Raznim ispitivanjima stručnjaci su došli do zaključka da je jesenja sadnja bolja od prolećne zbog boljeg ukorenjavanja sadnica koje spremnije dočekaju proleće i novi vegetacioni period.

Oko sadnica posađenih u jesen će zemlja bolje da nalegne na korenski sistem, fine žilice će imati bolji kontakt sa zemljom i biti spremne da prehranjuju sadnice čim krene vegetacija. Naravno da ne treba ni zanemarti prolećnu sadnju ukoliko nismo stigli to učiniti na jesen ali treba mnogo više voditi računa o zalivanju.

Pre sadnje je potrebno uraditi analizu zemljišta i pripremiti zemljište za sadnju. Pripremu zemljišta treba početi mnogo pre sadnje. Pravac pružanja redova treba uskladiti sa položajem parcele, odvodjenjem viška vode i erozijom zemljišta. Uspeh same sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, pripreme sadnice za sadnju, same sadnje, zalivanja i nege.

Na izbor vrste i sorte koju ćemo saditi utiču mnogi faktori: klimatski uslovi, izbor lokacije, kvalitet zemljišta, prilagođenost voćne vrste, sortne karakteristike, namena zasada, ponuda sadnica. Kod sadnje veliku pažnju treba obratiti na mogućnost oprašivanja.

Neke voćne vrste i sorte su samooplodne dok su druge stranooplodne. Kod stranooplodnih vrsta treba posaditi nekoliko sorti, najmanje dve-tri sorte, radi postizanja dobrog oprašivanja. Sorte oprašivači treba da cvetaju u isto ili približno vreme cvetanja glavne sorte i da imaju dobro klijav polen.

Prilikom kupovine sadnica potrebno je voditi računa i o izboru podloge na koju je kalemljena sorta. Postoje različite podloge koje u velikoj meri utiču na izbor načina gajenja i formiranja uzgojnog oblika voćnih stabala.

Kržljave podloge daće stabla manjih dimenzija, traže oslonac pošto formiraju manji koren, ali se takve sadnice sade i na manjem razmaku jedna od druge (koriste se u savremenim voćnim zasadima).

Stabla kod kojih je podloga bujna ili sejanac ne traže dodatne oslonce, formiraju veći koren i krošnju pa im je potreban obezbediti i veći razmak.

PRAVILNA JESENJA SADNJA I NJENE PREDNOSTI

PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU VOĆAKA

U jesenjoj sadnji rupe treba kopati najmanje 10-12 dana pre sadnje. Na redovno obrađivanom, umereno rastresitom zemljištu jame se kopaju ručno da budu duboke 60 cm sa oko 70×70 cm za koštičavo voće, a za voće proizvedeno na vegetativnim podlogama jame mogu biti manje, dimenzija 60×60 cm i dubine oko 50 cm.

Ako je zemljište prethodno rigolovano-orano (50 do 70cm), tada se ne kopaju velike jame, već samo toliko da se voćka može zasaditi. Raspored voćaka u voćnjaku može biti: u vidu trougla, kvadrata ili pravougaonika. Najbolja je sadnja voćaka u trougao, jer se tako najracionalnije koristi zemljište i voćke najmanje zasenjuju jedna drugu.

PRIPREMA SADNICA ZA SADNJU

Najbolje je sadnju obaviti čim sadnice preuzmete iz rasadnika. Sadnice ne držati na suncu i vetru, ako ih ne možete odmah posaditi obavezno ih utrapite.
Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Pre sadnje korenske žile zamočite u kašastu smesu sveže goveđe balege (jedan deo), zemlje (dva dela) i vode. Na taj način će brže zarastati povrede načinjene skraćivanjem korena, a kontakt sa zemljom se ostvaruje daleko brže. S ovim je u vezi i bolji prijem i brži razvoj posađenih sadnica voćaka.

PRAVILNA SADNJA

Za dobar prijem sadnica neophodno je pažljivo u iskopanu jamu postaviti koren, i žile ne savijati. Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode. Ispravno posađena sadnica je ona sadnica koja se posadi na istu dubinu na kojoj je i bila u rastilu.

Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 5-6 cm. Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Prilikom sadnje potrebno je postaviti kolac na 3-5cm od sadnice. Za ovaj kolac treba pričvrstiti sadnicu da je ne prelomi vetar.

Kolac uz sadnicu ostaje 2 godine. Sadnicu je potom potrebno zaštititi mrežama od štetočina kao što su zečevi i srne.

