pogotovo s trbušne strane. Pomoću dlaka solitarna pčela skuplja polen po celom telu i prenosi ga sa cveta na cvet. Na taj način pospešuje oplodnju, a polen i nektar unosi u gnezdo, gde sprema hranu za svoje potomstvo.

Potomstvo se razvija u gnezdu (u ovom slučaju – trska) gde preobražajem u kokonu dočekuju proleće iduće godine.

Solitarne pčele ugrožene su nedostatkom staništa

Međutim, iako su dobri oprašivači, solitarne pčele ugrožene su nedostatkom staništa. Skoro da nema kuća čiji je krov prekriven barskom trskom, a smanjen je i broj drvenih, te neomalterisanih kuća. Primena novih građevinskih materijala ugrožava opstanak ovih veoma korisnih insekata, oprašivača.

Postoji više razloga zašto ih trebamo čuvati. One lete pri nižim temperaturama od pčele medarice. Osim toga pogodne su za oprašivanje jer ne biraju voćnu vrstu, bitno je da je voćka blizu. Stoga su u uporedbi sa pčelom medaricom pogodnije za oprašivanje zasada kruške i drugih rano cvetajućih voćaka.

Ne smemo smetnuti s uma da solitarna pčela, leti uokrug 200-250 m od svog gnezda-kućice, te je raspored kućica od velikog značaja za uspešno oprašivanje. Kućice se postavljaju u voćnjak na razmak od 100 m prema cik-cak rasporedu, a mogu biti od barske trske, izbušenih drvenih blokova, siporeks blokova i šupljikave cigle.

Kućice za solitarne pčele u voćnjak ili baštu treba postaviti pre početka cvetanja voćaka

Kućice mogu biti izrađene od barske trske, izbušenih drvenih blokova i drugih materijala.

Ako se koristi barska trska treba voditi računa da je optimalan prečnik otvora za zasnivanje gnezda 6-10 mm, a dužina tunela 10-12 cm. Trsku treba rezati (testerom za metal ili brusom za inox) tako da je kraj bude zatvoren. Ako se pregrada nalazi u sredini a levo i desno su otvori za ulaz pčela, u tom slučaju dužina trske treba biti 25 cm. Trsku treba postaviti u kućice ili vezati u manje snopove. Ako se koriste drveni blokovi, tunele treba bušiti burgijama za grede dužine 12 cm i prečnika 6, 8 i 10 mm.

Ukoliko nemamo kokone solitarnih pčela, dovoljno je samo postaviti kućice a pčele će se naseliti same tražeći mesta pogodna za zasnivanje svoga gnezda.

Solitarne pčele nisu u sukobu s medonosnom pčelom ili bumbarima. Naprotiv, njihovim zajedničkim radom povećava se broj zametnutih plodova u našim voćnjacima.

Za hektar komercijalnoga voćnjaka za oprašivanje treba 800 kokona samica (500  ženki, 300 mužijaka) ili tri košnice medarica sa oko 60.000 radilica. Jedna solitarna pčela je efikasna približno kao 120 pčela medarica (letačica).

Ako stavite kućicu za solitarne pčele napravićete dobro delo a priroda će vas nagraditi 🙂

Voćke će biti bolje oprašene i tako dati veći prinos.

Napomena: autor teksta je mr.sc. Marija Ševar, sve slike su zaštićene autorskim pravom.

ako želite saznati još, pogledajte zanimljiv video prilog o životu solitarnih pčela:

Šisandra ili kako je drugi još nazivaju biljka koja leči je listopadna drvenasta puzavica koja vodi poreklo iz Kine. Veoma dekorativna voćna vrsta koja dostiže visinu do 10 m, a širinu 2-3 m. Jedna je od retkih voćnih vrsta koja se sadi u polusenci, a prava je egzotična biljka i predstavlja ukras u bašti i na okućnici.

Cvetovi se pojavljuju u maju-junu, belo-roze boje i izuzetno su mirisni. Plodovi su crvene bobice koje rastu u dugačkim grozdovima, a sazrevaju u avgustu. Kako kaže kineski naziv “wu-wei-zi” što znači biljka sa pet ukusa (sladak, kiseo, slan, gorak i ljut) govori o neobičnoj kombinaciji i nesvakidašnjem ukusu voća.

Osim što je izuzetno dekorativna i krasi vaš vrt Šisandra je vrsta koje se već dugo koristi i kao lek. Plodovi se mogu koristiti sveži i osušeni za pravljenje čaja, džemova, sokova i kompota. Lekovita svojstva imaju list i grančice koje se u Kini koriste za pravljenje čaja.

Plod Šisandre je jedan od najstarijih kineskih biljnih lekova koja se koristi za poboljšavanje zdravlja kože, podmlađivanje organizma, povećava životnu energiju (Qi), leči kašalj, infekciju, depresiju, nervozu, umor i nesanicu. Bobice se koriste za lečenje, plućnih i bubrežnih bolesti, izbacivanje viška sluzi, otklanjanje aritmije srca, ublažavanje preteranog znojenja, kao i u lečenju mokraćnog i reproduktivnog sistema.

U današnjoj prirodnoj medicini Šisandra ima široku primenu:

• kao adaptogen – njeno korišćenje kao tonika za podmlađivanje organizma u tradicionalnoj kineskoj medicini dovelo je do opsežnih istraživanja, uglavnom u bivšem Sovjetskom Savezu, gde je definsana kao „adaptogen“. Adaptogeni su stvari koje jačaju nespecifičnu otpornost tela na fizičke, hemijske i biološke stresove. Šisandra je poznata po svojem stimulirajućem učinku na nervni sistem bez efekta uzbuđenja kao kod amfetamina ili kofeina. Što je veći stupanj iscrpljenosti veći je stimulirajući učinak.
• protiv umora – laboratorijska ispitivanja pokazuju da Šisandra može poboljšati radni učinak, povećati snagu i smanjiti umor, isto tako povećava izdržljivost i brzinu i poboljšava koncentraciju. Ona stimuliše nervni sistem što dovodi do bržih i jačih refleksa.
• za poboljšanje mentalnih funkcija – istraživanja pokazuju da Schisandra može povećati mentalnu učinkovitost kod ljudi: koncentraciju, finu koordinaciju, osjetljivost i izdržljivost kod zdravih mladih ljudi. Šisandra takođe povoljno djeluje i na vid i sluh, povećava vidno polje i poboljšava adaptaciju na tamu.
• za povećanje imuniteta, za zaštitu i oporavak jetre – istraživanje je pokazalo da aktivna komponenta lignan koju sadrži Šisandrin plod spriječava upale, štiti jetru i stimilše imunološki sistem. Moderna kineska istraživanja pokazala su da Šisandra može pomoći i osobama s hepatitisom. U Kini, sirove Šisandrine bobice uveliko se koriste za lečenje progresivnih degeneracija jetre uzrokovanih hepatitisom ili hemijskim oštećenjima. Šisandra je cenjena kao tonik za celo telo jer jača i „oživljava“ brojne unutrašnje organe.

Naručite sadnice šisandre, uz isporuku brzom poštom: Šisandra (Schisandra chinensis)

Potrebno voditi računa o higijeni u voćnjaku i ukloniti izvore zaraze!

