Stubaste jabuke su omiljene i popularne iz više razloga, ali najviše zato što su veoma dekorativne i zauzimaju mali prostor. Još jedna od prednosti stubastih jabuka je mogućnost davanja roda već prve godine nakon sadnje. U kasnijim godinama će davati ozbilniji rod, koji bi od pete-šeste godine trebao da se ustali na 10-15kg po stablu.
Za uspešan uzgoj i zadovoljavajući prinos potrebno je da se izaberu prave sorte. Prilikom njihovog izbora moramo voditi računa da su jabuke stranooplodne voćne vrste i da se pored osnovne sorte moraju posaditi oprašivači.
PREDNOSTI GAJENJA STUBASTOG VOĆA
Stubaste jabuke predstavaljaju novinu koja omogućava gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine. Stablo se odlikuje obrazovanjem uspravne kordunice koja se ne grana (grane se skraćuju na 5-8 cm od stabla ukoliko se pojave).
Postoji dosta različitih vrsta koje se jedna od druge razlikuju po boji, veličini i ukusu ploda, vremenu sazrevanja i otpornosti na bolesti.
Sorte Rumeno vreteno i Polka odlikuju se veoma krupnim plodovima koji sazrevaju početkom septembra meseca, dok sorta Kraljica čardaša sazreva kasno ali su plodovi vrhunskog kvaliteta i mogu se dugo čuvati u hladnjači ili skladištu. Izuzetno retke sorte su one koje daju zeleni plod kiselkastog ukusa, a to su Zeleni dragulj i Vojvođanski smaragd. Veoma atraktivna sorta žutog ploda i slatkog ukusa je sorta 12/125 i Đerdan.
GAJENJE I ODRŽAVANJE STUBASTIH JABUKA
Gajenje stubaste jabuke je veoma jednostavno. One rastu bez naslona, a sade se na razmaku od 0,5-0,7 m u redu i između redova 1,2 m. Međured možemo i zatraviti u širini od 80 cm. Travnata staza sve operacije u voćnjaku čini lakše izvodljivim u optimalnim agrotehničkim rokovima. Pokošenu travu treba izneti a ne mulčirati rastojanja u redu, jer postoji opasnost od naseljavanja glodara koji vrlo često mogu da prstenuju koru pri zemlji i time osuše celu voćku. Optimalno je da u zasadu budu zastupljene barem 3 sorte. Obično su to vrste kasnijeg vremena zrenja kako bi se mogle duže čuvati. Za oprašivače najbolje je birati vrste ranog i srednjeg vremena zrenja jer se one sade u manjem broju, a plodovi se pojedu direktno sa stabla u toku leta.
Stubaste jabuke u toku vegetacije ne treba učestalo zalivati već samo kad ocenimo da postoji deficit vlage u zemljištu. Zalivna norma treba da bude od 40-50l/m2 ili 10l po stablu. Kada se površinski sloj prosuši treba uraditi površinsko razbijanje pokorice. Prevelike količine vode u zemljištu imaju za posledicu intenzivan i veliki prirast sa slabom diferencijacijom cvetnih pupoljaka, ispiranje hranljivih materija, izvaljivanje voćki i sabijanje zemljišta.
REZIDBA STUBASTIH JABUKA
Kod stubastih jabuka rezidba je minimalna i svodi se na proređivanje cvetnih pupoljaka skraćivanjem rodnih grančica. To je naročito značajno kod sorti koje obilno rađaju, kao što je zeleni dragulj, jer sprečavamo da prerode i zbog toga alternativno rađaju svake druge godine. Sporadično obrazovane jednogodišnjih grana dužih od 10 cm, koji se mogu pojaviti na rodnim elementima gde imamo formirane i cvetne pupoljke, uklanjamo u osnovi. Ako se jednogodišnje grane pojave direktno na vodilici, na mestu gde nemamo obrazovane rodne grančice, prekraćujemo ih na 2-3 pupoljka. Time obnavljamo rodne grane i formiramo nove gde su do sada postojala neobrasla mesta. Tako će svaka voćka imati uspravan porast i elegantnu, vitku kordunicu obraslu rodnim elementima od osnove do vrha. Izvesne korekcije možemo uraditi i zelenom rezidbom, odstranjivanjem postranih grana tamo gde one prave senku ili prekraćivanjem na dva do tri pupoljka.