Posađene sadnice orezati u proleće pre kretanja vegetacije. Prikraćivanjem se određuje visina krune (70-100 cm), a grane skratiti za najmanje 2/3 dužine.

Šisandra ili kako je drugi još nazivaju biljka koja leči je listopadna drvenasta puzavica koja vodi poreklo iz Kine. Veoma dekorativna voćna vrsta koja dostiže visinu do 10 m, a širinu 2-3 m. Jedna je od retkih voćnih vrsta koja se sadi u polusenci, a prava je egzotična biljka i predstavlja ukras u bašti i na okućnici.

Cvetovi se pojavljuju u maju-junu, belo-roze boje i izuzetno su mirisni. Plodovi su crvene bobice koje rastu u dugačkim grozdovima, a sazrevaju u avgustu. Kako kaže kineski naziv “wu-wei-zi” što znači biljka sa pet ukusa (sladak, kiseo, slan, gorak i ljut) govori o neobičnoj kombinaciji i nesvakidašnjem ukusu voća.

Osim što je izuzetno dekorativna i krasi vaš vrt Šisandra je vrsta koje se već dugo koristi i kao lek. Plodovi se mogu koristiti sveži i osušeni za pravljenje čaja, džemova, sokova i kompota. Lekovita svojstva imaju list i grančice koje se u Kini koriste za pravljenje čaja.

Plod Šisandre je jedan od najstarijih kineskih biljnih lekova koja se koristi za poboljšavanje zdravlja kože, podmlađivanje organizma, povećava životnu energiju (Qi), leči kašalj, infekciju, depresiju, nervozu, umor i nesanicu. Bobice se koriste za lečenje, plućnih i bubrežnih bolesti, izbacivanje viška sluzi, otklanjanje aritmije srca, ublažavanje preteranog znojenja, kao i u lečenju mokraćnog i reproduktivnog sistema.

U današnjoj prirodnoj medicini Šisandra ima široku primenu:

• kao adaptogen – njeno korišćenje kao tonika za podmlađivanje organizma u tradicionalnoj kineskoj medicini dovelo je do opsežnih istraživanja, uglavnom u bivšem Sovjetskom Savezu, gde je definsana kao „adaptogen“. Adaptogeni su stvari koje jačaju nespecifičnu otpornost tela na fizičke, hemijske i biološke stresove. Šisandra je poznata po svojem stimulirajućem učinku na nervni sistem bez efekta uzbuđenja kao kod amfetamina ili kofeina. Što je veći stupanj iscrpljenosti veći je stimulirajući učinak.
• protiv umora – laboratorijska ispitivanja pokazuju da Šisandra može poboljšati radni učinak, povećati snagu i smanjiti umor, isto tako povećava izdržljivost i brzinu i poboljšava koncentraciju. Ona stimuliše nervni sistem što dovodi do bržih i jačih refleksa.
• za poboljšanje mentalnih funkcija – istraživanja pokazuju da Schisandra može povećati mentalnu učinkovitost kod ljudi: koncentraciju, finu koordinaciju, osjetljivost i izdržljivost kod zdravih mladih ljudi. Šisandra takođe povoljno djeluje i na vid i sluh, povećava vidno polje i poboljšava adaptaciju na tamu.
• za povećanje imuniteta, za zaštitu i oporavak jetre – istraživanje je pokazalo da aktivna komponenta lignan koju sadrži Šisandrin plod spriječava upale, štiti jetru i stimilše imunološki sistem. Moderna kineska istraživanja pokazala su da Šisandra može pomoći i osobama s hepatitisom. U Kini, sirove Šisandrine bobice uveliko se koriste za lečenje progresivnih degeneracija jetre uzrokovanih hepatitisom ili hemijskim oštećenjima. Šisandra je cenjena kao tonik za celo telo jer jača i „oživljava“ brojne unutrašnje organe.

Naručite sadnice šisandre, uz isporuku brzom poštom: Šisandra (Schisandra chinensis)

Potrebno voditi računa o higijeni u voćnjaku i ukloniti izvore zaraze!

Suve grane, opalo lišće, opale plodove, kao i one koje su ostali smežurani i sasušeni na stablima potrebno je sakupiti i ukloniti iz voćnjaka jer privlače glodare i mnoge štetočine. Grinje, pauci, razne vrste štitatstih vaši i drugih biljnih vaši, cvetojeda, smotavaca i dr., kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plemenjače prezimljavaju u voćnjacima u vidu jajaša, larvi, spora, micelija itd. ukoliko se ne primene ove mehaničke mere zaštite.