Suve grane, opalo lišće, opale plodove, kao i one koje su ostali smežurani i sasušeni na stablima potrebno je sakupiti i ukloniti iz voćnjaka jer privlače glodare i mnoge štetočine. Grinje, pauci, razne vrste štitatstih vaši i drugih biljnih vaši, cvetojeda, smotavaca i dr., kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plemenjače prezimljavaju u voćnjacima u vidu jajaša, larvi, spora, micelija itd. ukoliko se ne primene ove mehaničke mere zaštite.

Stacionarna rezidba

Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi ukloniti sve polomljene, suve i zaražene grane. Zaražene grane se uklanjaju do zdravog tkiva kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz drvnu masu. Poželjno je da rezovi budu što manji, ukoliko su rane veće poželjno ih je premazati kalemarskim voskom.

Prilikom obavljanja ovih mera potrebno je redovno vršiti dezinfekciju alata (npr. alkoholom) kako nebi preneli zarazu na druga stabla!!!

Đubrenje

U ovom periodu vrši se i đubrenje voćnjaka koja je jedna od važnijih agrotehničkih mera u fazi mirovanja. Ono direktno utiče na održavanje plodnosti i strukture zemljišta, utiče na porast biljke, pojačava njenu otpornost, a doprinosi i boljoj rodnosti i kvalitetu plodova. Kako bi znali koliko i kog đubriva da dodamo najbolje je odneti zemljište na analizu gde ćemo dobiti detaljno uputstvo o njihovoj primeni.

Zaštita od glodara

Mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama od glodara koji tokom zime mogu naneti veliku štetu. Oštećena stabla zakržljaju u razvoju, osetljivija su na niske temperature i mrazove, a veoma često zbog tih oštećenja mogu i da propadnu, pa je u tom slučaju potrebno zasaditi novu sadnicu. Tek nakon 12 godina koren i vrat stabla dovoljno očvrsnu da ih glodari ne napadaju.

Krečenje stabla kao još jedna od metoda zaštite

Izvodi se tokom oktobra i novembra meseca, mada može i u januaru ako vremenski uslovi dozvoljavaju. Krečenje se vrši po sunčanom i suvom danu, a temperatura treba da se kreće od 4 do 6 °C. Visina krečenja zavisi od visine debla do prvih ramenih grana. Ova mera se preduzima kao prevencija od bakterijskih infekcija i sprečava nejednako zagrevanje stabla u proleće. Bela boja odbija sunčeve zrake što dovodi do usporavanja kretanja biljnih sokova, tako da sa skokovima temperature (tokom zime) ne dolazi do kretanja vegetacije i do izmrzavanja. Krečna smesa treba da bude što belja i da se što duže zadrži na deblu.

Prskanje

Obavezna zaštita je i jesenje plavo prskanje bakarnim preparatima kojim se suzbijaju urokovači mnogih bolesti i vrši dezinfekcija voćnjaka. Suzbija se rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskorioze vinove loze… Prouzrokovači navedenih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima. Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci, patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno „plavo prskanje“ obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru. Najbolje vreme za tretiranje je kada sa stabala opadne oko 50-60% lišća. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10°C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže „voćke je potrebno okupati“. Ukoliko neki deo ostane ne tretiran na njemu se može u proleće pojaviti bolest. S obzirom da sredstva za jesenje prskanje imaju plavičastu boju, pa kada se voćnjak njima isprska dobija plavičastu nijansu po kojoj je ovaj tretman dobio ime „plavo prskanje“, voćari mogu lako uočiti propust koji su napravili prilikom prskanja i ponoviti prskanje preskočenog mesta.

Sprovođenjem svih ovih mera dovodite do pozitivnih reziltata: stabla su dugovečnija, otpornija i daju veći prinos.

celokupan tekst pročitajte ovde: https://www.kanal9tv.com/cesce-zalivanje-biljaka-tokom-leta/

Online kupovina u Rasadniku Ševar je potpuno sigurna zato što smo preduzeli sve mere da Vam pružimo pouzdanu uslugu!

Sigurnost online kupovine je lako proveriti na PC-u ili mobilnom uređaju, jer prefiks https i zeleni lokot kao simbol označavaju da se svi podaci prenose zaštićeno od zloupotrebe neovlašćenih lica.

Na taj način možete biti sigurni da su Vaši lični podaci prilikom kupovine zaštićeni.

Zeleni lokot je oznaka za SSL sigurnosni sertifikat, kojim se šifriraju svi podaci kod elektronskog (digitalnog) prenosa, a istu tehnologiju koriste i druge institucije kada je sigurnost podataka važna, npr. online banking. Za razliku od http-običnog načina prenosa, httpS je oznaka za Secure tj. Siguran način prenosa.

To je veoma važno imati u vidu kod plaćanja kreditnim karticama na Internetu.

Shoping bez brige i stresa: najlepše sorte ruža i sadnica voća su Vam na dohvat klika 🙂 u onlajn prodavnici Rasadnika Ševar

Potvrda redovne provere sigurnosti RasadnikSevar.com webstranice, TrustedSite sertifikat https://www.mcafeesecure.com/verify?host=rasadniksevar.com

Aronija je malo poznata voćna vrsta u Srbiji. Pripada familiji ruža (Rosaceae). Pored crne (A. melanocarpa), poznate su još i crvena (A. arbutifolia) i purpurna (A. prunifolia), koje se gaje kao ukrasne biljke. Botanički gledano, pripada rodu oskoruša (Sorbus spp.), zato je aronija poznata i kao crna oskoruša. U našem rasadniku prodaju se sadnice crnoplodne aronije sorte ‘Nero’.

Crnoplodna aronija se gaji kao voćka ili ukrsana biljka koja cveta u maju belim cvetnim grozdovima, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Aronija predstavlja višegodišnji žbun koji raste 1-1,5 m na peskovitim terenima, odnosno 2-3 m na bogatijim zemljištima. Ova voćna vrsta uspeva na svim tipovima zemljišta osim na preterano vlažnim i močvarnim. U osnovi prinos i kvalitet plodova raste sa povećanjem plodnosti zemljišta. Najpogodiniji su tereni koji imaju blago kiselu reakciju (pH 5,5-6). Može se gajiti i na terenima sa visokim podzemnim vodama gde drugo voće ne uspeva. Međutim, ako se voda u dužem periodu zadržava na manjoj dubini od 50 cm biljke mogu pretrpeti oštećenja. Podjednako dobro uspeva u ravnici i na većim nadmorskim visinama do 1.500 m. Izuzetno je otporna na hladnoću – aronija opstaje i u uslovima kada se zimske temperature spuštaju i ispod -35˚C. Aronija ima izraženu potrebu za svetlošću: može izdržati manje plodna zemljišta, ali ne i smanjenu osvetljenost. Zato se nikako ne preporučuje sadnja u senci drugog drveća i grmlja.

