Objavljeno

Sigurnost kupovine

 rasadnik-sevar-sigurnost-kupovine-pc
slika ekrana na PC-u

Online kupovina u Rasadniku Ševar je potpuno sigurna zato što smo preduzeli sve mere da Vam pružimo pouzdanu uslugu!

Sigurnost online kupovine je lako proveriti na PC-u ili mobilnom uređaju, jer prefiks https i zeleni lokot kao simbol označavaju da se svi podaci prenose zaštićeno od zloupotrebe neovlašćenih lica.

 rasadnik-sevar-sigurnost-kupovine-mobilni
slika ekrana na mobilnom uređaju

Na taj način možete biti sigurni da su Vaši lični podaci prilikom kupovine zaštićeni.

Zeleni lokot je oznaka za SSL sigurnosni sertifikat, kojim se šifriraju svi podaci kod elektronskog (digitalnog) prenosa, a istu tehnologiju koriste i druge institucije kada je sigurnost podataka važna, npr. online banking. Za razliku od http-običnog načina prenosa, httpS je oznaka za Secure tj. Siguran način prenosa.

To je veoma važno imati u vidu kod plaćanja kreditnim karticama na Internetu.

Shoping bez brige i stresa: najlepše sorte ruža i sadnica voća su Vam na dohvat klika 🙂 u onlajn prodavnici Rasadnika Ševar

Objavljeno

Sadnja aronija

Aronia melanocarpa ‘Nero’, Crna aronija, Sibirska borovnica, Ruska borovnica, Chokeberry, черноплоднаја рјабина

aronija-skicaaronija-bobicearonija-plod

Aronija je malo poznata voćna vrsta u Srbiji. Pripada familiji ruža (Rosaceae). Pored crne (A. melanocarpa), poznate su još i crvena (A. arbutifolia) i purpurna (A. prunifolia), koje se gaje kao ukrasne biljke. Botanički gledano, pripada rodu oskoruša (Sorbus spp.), zato je aronija poznata i kao crna oskoruša. U našem rasadniku prodaju se sadnice crnoplodne aronije sorte ‘Nero’.

Crnoplodna aronija se gaji kao voćka ili ukrsana biljka koja cveta u maju belim cvetnim grozdovima, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Aronija predstavlja višegodišnji žbun koji raste 1-1,5 m na peskovitim terenima, odnosno 2-3 m na bogatijim zemljištima. Ova voćna vrsta uspeva na svim tipovima zemljišta osim na preterano vlažnim i močvarnim. U osnovi prinos i kvalitet plodova raste sa povećanjem plodnosti zemljišta. Najpogodiniji su tereni koji imaju blago kiselu reakciju (pH 5,5-6). Može se gajiti i na terenima sa visokim podzemnim vodama gde drugo voće ne uspeva. Međutim, ako se voda u dužem periodu zadržava na manjoj dubini od 50 cm biljke mogu pretrpeti oštećenja. Podjednako dobro uspeva u ravnici i na većim nadmorskim visinama do 1.500 m. Izuzetno je otporna na hladnoću – aronija opstaje i u uslovima kada se zimske temperature spuštaju i ispod -35˚C. Aronija ima izraženu potrebu za svetlošću: može izdržati manje plodna zemljišta, ali ne i smanjenu osvetljenost. Zato se nikako ne preporučuje sadnja u senci drugog drveća i grmlja.

Plodovi su tamnoplave, odnosno skoro crne, bobice veličine crne ribizle, rastu u grozdovima. U početku plodovi su crveni, ali kako dozrevaju postaju sve tamniji, tako da u avgustu postaju crni. Plodovi su slatko-kiselkastog i pomalo oporog ukusa. Plodovi aronije su prava vitaminska bomba pogodni za različite namene, a poznata su i lekovita dejstva zrelih plodova koji pored prirodne boje-antocina sadrži i vitamine A,B,C,P i minerale koji su korisni za krvotok, uravnotežuju krvni pritisak, leče jetrene i želudačne tegobe, čir, migrenu, šećernu bolest, arterosklerozu i druge bolesti. Plodove možete preraditi u sokove, marmalade, džemove, likere, vino… možemo ih koristiti i sveže, sušene, zmrznute.