Stacionarna rezidba

Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi ukloniti sve polomljene, suve i zaražene grane. Zaražene grane se uklanjaju do zdravog tkiva kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz drvnu masu. Poželjno je da rezovi budu što manji, ukoliko su rane veće poželjno ih je premazati kalemarskim voskom.

Prilikom obavljanja ovih mera potrebno je redovno vršiti dezinfekciju alata (npr. alkoholom) kako nebi preneli zarazu na druga stabla!!!

Đubrenje

U ovom periodu vrši se i đubrenje voćnjaka koja je jedna od važnijih agrotehničkih mera u fazi mirovanja. Ono direktno utiče na održavanje plodnosti i strukture zemljišta, utiče na porast biljke, pojačava njenu otpornost, a doprinosi i boljoj rodnosti i kvalitetu plodova. Kako bi znali koliko i kog đubriva da dodamo najbolje je odneti zemljište na analizu gde ćemo dobiti detaljno uputstvo o njihovoj primeni.

Zaštita od glodara

Mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama od glodara koji tokom zime mogu naneti veliku štetu. Oštećena stabla zakržljaju u razvoju, osetljivija su na niske temperature i mrazove, a veoma često zbog tih oštećenja mogu i da propadnu, pa je u tom slučaju potrebno zasaditi novu sadnicu. Tek nakon 12 godina koren i vrat stabla dovoljno očvrsnu da ih glodari ne napadaju.

Krečenje stabla kao još jedna od metoda zaštite

Izvodi se tokom oktobra i novembra meseca, mada može i u januaru ako vremenski uslovi dozvoljavaju. Krečenje se vrši po sunčanom i suvom danu, a temperatura treba da se kreće od 4 do 6 °C. Visina krečenja zavisi od visine debla do prvih ramenih grana. Ova mera se preduzima kao prevencija od bakterijskih infekcija i sprečava nejednako zagrevanje stabla u proleće. Bela boja odbija sunčeve zrake što dovodi do usporavanja kretanja biljnih sokova, tako da sa skokovima temperature (tokom zime) ne dolazi do kretanja vegetacije i do izmrzavanja. Krečna smesa treba da bude što belja i da se što duže zadrži na deblu.

Prskanje

Obavezna zaštita je i jesenje plavo prskanje bakarnim preparatima kojim se suzbijaju urokovači mnogih bolesti i vrši dezinfekcija voćnjaka. Suzbija se rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskorioze vinove loze… Prouzrokovači navedenih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima. Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci, patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno „plavo prskanje“ obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru. Najbolje vreme za tretiranje je kada sa stabala opadne oko 50-60% lišća. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10°C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže „voćke je potrebno okupati“. Ukoliko neki deo ostane ne tretiran na njemu se može u proleće pojaviti bolest. S obzirom da sredstva za jesenje prskanje imaju plavičastu boju, pa kada se voćnjak njima isprska dobija plavičastu nijansu po kojoj je ovaj tretman dobio ime „plavo prskanje“, voćari mogu lako uočiti propust koji su napravili prilikom prskanja i ponoviti prskanje preskočenog mesta.

Sprovođenjem svih ovih mera dovodite do pozitivnih reziltata: stabla su dugovečnija, otpornija i daju veći prinos.

Aronija je malo poznata voćna vrsta u Srbiji. Pripada familiji ruža (Rosaceae). Pored crne (A. melanocarpa), poznate su još i crvena (A. arbutifolia) i purpurna (A. prunifolia), koje se gaje kao ukrasne biljke. Botanički gledano, pripada rodu oskoruša (Sorbus spp.), zato je aronija poznata i kao crna oskoruša. U našem rasadniku prodaju se sadnice crnoplodne aronije sorte ‘Nero’.