Plodovi su tamnoplave, odnosno skoro crne, bobice veličine crne ribizle, rastu u grozdovima. U početku plodovi su crveni, ali kako dozrevaju postaju sve tamniji, tako da u avgustu postaju crni. Plodovi su slatko-kiselkastog i pomalo oporog ukusa. Plodovi aronije su prava vitaminska bomba pogodni za različite namene, a poznata su i lekovita dejstva zrelih plodova koji pored prirodne boje-antocina sadrži i vitamine A,B,C,P i minerale koji su korisni za krvotok, uravnotežuju krvni pritisak, leče jetrene i želudačne tegobe, čir, migrenu, šećernu bolest, arterosklerozu i druge bolesti. Plodove možete preraditi u sokove, marmalade, džemove, likere, vino… možemo ih koristiti i sveže, sušene, zmrznute.

SADNJA ARONIJE

Sadnja sadnica sa golim korenom vrši se u periodu mirovanja biljke (od novembra do aprila) pod uslovom da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Sadnja kontejnerskih sadnica (sadnice u saksijama) se može vršiti tokom čitave godine, osim kada je zemlja smrznuta. U rasadniku „Ševar” sadnice možete kupiti tokom čitave godine.

Priprema parcele sastoji se od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili riglovanja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Pre sadnje parcela treba da se pođubri mineralnim ili organskim đubrivom, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način se sprečava eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu.

Aronija se sadii na razmaku od 1,5 do 2 m u redu, a međuredni razmak zavisi od načina njene obrade. Dok međuredni razmak zavisi od načina međuredne obrade. Kod plantažnog uzgajanja međuredno rastojanje iznosi 3-4 m. Bilo bi dobro da se redovi orijentišu u pravcu sever-jug. Prilikom sadnje treba kopati rupe dimenzija 40x40x40 cm. Pre postavljanja sadnice u rupu koren skratiti. Biljke ne treba saditi dublje nego što su bile u rasadniku. Posađene biljke obilno zaliti.

NEGA ARONIJE

Nega zasada sastoji se u redovnom uništavanju korova, đubrenju i navodnjavanju. Ukoliko se želi „organska proizvodnja” nije dozvoljena upotreba klasičnih pesticida i mineralnih đubriva. U takvim slučajevima između redova treba posejati belu detelinu koja sprečava rast korova. Navodnjavanje osigurava dobru rodnost i kvalitet.

ĐUBRENJE ARONIJE

U genetskom pogledu aronija ima dobre predispozicije za visoke i konstantne prinose, a najveću produktivnost imaju biljke koje su pravilno i redovno đubrene. Odnos važnih biogenih elemenata (N:P:K) koji odgovara aroniji je 1:0,4:1,2, odnosno formulacije NPK 8:6:14 ili 7:14:21. Đubrenje mikroelementima vrši se u slučaju njihovog utvrđenog nedostatka. Dobre rezultate daje i folijarno đubrenje. Savetuje se i upotreba organskog đubriva.

REZIDBA ARONIJE

Prilikom rezidbe treba imati u vidu da:

• aronija počinje da rađa na dvogodišnjim granama
• period rodnosti pojedinačnih grana traje od 5 do 7 godina
• grane starije od 5-6 godina rađaju znatno manje, a plodovi su 30-40% sitniji
• žbunovi imaju sklonost ka zgušnjavanju i formiranju brojnih izbojaka

Rezidba za formiranje oblika žbuna se izvodi prekraćivanjem jednogodišnje biljke na 3-4 pupoljka i to u proleće pred početak vegetacije (februar-mart). Od druge do pete godine uklanjaju se brojni jednogodišnji izbojci, tako da ostane 3-5 bujnijih svake godine. Time se za 4 godine formira struktura žbuna sa 12-20 izbojaka, na kojima su prisutne bočne grane i brojne rodne grančice.

Rezidba na rodnost vrši se od pete godine, a obuhvata eleminisanje suvišnih izbojaka u žbunu, počev od onih najslabijih. Izbojci stariji od 6 godina zamenjuju se bujnim jednogodišnjim. U suštini se rezidba kod aronije svodi samo na uklanjanje grana koje su oštećene i iscrpljene (starije od 5-6 god.).

BERBA ARONIJE

Aronija sporo raste. Prorodi u trećoj godini. Cveta početkom maja. Zrenje počinje u avgustu i traje oko mesec dana. Berbu je najbolje izvoditi od polovine avgusta do početka septembra. Zreli plodovi ne trule, nema crvljivosti i teško otpadaju tako da mogu ostati na biljci i do mesec dana po sazrevanju, a da pri tome ne gube na kvalitetu. Dobra osobina aronije je redovna rodnost. Ova vrsta počinje da rađa u trećoj godini, dajući oko 0,3-0,5 kg po biljci. U periodu od 5. do 7. godine, pri jednakoj gustini žbuna, dobijamo 8-10 kg po biljci, da bi u devetoj-desetoj godini, u periodu pune rodnosti, prinos dostigao i do 15 kg po biljci.

ČUVANJE ARONIJE

Plod se može očuvati do 2 meseca na temperaturi od 10˚C i vlažnosti vazduha od 80 do 85%, odnosno 3-4 meseca na temperaturi 2-3˚C.

sadnja aronije, nega aronije – uputstvo – PDF

NARUČITE ARONIJU

Aronija – dve godine starosti

ZEMLJIŠTE ZA BOROVNICE

Prva i osnovna preporuka pre odluke o sadnji borovnice glasi: „Obavezna je pH analiza zemljišta“. Jedini limitirajući faktor za uspešnu proizvidnju borovnice jeste kiselost zemljišta, koja se mora kretati u intervalu od 4 do 5,2. Optimum je oko 4,8. Ako zemljište ispunjava taj uslov pristupa se popravci zemljišta na osnovu rezultata kompletne hemijske analize sloja zemljišta do dubine od 25 cm. Najviše joj odgovaraju duboka (30-50 cm), kisela (pH od 4 do 5,2), plodna (sa sadržajem humusa od 7-10 %), laka, dobro drenirana i dobro aerisana (vazdušno-prozračna) zemljišta.

POLOŽAJ

Može se gajiti na suncu ili polusenci.

POSTUPAK SADNJE BOROVNICE

Sadnice u kontejnerima se mogu saditi tokom cele godine, osim kada su temperature ispod nula stepeni. Postupak sadnje se sastoji u sledećem: sadnice se sade na dubinu na kojoj su bile u rasadniku ili nešto malo dublje. Posađenu sadnicu potrebno je obilno zaliti odmah nakon sadnje. Razmak između redova koje se preporučuje za naše uslove je 3 m, a razmak sadnice od sadnice u redu se kreće od 1 m do 1,2 m u zavisnosti od bujnosti sorte. Naravno borovnicu možete gajiti i u kontejnerima (saksijama), na svojim terasama ili vrtovima. Potrebno je da u u saksije dodate dobar supstrat (Novobalt, Klasman, Flora Grand…). Može se koristiti i neki drugi supstrat, samo je potrebno da pogledate na vreći da li je pH vrednost ispod 5,2. Dodajte malo humusa ili veštačkog đubriva, zalivajte redovno i imaćete rod već prve godine.

NEGA BOROVNICA

Neophodno je da zemljište bude stalno umereno vlažno. S obzirom da za uspešno gajenje borovnice neophodno kiselo zemljište, neophodno je održavati kiselost u optimalnim granicama, a to se postiže dodavanjem trule borove kore, borovih iglica… ili dodavanjem specjalnih supstrata.