> Pročitajte više Sadnja aronija

Objavljeno

Sadnja borovnica

Poslednjih godina interesovanje za plodove visoko žbunaste, kultivisane američke borovnice u svetu i kod nas je sve veća jer je utvrđeno njeno atikancerogeno dejstvo, kao i veliko prisustvo antioksidanata koji uništavaju slobodne radikale u ljudskom organizmu. Tržište Evropske Unije je otvoreno za borovnicu iz Srbije, naročito u junu i julu, jer priliv sveže borovnice iz drugih krajeva sveta tokom ovih meseci znatno opada. Prinosi su redovni i uz primenu odgovarajuće agrotehnike visoki i odličnog kvaliteta. borovniceUlaganje u intezivnu proizvodnju borovnice, kao što znaju da kažu holandski borovničari, ulaganje je u budućnost svojih unuka obzirom da zasadi borovnica ostaju u punoj rodnoj kondiciji i preko pedeset godina!!! Borovnica je visoko akumulativna voćna vrsta. Za površinu od 1 h treba obezbediti oko 2500 sadnica, u zavisnosti od bujnosti. Visoko produktivna proizvodnja ne može se zamisliti bez sistema za navodnjavanje „kap po kap“.

ZEMLJIŠTE ZA BOROVNICE

Prva i osnovna preporuka pre odluke o sadnji borovnice glasi: “Obavezna je pH analiza zemljišta”. Jedini limitirajući faktor za uspešnu proizvidnju borovnice jeste kiselost zemljišta, koja se mora kretati u intervalu od 4 do 5,2. Optimum je oko 4,8. Ako zemljište ispunjava taj uslov pristupa se popravci zemljišta na osnovu rezultata kompletne hemijske analize sloja zemljišta do dubine od 25 cm. Najviše joj odgovaraju duboka (30-50 cm), kisela (pH od 4 do 5,2), plodna (sa sadržajem humusa od 7-10 %), laka, dobro drenirana i dobro aerisana (vazdušno-prozračna) zemljišta.

> Pročitajte više Sadnja borovnica

Objavljeno

Rezidba kajsije

rezidba-kajsijeRezidba voćaka kajsije je veoma važna agrotenička mera od koje zavisi uspešnost bavljenja voćarskom proizvodnjom. U većini slučajeva ovoj agrotehničkoj meri se ne poklanja dovoljno pažnje. Čest je slučaj da se ova mera uopšte ne primjenjuje u voćnjaku, da se izvodi nestručno, ili tek ”reda radi”, tako da efekti koji treba da se ostvare rezidbom izostaju. Neredovna rodnost kod kajsije (a i drugih voćnih vrsta) uzrokovana osetljivošću reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim temperaturama, sklonošću alternativnom rađanju usled obilnog plodonošenja i iscrpljivanja u povoljnim godinama, kao i preveremnom izumiranju stabla dovelo je do toga jer se ne primenjuju pravilno agrotehničke mere među kojima je i rezidba.
Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom (uz pravilnu ishranu, navodnjavanje i zaštitu) može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost, kao i sveukupnu rentabilnost kasnije.

Rezidba kajsije vrši se u tri vremenska roka:

  1. u rano proleće – prolećna rezidba
  2. krajem maja i početkom juna – rana letnja rezidba
  3. krajem jula i početkom avgusta – letnja rezidba

Prolećna rezidba kajsije

Prolećna rezidba izvodi se neposredno pred cvetanje. prolecnja-rezidba-kajsije
Cilj je da se izbegne hladan period i mogućnost infekcije patogenima. Ovom rezidbom proređuju se mlade skeletne i poluskeletne grane (ne starije od pet godina), koje zgušnjavaju krošnju ili se prekraćuju na potrebnu dužinu kako bi se održao pravilan oblik krune i omogućilo slobodno kretanje mehanizacije u zasadu. Količina odstranjenih grana ne treba da bude veća od 20% godišnje.