Crnoplodna aronija se gaji kao voćka ili ukrsana biljka koja cveta u maju belim cvetnim grozdovima, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Aronija predstavlja višegodišnji žbun koji raste 1-1,5 m na peskovitim terenima, odnosno 2-3 m na bogatijim zemljištima. Ova voćna vrsta uspeva na svim tipovima zemljišta osim na preterano vlažnim i močvarnim. U osnovi prinos i kvalitet plodova raste sa povećanjem plodnosti zemljišta. Najpogodiniji su tereni koji imaju blago kiselu reakciju (pH 5,5-6). Može se gajiti i na terenima sa visokim podzemnim vodama gde drugo voće ne uspeva. Međutim, ako se voda u dužem periodu zadržava na manjoj dubini od 50 cm biljke mogu pretrpeti oštećenja. Podjednako dobro uspeva u ravnici i na većim nadmorskim visinama do 1.500 m. Izuzetno je otporna na hladnoću – aronija opstaje i u uslovima kada se zimske temperature spuštaju i ispod -35˚C. Aronija ima izraženu potrebu za svetlošću: može izdržati manje plodna zemljišta, ali ne i smanjenu osvetljenost. Zato se nikako ne preporučuje sadnja u senci drugog drveća i grmlja.

Plodovi su tamnoplave, odnosno skoro crne, bobice veličine crne ribizle, rastu u grozdovima. U početku plodovi su crveni, ali kako dozrevaju postaju sve tamniji, tako da u avgustu postaju crni. Plodovi su slatko-kiselkastog i pomalo oporog ukusa. Plodovi aronije su prava vitaminska bomba pogodni za različite namene, a poznata su i lekovita dejstva zrelih plodova koji pored prirodne boje-antocina sadrži i vitamine A,B,C,P i minerale koji su korisni za krvotok, uravnotežuju krvni pritisak, leče jetrene i želudačne tegobe, čir, migrenu, šećernu bolest, arterosklerozu i druge bolesti. Plodove možete preraditi u sokove, marmalade, džemove, likere, vino… možemo ih koristiti i sveže, sušene, zmrznute.

SADNJA ARONIJE

Sadnja sadnica sa golim korenom vrši se u periodu mirovanja biljke (od novembra do aprila) pod uslovom da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Sadnja kontejnerskih sadnica (sadnice u saksijama) se može vršiti tokom čitave godine, osim kada je zemlja smrznuta. U rasadniku „Ševar” sadnice možete kupiti tokom čitave godine.

Priprema parcele sastoji se od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili riglovanja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Pre sadnje parcela treba da se pođubri mineralnim ili organskim đubrivom, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način se sprečava eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu.

Aronija se sadii na razmaku od 1,5 do 2 m u redu, a međuredni razmak zavisi od načina njene obrade. Dok međuredni razmak zavisi od načina međuredne obrade. Kod plantažnog uzgajanja međuredno rastojanje iznosi 3-4 m. Bilo bi dobro da se redovi orijentišu u pravcu sever-jug. Prilikom sadnje treba kopati rupe dimenzija 40x40x40 cm. Pre postavljanja sadnice u rupu koren skratiti. Biljke ne treba saditi dublje nego što su bile u rasadniku. Posađene biljke obilno zaliti.

NEGA ARONIJE

Nega zasada sastoji se u redovnom uništavanju korova, đubrenju i navodnjavanju. Ukoliko se želi „organska proizvodnja” nije dozvoljena upotreba klasičnih pesticida i mineralnih đubriva. U takvim slučajevima između redova treba posejati belu detelinu koja sprečava rast korova. Navodnjavanje osigurava dobru rodnost i kvalitet.

ĐUBRENJE ARONIJE

U genetskom pogledu aronija ima dobre predispozicije za visoke i konstantne prinose, a najveću produktivnost imaju biljke koje su pravilno i redovno đubrene. Odnos važnih biogenih elemenata (N:P:K) koji odgovara aroniji je 1:0,4:1,2, odnosno formulacije NPK 8:6:14 ili 7:14:21. Đubrenje mikroelementima vrši se u slučaju njihovog utvrđenog nedostatka. Dobre rezultate daje i folijarno đubrenje. Savetuje se i upotreba organskog đubriva.

REZIDBA ARONIJE

Prilikom rezidbe treba imati u vidu da:

• aronija počinje da rađa na dvogodišnjim granama
• period rodnosti pojedinačnih grana traje od 5 do 7 godina
• grane starije od 5-6 godina rađaju znatno manje, a plodovi su 30-40% sitniji
• žbunovi imaju sklonost ka zgušnjavanju i formiranju brojnih izbojaka

Rezidba za formiranje oblika žbuna se izvodi prekraćivanjem jednogodišnje biljke na 3-4 pupoljka i to u proleće pred početak vegetacije (februar-mart). Od druge do pete godine uklanjaju se brojni jednogodišnji izbojci, tako da ostane 3-5 bujnijih svake godine. Time se za 4 godine formira struktura žbuna sa 12-20 izbojaka, na kojima su prisutne bočne grane i brojne rodne grančice.