REZIDBA BOROVNICA

Najbolje vreme za rezidbu borovnice je rano proleće, kada se mogu uočiti izbojci oštećeni zimskim mrazem. Tokom prve tri godine nakon sadnje rezidbu treba takoreći zaboraviti tj. uklanjaju se samo slabe, oštećene i suve grančice, kao i one koje se ukrštaju. Pošto borovnica rađa na mladarima iz predhodne vegetacije treba joj obezbediti što bolje uslove za diferencijaciju rodnih pupoljaka, za narednu godinu. Kod sadnica starosti 3 do 8 godina treba odstraniti sve izdanke u nivou neposredno iznad površine zemlje, a zadržati najviše dva do tri izbojka. Uklanjanjem trećine izbojaka svake godine omogućavamo podmlađivanje žbuna, kao i plodnost grana. Do osme godine sadnica treba da ima 10-15 izdanaka različite starosti. Ovakvom rezidbom stimuliše se novi prirast i održava produktivnost. Pri rezidbi je potrebno osim starijih izbojaka ukloniti i sve grane koje rastu prema unutra, kao i sve obolele, tanke i nerazvijene izdanke na nosećim granama. Proređivanje se vrši radi osvetljenja. Zbog toga se reže jedan deo zdravih grana. Ispod rezova će se pojaviti novi izbojci. Usled bolje izloženosti suncu, plod postaje krupniji, a količina prinosa ostaje ista.

SAVET

Borovnica je žbunasta voćna vrsta i nije potrebna klasična potpora (stubovi, žica), ali kada je zasad u punom rodu bilo bi poželjno postaviti horizontalne letve na kraju reda i deblju rafiju sa obe strane, duž reda kao nosače rodnih grana.

U PONUDI IMAMO TRI SORTE BOROVNICE

Kamčatska borovnica je poznata i pod nazivom sibirska borovnica. Dugovečna biljka, otporna na ekstremno niske temperature do -47°C bez značajnih oštećenja. Otporna je na bolesti i štetočine pa se lako može koristiti u integralnoj i organskoj proizvodnji voća. Kamčatska (sibirska) borovnica cveta rano (krajem aprila-početkom maja), a cvet nije osetljiv na slabije mrazeve (cvetovi se otvaraju i pri temperaturi od 0°C, a otvoreni mogu da podnesu i do -10°C).

DJUK (Duke) Spada u novije američke sorte najzastupljenije u svetu. Žbun je umereno bujan, sa jakim uspravnim izdancima. Cenjena je zbog postojane rodnosti, čvrstine i boje bobica. Cveta kasno (zbog čega se preporučuje za područija u kojima se javljaju pozni prolećni mrazevi), a sazreva rano i u mladom stadijumu daje visok prinos i za najkraće vreme donosi rod. Prosečan prinos po žbunu je oko 6 kg. Plodovi su visoko kvalitetni, intezivno plave boje, ujednačeni, prijatne arome, slatko nakiselog ukusa i srednje krupni do krupni, težine 1,7-2 g. Dugo ostaje u svežem stanju i dobro podnosi transport. Zahteva dosta vlage i zalivanja.

BLUEGOLD Spada u visoko produktivne sorte. Plodovi su krupni, čvrsti, aromatični i sazrevaju kraajem jula početkom avgusta. Žbun je okruglastog oblika, srednje veličine sa gustim izdancima prekriven jarko zelenim lišćem. Vrsta savršena za uzgoj u posudama na tremovima, terasama…

sadnja borovnica, nega borovnica – uputstvo – PDF

Rezidba kajsije vrši se u tri vremenska roka:

1. u rano proleće – prolećna rezidba
2. krajem maja i početkom juna – rana letnja rezidba
3. krajem jula i početkom avgusta – letnja rezidba

Prolećna rezidba kajsije

Prolećna rezidba izvodi se neposredno pred cvetanje.
Cilj je da se izbegne hladan period i mogućnost infekcije patogenima. Ovom rezidbom proređuju se mlade skeletne i poluskeletne grane (ne starije od pet godina), koje zgušnjavaju krošnju ili se prekraćuju na potrebnu dužinu kako bi se održao pravilan oblik krune i omogućilo slobodno kretanje mehanizacije u zasadu. Količina odstranjenih grana ne treba da bude veća od 20% godišnje.

Rana letnja rezidba kajsije

Rana letnja rezidba izvodi se od 20. maja do 20. juna uz napomenu da zavisi od godine, uslova gajenja i sorte.
Ovom rezidbom se prekraćuju bujniji mladari na polovinu do trećinu. Na tako prekraćenim mladarima umesto jednog produžetka izrastu tri do pet mešovitih prevremenih grana, obilno graniranih cvetnih pupoljaka.

Ovom letnjom rezidbom kajsija dobija veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana. Na stablima gde je urađena ovakva rezidba interval cvetanja je duži, tako da se rizik od izmrzavanja svih cvetova smanjuje. Mladari koji se ne skraćuju razvijaju se u dužinu i na njima se formiraju znatno manji broj cvetnih pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao mešovite rodne grančice. Ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno ne daje željeni rezultat.

Letnja rezidba kajsije

Letnja rezidba izvodi se posle berbe od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost, smanjuje transpiraciona površina i znatno povećava fiziološka aktivnost ostalih grana i listova u kruni.
Ukoliko se dobro izvede letnja rezidba smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine. Rane stvorene ovom rezidbom do kraja vegetacije zarašćuju jer je kambijalna aktivnost u tom periodu (jul-avgust) intenzivna, pa je mogućnost zaraze bolestima znatno smanjena. Poželjno je da se posle završene rezidbe kajsija obavi jedno zaštitno prskanje fungicidima (Melpreks S-65 ili Benlejt S-50).

Kombinacijom ovih rezidbi kod voćaka – kajsija u rodu, obrazuju se sve vrste rodnih grana sa velikim brojem cvetnih pupoljaka, a time i rodna površina krune, cvetni pupoljci su otporniji prema niskim temperaturama, fenofaza cvetanja se produžava, a sve to značajno utiče na povećanu rodnost i bolji kvalitet.

Voćne sadnice KAJSIJE

PREDNOSTI GAJENJA STUBASTOG VOĆA

Stubaste jabuke predstavaljaju novinu koja omogućava gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine. Stablo se odlikuje obrazovanjem uspravne kordunice koja se ne grana (grane se skraćuju na 5-8 cm od stabla ukoliko se pojave).
Postoji dosta različitih vrsta koje se jedna od druge razlikuju po boji, veličini i ukusu ploda, vremenu sazrevanja i otpornosti na bolesti.
Sorte Rumeno vreteno i Polka odlikuju se veoma krupnim plodovima koji sazrevaju početkom septembra meseca, dok sorta Kraljica čardaša sazreva kasno ali su plodovi vrhunskog kvaliteta i mogu se dugo čuvati u hladnjači ili skladištu. Izuzetno retke sorte su one koje daju zeleni plod kiselkastog ukusa, a to su Zeleni dragulj i Vojvođanski smaragd. Veoma atraktivna sorta žutog ploda i slatkog ukusa je sorta 12/125 i Đerdan.