> Pročitajte više Rezidba kajsije

Objavljeno

Stubaste jabuke

Stubaste jabuke su omiljene i popularne iz više razloga, ali najviše zato što su veoma dekorativne i zauzimaju mali prostor. Još jedna od prednosti stubastih jabuka je mogućnost davanja roda već prve godine nakon sadnje. U kasnijim godinama će davati ozbilniji rod, koji bi od pete-šeste godine trebao da se ustali na 10-15kg po stablu.
Za uspešan uzgoj i zadovoljavajući prinos potrebno je da se izaberu prave sorte. Prilikom njihovog izbora moramo voditi računa da su jabuke stranooplodne voćne vrste i da se pored osnovne sorte moraju posaditi oprašivači.

PREDNOSTI GAJENJA STUBASTOG VOĆA

Stubaste jabuke predstavaljaju novinu koja omogućava gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine. Stablo se odlikuje obrazovanjem uspravne kordunice koja se ne grana (grane se skraćuju na 5-8 cm od stabla ukoliko se pojave).
Postoji dosta različitih vrsta koje se jedna od druge razlikuju po boji, veličini i ukusu ploda, vremenu sazrevanja i otpornosti na bolesti.
Sorte Rumeno vreteno i Polka odlikuju se veoma krupnim plodovima koji sazrevaju početkom septembra meseca, dok sorta Kraljica čardaša sazreva kasno ali su plodovi vrhunskog kvaliteta i mogu se dugo čuvati u hladnjači ili skladištu. Izuzetno retke sorte su one koje daju zeleni plod kiselkastog ukusa, a to su Zeleni dragulj i Vojvođanski smaragd. Veoma atraktivna sorta žutog ploda i slatkog ukusa je sorta 12/125 i Đerdan.

GAJENJE I ODRŽAVANJE STUBASTIH JABUKA

Gajenje stubaste jabuke je veoma jednostavno. One rastu bez naslona, a sade se na razmaku od 0,5-0,7 m u redu i između redova 1,2 m. Međured možemo i zatraviti u širini od 80 cm. Travnata staza sve operacije u voćnjaku čini lakše izvodljivim u optimalnim agrotehničkim rokovima. Pokošenu travu treba izneti a ne mulčirati rastojanja u redu, jer postoji opasnost od naseljavanja glodara koji vrlo često mogu da prstenuju koru pri zemlji i time osuše celu voćku. Optimalno je da u zasadu budu zastupljene barem 3 sorte. Obično su to vrste kasnijeg vremena zrenja kako bi se mogle duže čuvati. Za oprašivače najbolje je birati vrste ranog i srednjeg vremena zrenja jer se one sade u manjem broju, a plodovi se pojedu direktno sa stabla u toku leta.

Stubaste jabuke u toku vegetacije ne treba učestalo zalivati već samo kad ocenimo da postoji deficit vlage u zemljištu. Zalivna norma treba da bude od 40-50l/m2 ili 10l po stablu. Kada se površinski sloj prosuši treba uraditi površinsko razbijanje pokorice. Prevelike količine vode u zemljištu imaju za posledicu intenzivan i veliki prirast sa slabom diferencijacijom cvetnih pupoljaka, ispiranje hranljivih materija, izvaljivanje voćki i sabijanje zemljišta.