Vrlo je važno vreme kada se to radi, a to je kraj juna i početkom jula, odnosno u vreme diferencijacije cvetnih pupoljaka. Tako možemo postići da se na prekraćenim granama već iste vegetacije formiraju cvetni pupoljci. Stubaste jabuke brzo stupaju na rod pa se prvi plodovi mogu formirati već prve godine po sadnji. Stubaste jabuke je moguće posaditi u veće saksije na terasi ili balkonu.
ZNAČAJ JABUKE U ISHRANI
Jabuka je oduvek važila za lekovito voće. Pojedine vrste jabuke sadrže jod i to desetak puta više nego banane ili kajsije, što uz sadržaj C vitamina može biti od posebnog značaja u sprečavanju nastanka bolesti štitne žlezde.
Sveža jabuka, uzeta na prazan stomak, omogućava organizmu da brzo, u roku od dvadesetak minuta, upije iz nje hranljive i lekovite sastojke.
Zbog svoje niske kaloriske vrednosti redovno je sastavni deo raznih dijeta za mršavljenje. Prosti šećer fruktoza zadovoljava želju za slatkim, a pri tom ne dovodi do većeg porasta šećera – glukoze – u krvi, niti značajnije stvaranje hormona insulina, koji bi šećer pretvarao u masno tkivo. Novija istraživanja pokazuju da taninska kiselina jabuke onemogućava taloženje masti u jetri.
Jabuka olakšava varenje, a zahvaljujući pomenutim dijetnim vlaknima utiče na regulaciju stolice. Trebalo bi je jesti sa korom, ne toliko zbog sadržaja vitamina C, jer je on ravnomerno raspoređen u celom plodu. Kisele jabuke se savetuju i dijabetičarima, jer mogu uticati na sniženje nivoa šećera u krvi. U sezoni gripa jabuka je posebno korisna, jer može usporiti razvoj virusa tipa A, zahvaljujući sadržaju fitoncida koji imaju antimikrobno dejstvo. Zbog bogatstva vlakana, C vitamina i kalijuma, korisna je u slučaju oboljenja srca i krvnih sudova.
Sve u svemu, jedna „rajska“ voćka. Ako je volite, zagrizite jednu za užinu ili je ogulite ako tako više volite. Jabuke su jedna od najboljih namirnica za bebe i često se od jabuka mogu napraviti ukusne kaše, samostalno ili sa recimo šargarepom. Pita od jabuka? Mmmmm! Od davnina su poznati mnogi kolači od jabuka koji su još lepši i ukusnijih kad ih pravite sa svojim domaćim tj. jabukama iz vašeg vrta.
PITA OD JABUKA
Sastojci:
• 2 čaše brašna
• 2 čaše pšeničnog griza
• 1 čaša šećera
• 1 prašak za pecivo
Fil:
• 1 – 1,5 kg jabuka
• 2 vanilin šećera
• cimet
• 1 čaša šećera
• 3/4 čaše ulja
Prosejte brašno s praškom za pecivo, dodajte griz i šećer.
Jabuke ogulite i naribajte, pošećerite ih, stavite vanilu, cimet i ulje. Izmešajte dobro. Rernu zagrejati na 180°C, a na lim za pečenje (20×30) stavite papir za pečenje. Suvu smesu podelite na 3 dela, a jabuke na 2 dela. Na lim prvo sipajte suvu smesu, poravnajte da bude svuda jednaka, zatim na nju rasporedite pola jabuka opet poravnajte, zatim po jabukama posipajte ravnomerno suve sastojke, zatim na njih opet jabuke i na kraju završite sa suvim sastojcima.
Ako vam je ostalo soka od jabuka, polijte lagano odozgo i stavite u rernu na 40 minuta da se peče. Kad je pita pečena, ostavite ju da se malo ohladi… ako izdržite… pa ju izrežite na komade i poslužite uz kafu ili čaj.
PITA OD JABUKA BEZ GLUTENA
Sastojci:
Testo:
-280 g bezglutenskog brašna
-160 g maslaca
-mahuna vanile
-par kašika hladne vode,
-1 puna kašika šećera
Fil:
-1 kg jabuka
-malo cimeta( po želji)
-šećer u prahu( po želji za posipavanje)
Umesiti testo od navedenih sastojaka i ostaviti ga u frižideru da odmori dok pripremate nadev. Naribajte jabuke i stavite malo cimeta, sve promešate. Zatim izvadite testo i podelite na dve loptice. Jednu razvaljate za donji sloj na tanko i stavite u kalup. Zatim fil od jabuka. Drugu lopticu razvaljate i izrežete trakice kojima obložite gornji deo.
Peći u zagrejanoj rerni na 170°C oko 40 do 50 minuta – zavisino od jačine rerne.