GAJENJE I ODRŽAVANJE STUBASTIH JABUKA

Gajenje stubaste jabuke je veoma jednostavno. One rastu bez naslona, a sade se na razmaku od 0,5-0,7 m u redu i između redova 1,2 m. Međured možemo i zatraviti u širini od 80 cm. Travnata staza sve operacije u voćnjaku čini lakše izvodljivim u optimalnim agrotehničkim rokovima. Pokošenu travu treba izneti a ne mulčirati rastojanja u redu, jer postoji opasnost od naseljavanja glodara koji vrlo često mogu da prstenuju koru pri zemlji i time osuše celu voćku. Optimalno je da u zasadu budu zastupljene barem 3 sorte. Obično su to vrste kasnijeg vremena zrenja kako bi se mogle duže čuvati. Za oprašivače najbolje je birati vrste ranog i srednjeg vremena zrenja jer se one sade u manjem broju, a plodovi se pojedu direktno sa stabla u toku leta.

Stubaste jabuke u toku vegetacije ne treba učestalo zalivati već samo kad ocenimo da postoji deficit vlage u zemljištu. Zalivna norma treba da bude od 40-50l/m2 ili 10l po stablu. Kada se površinski sloj prosuši treba uraditi površinsko razbijanje pokorice. Prevelike količine vode u zemljištu imaju za posledicu intenzivan i veliki prirast sa slabom diferencijacijom cvetnih pupoljaka, ispiranje hranljivih materija, izvaljivanje voćki i sabijanje zemljišta.

REZIDBA STUBASTIH JABUKA

Kod stubastih jabuka rezidba je minimalna i svodi se na proređivanje cvetnih pupoljaka skraćivanjem rodnih grančica. To je naročito značajno kod sorti koje obilno rađaju, kao što je zeleni dragulj, jer sprečavamo da prerode i zbog toga alternativno rađaju svake druge godine. Sporadično obrazovane jednogodišnjih grana dužih od 10 cm, koji se mogu pojaviti na rodnim elementima gde imamo formirane i cvetne pupoljke, uklanjamo u osnovi. Ako se jednogodišnje grane pojave direktno na vodilici, na mestu gde nemamo obrazovane rodne grančice, prekraćujemo ih na 2-3 pupoljka. Time obnavljamo rodne grane i formiramo nove gde su do sada postojala neobrasla mesta. Tako će svaka voćka imati uspravan porast i elegantnu, vitku kordunicu obraslu rodnim elementima od osnove do vrha. Izvesne korekcije možemo uraditi i zelenom rezidbom, odstranjivanjem postranih grana tamo gde one prave senku ili prekraćivanjem na dva do tri pupoljka.

Vrlo je važno vreme kada se to radi, a to je kraj juna i početkom jula, odnosno u vreme diferencijacije cvetnih pupoljaka. Tako možemo postići da se na prekraćenim granama već iste vegetacije formiraju cvetni pupoljci. Stubaste jabuke brzo stupaju na rod pa se prvi plodovi mogu formirati već prve godine po sadnji. Stubaste jabuke je moguće posaditi u veće saksije na terasi ili balkonu.

ZNAČAJ JABUKE U ISHRANI

Jabuka je oduvek važila za lekovito voće. Pojedine vrste jabuke sadrže jod i to desetak puta više nego banane ili kajsije, što uz sadržaj C vitamina može biti od posebnog značaja u sprečavanju nastanka bolesti štitne žlezde.

Sveža jabuka, uzeta na prazan stomak, omogućava organizmu da brzo, u roku od dvadesetak minuta, upije iz nje hranljive i lekovite sastojke.

Zbog svoje niske kaloriske vrednosti redovno je sastavni deo raznih dijeta za mršavljenje. Prosti šećer fruktoza zadovoljava želju za slatkim, a pri tom ne dovodi do većeg porasta šećera – glukoze – u krvi, niti značajnije stvaranje hormona insulina, koji bi šećer pretvarao u masno tkivo. Novija istraživanja pokazuju da taninska kiselina jabuke onemogućava taloženje masti u jetri.

Jabuka olakšava varenje, a zahvaljujući pomenutim dijetnim vlaknima utiče na regulaciju stolice. Trebalo bi je jesti sa korom, ne toliko zbog sadržaja vitamina C, jer je on ravnomerno raspoređen u celom plodu. Kisele jabuke se savetuju i dijabetičarima, jer mogu uticati na sniženje nivoa šećera u krvi. U sezoni gripa jabuka je posebno korisna, jer može usporiti razvoj virusa tipa A, zahvaljujući sadržaju fitoncida koji imaju antimikrobno dejstvo. Zbog bogatstva vlakana, C vitamina i kalijuma, korisna je u slučaju oboljenja srca i krvnih sudova.

Sve u svemu, jedna „rajska“ voćka. Ako je volite, zagrizite jednu za užinu ili je ogulite ako tako više volite. Jabuke su jedna od najboljih namirnica za bebe i često se od jabuka mogu napraviti ukusne kaše, samostalno ili sa recimo šargarepom. Pita od jabuka? Mmmmm! Od davnina su poznati mnogi kolači od jabuka koji su još lepši i ukusnijih kad ih pravite sa svojim domaćim tj. jabukama iz vašeg vrta.

PITA OD JABUKA

Sastojci:
• 2 čaše brašna
• 2 čaše pšeničnog griza
• 1 čaša šećera
• 1 prašak za pecivo

Fil:
• 1 – 1,5 kg jabuka
• 2 vanilin šećera
• cimet
• 1 čaša šećera
• 3/4 čaše ulja

Prosejte brašno s praškom za pecivo, dodajte griz i šećer.
Jabuke ogulite i naribajte, pošećerite ih, stavite vanilu, cimet i ulje. Izmešajte dobro. Rernu zagrejati na 180°C, a na lim za pečenje (20×30) stavite papir za pečenje. Suvu smesu podelite na 3 dela, a jabuke na 2 dela. Na lim prvo sipajte suvu smesu, poravnajte da bude svuda jednaka, zatim na nju rasporedite pola jabuka opet poravnajte, zatim po jabukama posipajte ravnomerno suve sastojke, zatim na njih opet jabuke i na kraju završite sa suvim sastojcima.
Ako vam je ostalo soka od jabuka, polijte lagano odozgo i stavite u rernu na 40 minuta da se peče. Kad je pita pečena, ostavite ju da se malo ohladi… ako izdržite… pa ju izrežite na komade i poslužite uz kafu ili čaj.

PITA OD JABUKA BEZ GLUTENA

Sastojci:

Testo:
-280 g bezglutenskog brašna
-160 g maslaca
-mahuna vanile
-par kašika hladne vode,
-1 puna kašika šećera

Fil:
-1 kg jabuka
-malo cimeta( po želji)
-šećer u prahu( po želji za posipavanje)

Umesiti testo od navedenih sastojaka i ostaviti ga u frižideru da odmori dok pripremate nadev. Naribajte jabuke i stavite malo cimeta, sve promešate. Zatim izvadite testo i podelite na dve loptice. Jednu razvaljate za donji sloj na tanko i stavite u kalup. Zatim fil od jabuka. Drugu lopticu razvaljate i izrežete trakice kojima obložite gornji deo.
Peći u zagrejanoj rerni na 170°C oko 40 do 50 minuta – zavisino od jačine rerne.