REZIDBA STUBASTIH JABUKA

Kod stubastih jabuka rezidba je minimalna i svodi se na proređivanje cvetnih pupoljaka skraćivanjem rodnih grančica. To je naročito značajno kod sorti koje obilno rađaju, kao što je zeleni dragulj, jer sprečavamo da prerode i zbog toga alternativno rađaju svake druge godine. Sporadično obrazovane jednogodišnjih grana dužih od 10 cm, koji se mogu pojaviti na rodnim elementima gde imamo formirane i cvetne pupoljke, uklanjamo u osnovi. Ako se jednogodišnje grane pojave direktno na vodilici, na mestu gde nemamo obrazovane rodne grančice, prekraćujemo ih na 2-3 pupoljka. Time obnavljamo rodne grane i formiramo nove gde su do sada postojala neobrasla mesta. Tako će svaka voćka imati uspravan porast i elegantnu, vitku kordunicu obraslu rodnim elementima od osnove do vrha. Izvesne korekcije možemo uraditi i zelenom rezidbom, odstranjivanjem postranih grana tamo gde one prave senku ili prekraćivanjem na dva do tri pupoljka.

Vrlo je važno vreme kada se to radi, a to je kraj juna i početkom jula, odnosno u vreme diferencijacije cvetnih pupoljaka. Tako možemo postići da se na prekraćenim granama već iste vegetacije formiraju cvetni pupoljci. Stubaste jabuke brzo stupaju na rod pa se prvi plodovi mogu formirati već prve godine po sadnji. Stubaste jabuke je moguće posaditi u veće saksije na terasi ili balkonu.

> Pročitajte više Stubaste jabuke

Objavljeno

Sadnja ruža – nega i zaštita ruža

IZBOR MESTA ZA SADNJU

Pre sadnje ruža, najbitnije je izabrati odgovarajuće mesto na kojem će one uspešno rasti i koje će im omogućiti da zasijaju u svojoj punoj lepoti i obilnom cvetanju. Važno je znati da ruže vole mesto na kojem ima dovoljno svetlosti – sunca, minimum 6 – 7 sati dnevno. Ruže nipošto nemojte saditi ispod krošnji drveća ili borova! Moramo obratiti pažnju da na mestu na kojem ćemo saditi ruže ima protoka vazduha, ali ne i da je vetrometina. Ruža nije probirač tla, ne voli mesta na kojima se predugo zadržava vlaga jer ona pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja. Takođe, ruže nikada ne bi trebalo saditi na mesto gde su do tada bile ruže. Ako, dakle, naš ružičnjak planiramo na mestu s dovoljno sunca, protokom vazduha i dovoljno mesta da ruža „slobodno diše” možemo biti sigurni da smo na dobrom putu uspeha u uzgoju.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Da biste imali lepo odgajenu ružu koja će cvetati tokom cele sezone, pre sadnje pripremite zemljište. Ako je zemljište podvodno sprovedite drenažu tako što ćete prokopati kanale za odvođenje vode. Glinovito zemljište, ilovaču ili peskovito zemljište pomešajte sa humusom ili kompostom kako biste poboljšali mineralni sastav.
Ruže ne bi trebalo saditi na mesto gde su do tada bile ruže, ali ako to ipak želite da uradite, morate uzeti u obzir da je na tom mestu tlo već iscrpljeno pa zbog zamora zemlje treba celu gredicu obnoviti novom zemljom i poboljšati strukturu zemlje na dubini od minimalno 50 cm. Sve to u svrhu dobrih rezultata i uspešno obnovljenog ružičnjaka.

RASTOJANJE PRILIKOM SADNJE

Čajevke: 40-50 cm; ako ih sadimo u više redova primenjuje se cik-cak sadnja, takođe na 40 cm.
Floribunde: 30-40 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 9 sadnica na m2
Minijaturne: 25-30 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 12 sadnica na m2
Penjačice: 100-200 cm
Grmolike: 80-100 cm
Polegle: 3-5 sadnica po m2
Ruže stablašice: sade se najčešće pojedinačno, ili na rastojanju koje vama odgovara.