Rezidba na rodnost vrši se od pete godine, a obuhvata eleminisanje suvišnih izbojaka u žbunu, počev od onih najslabijih. Izbojci stariji od 6 godina zamenjuju se bujnim jednogodišnjim. U suštini se rezidba kod aronije svodi samo na uklanjanje grana koje su oštećene i iscrpljene (starije od 5-6 god.).

BERBA ARONIJE

Aronija sporo raste. Prorodi u trećoj godini. Cveta početkom maja. Zrenje počinje u avgustu i traje oko mesec dana. Berbu je najbolje izvoditi od polovine avgusta do početka septembra. Zreli plodovi ne trule, nema crvljivosti i teško otpadaju tako da mogu ostati na biljci i do mesec dana po sazrevanju, a da pri tome ne gube na kvalitetu. Dobra osobina aronije je redovna rodnost. Ova vrsta počinje da rađa u trećoj godini, dajući oko 0,3-0,5 kg po biljci. U periodu od 5. do 7. godine, pri jednakoj gustini žbuna, dobijamo 8-10 kg po biljci, da bi u devetoj-desetoj godini, u periodu pune rodnosti, prinos dostigao i do 15 kg po biljci.

ČUVANJE ARONIJE

Plod se može očuvati do 2 meseca na temperaturi od 10˚C i vlažnosti vazduha od 80 do 85%, odnosno 3-4 meseca na temperaturi 2-3˚C.

sadnja aronije, nega aronije – uputstvo – PDF

NARUČITE ARONIJU

Aronija – dve godine starosti

ZEMLJIŠTE ZA BOROVNICE

Prva i osnovna preporuka pre odluke o sadnji borovnice glasi: „Obavezna je pH analiza zemljišta“. Jedini limitirajući faktor za uspešnu proizvidnju borovnice jeste kiselost zemljišta, koja se mora kretati u intervalu od 4 do 5,2. Optimum je oko 4,8. Ako zemljište ispunjava taj uslov pristupa se popravci zemljišta na osnovu rezultata kompletne hemijske analize sloja zemljišta do dubine od 25 cm. Najviše joj odgovaraju duboka (30-50 cm), kisela (pH od 4 do 5,2), plodna (sa sadržajem humusa od 7-10 %), laka, dobro drenirana i dobro aerisana (vazdušno-prozračna) zemljišta.

POLOŽAJ

Može se gajiti na suncu ili polusenci.

POSTUPAK SADNJE BOROVNICE

Sadnice u kontejnerima se mogu saditi tokom cele godine, osim kada su temperature ispod nula stepeni. Postupak sadnje se sastoji u sledećem: sadnice se sade na dubinu na kojoj su bile u rasadniku ili nešto malo dublje. Posađenu sadnicu potrebno je obilno zaliti odmah nakon sadnje. Razmak između redova koje se preporučuje za naše uslove je 3 m, a razmak sadnice od sadnice u redu se kreće od 1 m do 1,2 m u zavisnosti od bujnosti sorte. Naravno borovnicu možete gajiti i u kontejnerima (saksijama), na svojim terasama ili vrtovima. Potrebno je da u u saksije dodate dobar supstrat (Novobalt, Klasman, Flora Grand…). Može se koristiti i neki drugi supstrat, samo je potrebno da pogledate na vreći da li je pH vrednost ispod 5,2. Dodajte malo humusa ili veštačkog đubriva, zalivajte redovno i imaćete rod već prve godine.

NEGA BOROVNICA

Neophodno je da zemljište bude stalno umereno vlažno. S obzirom da za uspešno gajenje borovnice neophodno kiselo zemljište, neophodno je održavati kiselost u optimalnim granicama, a to se postiže dodavanjem trule borove kore, borovih iglica… ili dodavanjem specjalnih supstrata.