Pre sadnje ruža, najbitnije je izabrati odgovarajuće mesto na kojem će one uspešno rasti i koje će im omogućiti da zasijaju u svojoj punoj lepoti i obilnom cvetanju. Važno je znati da ruže vole mesto na kojem ima dovoljno svetlosti – sunca, minimum 6 – 7 sati dnevno. Ruže nipošto nemojte saditi ispod krošnji drveća ili borova! Moramo obratiti pažnju da na mestu na kojem ćemo saditi ruže ima protoka vazduha, ali ne i da je vetrometina. Ruža nije probirač tla, ne voli mesta na kojima se predugo zadržava vlaga jer ona pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja. Takođe, ruže nikada ne bi trebalo saditi na mesto gde su do tada bile ruže. Ako, dakle, naš ružičnjak planiramo na mestu s dovoljno sunca, protokom vazduha i dovoljno mesta da ruža „slobodno diše” možemo biti sigurni da smo na dobrom putu uspeha u uzgoju.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Da biste imali lepo odgajenu ružu koja će cvetati tokom cele sezone, pre sadnje pripremite zemljište. Ako je zemljište podvodno sprovedite drenažu tako što ćete prokopati kanale za odvođenje vode. Glinovito zemljište, ilovaču ili peskovito zemljište pomešajte sa humusom ili kompostom kako biste poboljšali mineralni sastav.
Ruže ne bi trebalo saditi na mesto gde su do tada bile ruže, ali ako to ipak želite da uradite, morate uzeti u obzir da je na tom mestu tlo već iscrpljeno pa zbog zamora zemlje treba celu gredicu obnoviti novom zemljom i poboljšati strukturu zemlje na dubini od minimalno 50 cm. Sve to u svrhu dobrih rezultata i uspešno obnovljenog ružičnjaka.

RASTOJANJE PRILIKOM SADNJE

Čajevke: 40-50 cm; ako ih sadimo u više redova primenjuje se cik-cak sadnja, takođe na 40 cm.
Floribunde: 30-40 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 9 sadnica na m2
Minijaturne: 25-30 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 12 sadnica na m2
Penjačice: 100-200 cm
Grmolike: 80-100 cm
Polegle: 3-5 sadnica po m2
Ruže stablašice: sade se najčešće pojedinačno, ili na rastojanju koje vama odgovara.

POSTUPAK SADNJE

1. Sat vremena pre sadnje ruže stavite u kantu sa vodom.
2. Kopati rupe dimenzija 40x40x40 cm. Zemlju iz rupe usitniti i pomešati sa humusom ili malo odstajalog (pregorelog) ili prerađenog stajskog đubriva (ne više od 1 L po biljci), a da nije u direkntnom kontaktu sa korenskim sistemom.
   Đubrivo dobro izmešati sa zemljom jer ne sme doći do direktnog kontakta korena i đubriva!
3. Koren ruže skratiti, kao i nadzemni deo na oko 15 cm od kalema, a sasušene i oštećene grane ukloniti.
4. Biljku spustiti u zemlju, raširiti koren, zatrpati zemljom i kad je otprilike ispunjeno 2/3 jame lagano počinjemo zalivati vodom, pazeći pritom da ruža ne ode preduboko u jamu pa ju stoga pridržimo dok voda lagano ne popuni sve praznine oko korena. Nakon ovoga ružu nagrnemo ostatkom pripremljene zemlje, pri čemu vodimo računa da kalem posadjene ruže bude 2-3 cm ispod nivoa zemlje. Zatim oko ruže napravimo mali venčić od zemlje radi lakšeg oticanja vode pod sam koren i ponovo zalijemo. Zalivanje je obavezno bez obzira na vlažnost zemlje. Napominjemo da bi kod sadnje svaka biljka trebala dobiti 5-10 L vode. Mesto gde je ruža kalemljena mora biti 2-3 cm ispod nivoa zemlje.
5. Kod jesenje sadnje (novembar-februar) nanesite usitnjenu zemlju na posađenu sadnicu i napravite malu humku tako da grane vire svega 1-2 cm. Humka štiti ružu preko zime od smrzavanja. Kod proletnje sadnje (mart-april) nema potrebe praviti humku.

SADNJA RUŽA STABLAŠICA

Sadnja ruža stablašica se odvija kao i sadnja svih drugih ruža. Specifičnost je u tome što je prilikom sadnje potrebno postaviti pritku za koju će se ruža stablašica na nekoliko nivoa blago privezati. Tokom zime ovu ružu je potrebno zašitititi tako što će se krošnja prekriti agril platnom papirnom ili jutanom kesom.

ZAŠTITA RUŽA

Da bi vam ruže bile zdrave, redovno cvetale, a cvetovi budu krupni i mirisni potrebno ih je zaštititi od bolesti i štetočina. Sa zaštitom početi oko 15. aprila, odnosno posle pojave prvih listova. Dalje prskati na svakih 10-15 dana. Ako se smenjuje kišovito i toplo vreme prskajte na 8-10 dana, u protivnom razmak izmedju tretiranja je 12-14 dana. Mlaz preparata treba da „okupa“ i lice i naličje listova. U nastavku uputstva za zaštitu ruža naveli smo Vam najčešće bolesti i štetočine i specifikaciju preparata za njihovo suzbijnje. Ukoliko ne pronađete pojedine od njih, možete upotrebiti preparate koji se koriste za zaštitu jabuke. Kod mešanja prihrane sa pesticidima uvek se prvo sipaju preparati za prihranu pa tek onda zaštitna sredstva.

NAJČEŠĆE BOLESTI RUŽA

Pepelnica (Sphaeroteca pannosa) – prepoznaje se po beličastoj boji, vrhovi listova su uvijeni, mladi izbojci i pupoljci izgledaju kao da su posuti brašnom.
Suzbija se sledećim preparatima: Stroby, Zato, Anvil, Score, Rubigan, Antracol, Falcon, Thiovit Jet 80 WG, Topas 100 EC.
Rđa ruža (Phragmidium spp) – podmukla bolest, obično se uoči kada listovi već počnu da opadaju. Manifestuje se na donjim listovima kao narandžaste mrlje/spore.
Suzbija se sledećim preparatima: Stroby, Zato, Anvil, Score, Rubigan, Antracol, Bravo 720 SC.
Čađava ili zvezdasta pegavost (Marsonnina rosae) – bolest listova ruže. Javlja se početkom leta na gornjoj strani lista u obliku zvezdastih tamno smeđih do crnih pega, nepravilnog oblika veličine 2-12 mm. Može dovesti do potpune ogoljenosti grana. Bolest prezimljuje u zaraženom listu pa takve listove i grane treba skinuti i zapaliti.
Suzbija se sledećim preparatima: Stroby, Zato, Anvil, Score, Rubigan, Antracol, Dithan neo tec, Polyram DF i dr.
Plamenjača ruže (Pseudoperonospora sparsa) – i ova bolest uzrokuje opadanje listova. Karakteriše je žutilo (nekroza) listova. Sa gornje strane listovi su prekriveni smeđe crvenim mrljama, a sa donje sivim pegama.
Preparati za suzbijanje: Polyram DF, Merpan 80WG, Bravo 720 SC, Dakoflo, Merpan.

NAJČEŠĆE ŠTETOČINE RUŽA

Zelena lisna vaš – pojavljuje se prva, čim počne razvoj listova. Veoma je uočljiva i lako se eliminiše sledećim preparatima: Perfection, Dimetogal, Fastac, Decis, Fenitrotion.
Crveni pauk – najopasnija štetočina, nevidljiva golim okom. Zadnjih godina je veoma zastupljena. Veoma se širi na temperaturama preko 30 stepeni. Javlja se već početkom juna. Posledica delovanja crvenog pauka je žutilo i opadanje listova. Izbojci mogu ostati potpuno goli što može proizvesti zabludu daje u pitanju neka bolest. U prvoj i zadnjoj dekadi juna prskati akaricidom Nisuronom (deluje samo na jaja, ali ne i na pokretne stadijume, pa ga treba primeniti samo na početku vegetacije) ili Ortus 5-SC.
Grinje – listovi postaju hlorotični (požute) i lako se lome. Za suzbijanje koristiti akaricide na primer: Abastate, Armada, Vertimec ili Ortus 5-SC.
Trips – štetočina koja napada pupoljke ruža. Suzbija se preparatima Laser, Abastate i Vertimec.

ZAŠTITA OD BOLESTI I ŠTETOČINA

primer
1. Tretiranje: Stroby + Perfection + Wuksal super
2. Tretiranje: Stroby + Decis + Wuxal super
3. Tretiranje: Stroby + Perfection + Wuxal super
A. Tretiranje: (Poliram combi + Kumulus) + Fastac + Wuxal super
5. Tretiranje: Score + Nissuron + Wuxal calcijum
6. Tretiranje: Rubigan + Ortus + Wuxal calcijum
7. Tretiranje: Bravo 720 SC + Laser + Wuxal calcijum
8. Tretiranje: Falcon + Decis + Wuxal calcijum
9. Tretiranje: Topas 100 EC + Abastate
10. Tretiranje: Anvil + Fastac

Ostala tretiranja: kombinacija postojećih, tako da ne bude isti preparat upotrebljen više od tri puta. Posle 1. Avgusta ne koristiti Wuxal.
Obrazloženje: Prvi preparat je za bolesti, drugi je insekticid, a treći je prihrana. Na osnovu raspoloživih preparata možete i sami praviti kombinacije vodeći računa da li su preparati kompatibilni i da li se mogu međusobno mešati. Obavezno pažljivo pročitati uputstvo i deklaraciju, koja se dobija uz preparat.

OREZIVANJE RUŽA

Često postoje nedoumice da li rezati ruže ujesen ili u proleće. Po pravilu ujesen režemo čajevke, grmolike i floribunde u toj meri da ih preko zime ne lomi sneg. To znači da ih jednostavno pošišamo na visinu 40-60 cm, zavisno od grupe. Pravu rezidbu vršimo u proleće kad prestane opasnost od niskih temperatura. Način rezidbe zavisi od grupe ruža. Kod svih grupa prvo odstranjujemo tanke i suve izbojke, a kod starijih grmova režemo stare i odrvenele izbojke kako bismo ih vremenom „podmladili” i time sprečili stvaranje velikih panjeva.
Čajevke i floribunde orezati tako da sadnica imaju kružni, čašasti raspored. Na jačim granama ostaviti od 5-7 okaca, a na slabijim 3-4 okca.
Penjačice se orezuju najviše za trećinu, vodeći računa o pravilnom formiranju grma. Ostavljaju se skeletne grane jer se cvetovi formiraju na dvogodišnjim izbojcima. Da bi se iniciralo ponovno cvetanje posle precvetavanja bočne izbojke orezati na 2-5 okaca. Grmolike ruže orezivati samo za trećinu.
Mini-patuljaste ruže skratiti grane na oko polovinu visine.
Polegle ruže se orezuju skraćivanjem za trećinu svake godine. Posle 3-4 godine žbun se može orezati na 20-30 cm da bi se kompletno obnovio.
Ruže stablašice obavezno malo prekratiti ujesen kako sneg nebi polomio stablo, a konačnu rezidbu obaviti u proleće. Kuglaste forme orezivati kao čajevke, a kod padajućih formi grane skratiti na polovinu.
Osim standarne rezidbe postoji i rezidba u vegetaciji. Tu se misli na odstranjivanje divljih izbojaka i rezidbu precvetalih cvetova. Divlje izbojke koji teraju iz korena treba iščupati ili odgrnuti zemlju i odrezati ih na mestu gde teraju iz korena. Precvetale cvetove odstranjujemo s 1-2 lista. Možemo napraviti i oštriji rez; 3-4 lista s precvetalim cvetom. Tada će nam sledeća cvatnja malo kasniti, no izbojci će biti duži i cvetovi krupniji.

NEGA RUŽA

Ujesen ruže zagrnite do pola, a u februaru ili martu ih odgrnite.
Prihranjujte ih stajskim đubrivom, dubriti svake treće ili četvrte godine.
Mineralno dubrivo NPK 15:15:15 dodajte svake jeseni i proleća, najviše 20 grama po sadnici ili 60-100 grama po m2. Zalivati obilno svakih 7-15 dana. Redovno okopavajte.

Video upustvo – sadnja ruža

sadnja ruža, nega ruža, zaštita ruža – uputstvo – PDF

1. Jagode su jedino voće koje seme ima sa spoljašnje strane. U proseku, svaka jagoda na sebi ima oko 200 semenki.

2. Jagode nisu bobičasto voće, poput borovnice ili grožđa. Seme bobičastog voća se nalazi u unutrašnjosti ploda. Botaničari smatraju da je svako seme na jagodi posebna voćka.

3. Jagode pripadaju porodici ruža. Ako pomirišite žbun jagoda, miriše jednako lepo kao i sam plod.

4. Jagoda je višegodišnja biljka. Možda neće roditi prve godine, ali će biljka davati plod pet do šest godina.

5. U Belgiji se nalazi muzej posvećen jagodama. U prodavnici koja se nalazi u sklopu Le Musée de la Fraise (Muzej jagoda) možete kupiti sve posvećeno ovom voću, od džema od jagoda do piva sa ukusom ovog voća.

6. U antičkom Rimu su smatrali da jagoda ima lekovita dejstva. Koristili su jagode da leče brojna oboljenja, od depresije preko nesvestice, kamena u bubregu, lošeg zadaha i upale grla.
Tada se jagode još nisu uzgajale, nego su rasle kao divlja biljka.

7. Jagode ne rastu u tropskim krajevima.

8. Jagode smanjuju rizik od srčanih oboljenja i određenih tumora. Ovo sočno voće sadrži malo kalorija, ali i dosta vitamina C, B6, K, vlakana, folne kiseline, kalijuma i amino kiselina.

9. Jagode sadrže dosta nitrata koji poboljšavaju protok krvi i kiseonika do mišića. Osobe koje pre fizičke aktivnosti jedu jagode imaju veću izdržljivost i sagore više kalorija, pokazuju istraživanja.

10. Jagoda je najranije voće u proljeće.

11. Jagode operite i odstranite im peteljke pre nego što ih skladištite. Međutim, ukoliko planirate da ih jedete nakon nekoliko dana, nemojte ih prati pre nego što ih stavite u frižider jer će se tako pre pokvariti.