REZIDBA BOROVNICA

Najbolje vreme za rezidbu borovnice je rano proleće, kada se mogu uočiti izbojci oštećeni zimskim mrazem. Tokom prve tri godine nakon sadnje rezidbu treba takoreći zaboraviti tj. uklanjaju se samo slabe, oštećene i suve grančice, kao i one koje se ukrštaju. Pošto borovnica rađa na mladarima iz predhodne vegetacije treba joj obezbediti što bolje uslove za diferencijaciju rodnih pupoljaka, za narednu godinu. Kod sadnica starosti 3 do 8 godina treba odstraniti sve izdanke u nivou neposredno iznad površine zemlje, a zadržati najviše dva do tri izbojka. Uklanjanjem trećine izbojaka svake godine omogućavamo podmlađivanje žbuna, kao i plodnost grana. Do osme godine sadnica treba da ima 10-15 izdanaka različite starosti. Ovakvom rezidbom stimuliše se novi prirast i održava produktivnost. Pri rezidbi je potrebno osim starijih izbojaka ukloniti i sve grane koje rastu prema unutra, kao i sve obolele, tanke i nerazvijene izdanke na nosećim granama. Proređivanje se vrši radi osvetljenja. Zbog toga se reže jedan deo zdravih grana. Ispod rezova će se pojaviti novi izbojci. Usled bolje izloženosti suncu, plod postaje krupniji, a količina prinosa ostaje ista.

SAVET

Borovnica je žbunasta voćna vrsta i nije potrebna klasična potpora (stubovi, žica), ali kada je zasad u punom rodu bilo bi poželjno postaviti horizontalne letve na kraju reda i deblju rafiju sa obe strane, duž reda kao nosače rodnih grana.

U PONUDI IMAMO TRI SORTE BOROVNICE

Kamčatska borovnica je poznata i pod nazivom sibirska borovnica. Dugovečna biljka, otporna na ekstremno niske temperature do -47°C bez značajnih oštećenja. Otporna je na bolesti i štetočine pa se lako može koristiti u integralnoj i organskoj proizvodnji voća. Kamčatska (sibirska) borovnica cveta rano (krajem aprila-početkom maja), a cvet nije osetljiv na slabije mrazeve (cvetovi se otvaraju i pri temperaturi od 0°C, a otvoreni mogu da podnesu i do -10°C).

DJUK (Duke) Spada u novije američke sorte najzastupljenije u svetu. Žbun je umereno bujan, sa jakim uspravnim izdancima. Cenjena je zbog postojane rodnosti, čvrstine i boje bobica. Cveta kasno (zbog čega se preporučuje za područija u kojima se javljaju pozni prolećni mrazevi), a sazreva rano i u mladom stadijumu daje visok prinos i za najkraće vreme donosi rod. Prosečan prinos po žbunu je oko 6 kg. Plodovi su visoko kvalitetni, intezivno plave boje, ujednačeni, prijatne arome, slatko nakiselog ukusa i srednje krupni do krupni, težine 1,7-2 g. Dugo ostaje u svežem stanju i dobro podnosi transport. Zahteva dosta vlage i zalivanja.

BLUEGOLD Spada u visoko produktivne sorte. Plodovi su krupni, čvrsti, aromatični i sazrevaju kraajem jula početkom avgusta. Žbun je okruglastog oblika, srednje veličine sa gustim izdancima prekriven jarko zelenim lišćem. Vrsta savršena za uzgoj u posudama na tremovima, terasama…

sadnja borovnica, nega borovnica – uputstvo – PDF

Rezidba kajsije vrši se u tri vremenska roka:

1. u rano proleće – prolećna rezidba
2. krajem maja i početkom juna – rana letnja rezidba
3. krajem jula i početkom avgusta – letnja rezidba

Prolećna rezidba kajsije

Prolećna rezidba izvodi se neposredno pred cvetanje.
Cilj je da se izbegne hladan period i mogućnost infekcije patogenima. Ovom rezidbom proređuju se mlade skeletne i poluskeletne grane (ne starije od pet godina), koje zgušnjavaju krošnju ili se prekraćuju na potrebnu dužinu kako bi se održao pravilan oblik krune i omogućilo slobodno kretanje mehanizacije u zasadu. Količina odstranjenih grana ne treba da bude veća od 20% godišnje.

Rana letnja rezidba kajsije

Rana letnja rezidba izvodi se od 20. maja do 20. juna uz napomenu da zavisi od godine, uslova gajenja i sorte.
Ovom rezidbom se prekraćuju bujniji mladari na polovinu do trećinu. Na tako prekraćenim mladarima umesto jednog produžetka izrastu tri do pet mešovitih prevremenih grana, obilno graniranih cvetnih pupoljaka.