12. Ako su jagode prezrele, možete napraviti džem.

Vrlo jednostavno sami uzgojite jagode zahvaljujući sorti stalnoradjajuće jagode ‘Irma’
Jagode su izuzetno niskokalorično voće. 100 grama jagoda ima samo 32 kalorije, slobodno navalite na ovo voće bez grižnje savesti.

Sa Vašim domaćim jagodama možete napraviti i kolače.

UKUSAN KOLAČ OD JAGODA

Za koru:

• 3 jaja
• 4 kašike ulja
• 4 kašike vode
• 100gr. šecera
• 1 vanillin šećer
• 200gr brašna
• pola praška za pecivo

To sve dobro umutiti i na 170 stepeni C, 15 do maksimalno 20 min peći.
Napraviti puding od vanile… kad se kora ohladi premazati je pudingom… složiti jagode po njoj i preliti sa prelivom za torte…

Kupon popusti na sadnice ruža, ako unesete sledeću oznaku:

ako naručite 30 do 49 ruža
dodatnih 5% popusta uz kupon: 30ruza

ako naručite 50 do 99 ruža
dodatnih 10% popusta uz kupon: 50ruza

ako naručite 100 ili više ruža
dodatnih 15% popusta uz kupon: 100ruza

jednim klikom možete izabrati nešto novo za Vašu baštu, vrt ili voćnjak iz naše Internet prodavnice
brza dostava direktno na Vašu adresu!

Međutim ruže ne postoje na ovom svetu samo da bi ulepšavale naš vrt. Ruže su poznate i priznate u medicini i kozmetici još od antičkih vremena, a latice ruža, ružina vodica i ulje čest su sastojak u kuhinjama Istočne Evrope, Bliskog i Srednjeg Istoka, Severne Afrike.

Ružine latice se koriste za izradu ružine vode i sirupa, za poboljšanje arome meda i raznih alkoholnih pića, može se dodati u žele, puter, za pravljenje sirćeta, kolača, sladoleda i drugih poslastica. Kada kupujete gotovu ružinu vodu za korišćenje u jelima, uverite se da na deklaraciji piše da se može koristiti u ishrani a ne isključivo u kozmetici.

Osim kupovne, ružinu vodu možete sami napraviti i u svojoj kuhinji. Ružina voda se pravi najčešće od destilovane vode u koju se doda malo eteričnog ulja ruže, ali se takođe može napraviti potapanjem latica ruže u ključalu vodu oko 15 minuta. Na prvom mestu, budite sigurni da na cvetovima nema insekata i nikada ne koristite cveće koje je prethodno prskano pesticidima ili fungicidima. Takođe, koristite cveće na vrhuncu cvetanja jer tada ima i najbolji ukus. Pupoljci se ne koriste jer se nisu otvorili, dok uvenule latice najčešće imaju gorak ukus.
Kada ruže koristite za pripremu jela, veoma je važno da pomirišete i probate svaku vrstu ruže, jer neke mogu biti blagog ukusa, a neke gorkog ili kiselog. Najčešće, ruže jakog mirisa imaju i snažan ukus.
Da biste pripremili ruže za kulinarsku upotrebu, isperite ih i protresite kako bi ocedili višak vode iz njih. Okrenite cvet naopačke, hvatajući otvoren cvet u jednoj ruci, tako da je stabljika okrenuta nagore. Koristite oštre makaze i isecite odmah iznad stabla, a latice će slobodno pasti. Neke imaju gorak beli deo samo pri dnu latice pa i taj deo može da odstranite odjednom, dok latice ne padnu. Obilje mirisa i ukusa ruže pruža puno mogućnosti za upotrebu u kuhinji.
Ako koristite sveže umesto sušenih latica ili obrnuto, imajte na umu da suve latice imaju jaču koncentraciju eteričnih ulja i zato daju jači ukus od svežih, pa ako se u receptu zahteva 1 šolja svežih ružinih latica, a vi imate suve, dovoljna je duplo manja količina suvih i obrnuto, 1 šolja suvih se može zameniti sa 2 šolje svežih latica ruže.

SIRUP OD RUŽINE VODE

Ovaj sirup je nezaobilazan sastojak u većini bliskoistočnih kuhinja. Svaki kuvar ima svoj sopstveni način za njegovu pripremu, tako da postoje mnogobrojne varijacije ovog klasičnog recepta. U osnovi, sirup se pravi od šećera i vode u koju se dodaje ružina voda. Može se dodati sok od citrusa, neko dodaje cimet što na kraju sirupu daje potpuno novu dimenziju.

Sastojci za 3 šolje:
• 1 šolja vode
• 3 šolje šećera
• 2 kašike soka od limete
• ½ šolje ružine vode

Priprema: U šerpi izmešajte vodu i šećer i kuvajte na srednjoj vatri dok ne proključa. Zatim snizite temperaturu i kuvajte još 5 minuta. Dodajte sok od limete, ružinu vodu, promešajte i ostavite da se kuva još nekih 10-ak minuta. Ako želite gušći sirup, kuvajte još malo kako bi još tečnosti isparilo. Povremeno promešajte. Sklonite šerpicu sa vatre i ostavite da se ohladi na sobnu temperaturu. Procedite i sipajte u čistu teglu ili bocu, zatvorite i obeležite. Obavezno čuvajte u frižideru.

RATLUK OD RUŽE

Ratluk ili Rahat lokum je vrsta deserta pihtijaste konzistencije i slatkog ukusa sa dodatkom šećera u prahu. Omiljena je poslastica u arapskim zemljama, u Turskoj i na Balkanu. Prvi ratluk bio je baš ratluk sa aromom ruže, dobijen dodavanjem ekstrakta ili sirupa od ružinih latica.

Sastojci: ulje za podmazivanje pleha, 25 g želatina u prahu, 255 ml vode, 4 kašičice ružine vode, 450 g kristal šećera, 3-4 kapi crvene prehrambene boje, 3 kašike šećera u prahu, 1 kašičica gustina.
Priprema: Tanko nauljiti pleh dimenzija 20×25 cm. Izmešajte želatin, vodu i ružinu vodu u većem tiganju i dodajte šećer. Postepeno zagrevajte i konstantno mešajte sve dok se šećer i želatin ne rastope. Pojačajte vatru i sačekajte da provri, bez mešanja. Smanjite vatru i kuvajte još 20-25 minuta. Sklonite sa vatre i umešajte prehrambenu boju, pa sačekajte da se prohladi par minuta. Sipajte smesu u nauljen pleh i ostavite sa strane da se hladi 24 sata. Isecite na željene oblike, a zatim svaki uvaljajte u mešavinu šećera u prahu i gustina. Čuvajte u vakuum posudi, između slojeva masnog papira. Ratluk se ne sme čuvati u frižideru već na sobnoj temperaturi.

RUŽE I ZDRAVLJE

Eterično ulje ruže ima antibakterijske, antigljivične, antiseptične i antivirusne karakteristike. Miris se može koristiti na mnogo načina, u aromaterapiji, kao lek protiv depresije, nesanice, stresa, pa čak i kao afrodizijak. U kozmetici, miris ruže je čest sastojak losiona, parfema, proizvoda za negu tela i kose, uljima i solima za kupanje.