Ovom letnjom rezidbom kajsija dobija veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana. Na stablima gde je urađena ovakva rezidba interval cvetanja je duži, tako da se rizik od izmrzavanja svih cvetova smanjuje. Mladari koji se ne skraćuju razvijaju se u dužinu i na njima se formiraju znatno manji broj cvetnih pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao mešovite rodne grančice. Ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno ne daje željeni rezultat.

Letnja rezidba kajsije

Letnja rezidba izvodi se posle berbe od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost, smanjuje transpiraciona površina i znatno povećava fiziološka aktivnost ostalih grana i listova u kruni.
Ukoliko se dobro izvede letnja rezidba smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine. Rane stvorene ovom rezidbom do kraja vegetacije zarašćuju jer je kambijalna aktivnost u tom periodu (jul-avgust) intenzivna, pa je mogućnost zaraze bolestima znatno smanjena. Poželjno je da se posle završene rezidbe kajsija obavi jedno zaštitno prskanje fungicidima (Melpreks S-65 ili Benlejt S-50).

Kombinacijom ovih rezidbi kod voćaka – kajsija u rodu, obrazuju se sve vrste rodnih grana sa velikim brojem cvetnih pupoljaka, a time i rodna površina krune, cvetni pupoljci su otporniji prema niskim temperaturama, fenofaza cvetanja se produžava, a sve to značajno utiče na povećanu rodnost i bolji kvalitet.

Voćne sadnice KAJSIJE

1. Jagode su jedino voće koje seme ima sa spoljašnje strane. U proseku, svaka jagoda na sebi ima oko 200 semenki.

2. Jagode nisu bobičasto voće, poput borovnice ili grožđa. Seme bobičastog voća se nalazi u unutrašnjosti ploda. Botaničari smatraju da je svako seme na jagodi posebna voćka.

3. Jagode pripadaju porodici ruža. Ako pomirišite žbun jagoda, miriše jednako lepo kao i sam plod.

4. Jagoda je višegodišnja biljka. Možda neće roditi prve godine, ali će biljka davati plod pet do šest godina.

5. U Belgiji se nalazi muzej posvećen jagodama. U prodavnici koja se nalazi u sklopu Le Musée de la Fraise (Muzej jagoda) možete kupiti sve posvećeno ovom voću, od džema od jagoda do piva sa ukusom ovog voća.

6. U antičkom Rimu su smatrali da jagoda ima lekovita dejstva. Koristili su jagode da leče brojna oboljenja, od depresije preko nesvestice, kamena u bubregu, lošeg zadaha i upale grla.
Tada se jagode još nisu uzgajale, nego su rasle kao divlja biljka.

7. Jagode ne rastu u tropskim krajevima.

8. Jagode smanjuju rizik od srčanih oboljenja i određenih tumora. Ovo sočno voće sadrži malo kalorija, ali i dosta vitamina C, B6, K, vlakana, folne kiseline, kalijuma i amino kiselina.

9. Jagode sadrže dosta nitrata koji poboljšavaju protok krvi i kiseonika do mišića. Osobe koje pre fizičke aktivnosti jedu jagode imaju veću izdržljivost i sagore više kalorija, pokazuju istraživanja.

10. Jagoda je najranije voće u proljeće.

11. Jagode operite i odstranite im peteljke pre nego što ih skladištite. Međutim, ukoliko planirate da ih jedete nakon nekoliko dana, nemojte ih prati pre nego što ih stavite u frižider jer će se tako pre pokvariti.

12. Ako su jagode prezrele, možete napraviti džem.

Vrlo jednostavno sami uzgojite jagode zahvaljujući sorti stalnoradjajuće jagode ‘Irma’
Jagode su izuzetno niskokalorično voće. 100 grama jagoda ima samo 32 kalorije, slobodno navalite na ovo voće bez grižnje savesti.

Sa Vašim domaćim jagodama možete napraviti i kolače.

UKUSAN KOLAČ OD JAGODA

Za koru:

• 3 jaja
• 4 kašike ulja
• 4 kašike vode
• 100gr. šecera
• 1 vanillin šećer
• 200gr brašna
• pola praška za pecivo

To sve dobro umutiti i na 170 stepeni C, 15 do maksimalno 20 min peći.
Napraviti puding od vanile… kad se kora ohladi premazati je pudingom… složiti jagode po njoj i preliti sa prelivom za torte…