POSTUPAK SADNJE

  1. Sat vremena pre sadnje ruže stavite u kantu sa vodom.
  2. Kopati rupe dimenzija 40x40x40 cm. Zemlju iz rupe usitniti i pomešati sa humusom ili malo odstajalog (pregorelog) ili prerađenog stajskog đubriva (ne više od 1 L po biljci), a da nije u direkntnom kontaktu sa korenskim sistemom.
    Đubrivo dobro izmešati sa zemljom jer ne sme doći do direktnog kontakta korena i đubriva!
  3. Koren ruže skratiti, kao i nadzemni deo na oko 15 cm od kalema, a sasušene i oštećene grane ukloniti.
  4. Biljku spustiti u zemlju, raširiti koren, zatrpati zemljom i kad je otprilike ispunjeno 2/3 jame lagano počinjemo zalivati vodom, pazeći pritom da ruža ne ode preduboko u jamu pa ju stoga pridržimo dok voda lagano ne popuni sve praznine oko korena. Nakon ovoga ružu nagrnemo ostatkom pripremljene zemlje, pri čemu vodimo računa da kalem posadjene ruže bude 2-3 cm ispod nivoa zemlje. Zatim oko ruže napravimo mali venčić od zemlje radi lakšeg oticanja vode pod sam koren i ponovo zalijemo. Zalivanje je obavezno bez obzira na vlažnost zemlje. Napominjemo da bi kod sadnje svaka biljka trebala dobiti 5-10 L vode. Mesto gde je ruža kalemljena mora biti 2-3 cm ispod nivoa zemlje.
  5. Kod jesenje sadnje (novembar-februar) nanesite usitnjenu zemlju na posađenu sadnicu i napravite malu humku tako da grane vire svega 1-2 cm. Humka štiti ružu preko zime od smrzavanja. Kod proletnje sadnje (mart-april) nema potrebe praviti humku.

postupak-sadnje-ruza

> Pročitajte više Sadnja ruža – nega i zaštita ruža

Objavljeno

Jagode – zanimljivosti

Zanimljivosti o jagodama o kojima možda niste čuli:stalnoradjajuca-jagoda-irma

1. Jagode su jedino voće koje seme ima sa spoljašnje strane. U proseku, svaka jagoda na sebi ima oko 200 semenki.

2. Jagode nisu bobičasto voće, poput borovnice ili grožđa. Seme bobičastog voća se nalazi u unutrašnjosti ploda. Botaničari smatraju da je svako seme na jagodi posebna voćka.

3. Jagode pripadaju porodici ruža. Ako pomirišite žbun jagoda, miriše jednako lepo kao i sam plod.

4. Jagoda je višegodišnja biljka. Možda neće roditi prve godine, ali će biljka davati plod pet do šest godina.

5. U Belgiji se nalazi muzej posvećen jagodama. U prodavnici koja se nalazi u sklopu Le Musée de la Fraise (Muzej jagoda) možete kupiti sve posvećeno ovom voću, od džema od jagoda do piva sa ukusom ovog voća.

6. U antičkom Rimu su smatrali da jagoda ima lekovita dejstva. Koristili su jagode da leče brojna oboljenja, od depresije preko nesvestice, kamena u bubregu, lošeg zadaha i upale grla.
Tada se jagode još nisu uzgajale, nego su rasle kao divlja biljka.

7. Jagode ne rastu u tropskim krajevima.

8. Jagode smanjuju rizik od srčanih oboljenja i određenih tumora. Ovo sočno voće sadrži malo kalorija, ali i dosta vitamina C, B6, K, vlakana, folne kiseline, kalijuma i amino kiselina.

9. Jagode sadrže dosta nitrata koji poboljšavaju protok krvi i kiseonika do mišića. Osobe koje pre fizičke aktivnosti jedu jagode imaju veću izdržljivost i sagore više kalorija, pokazuju istraživanja.

10. Jagoda je najranije voće u proljeće.

11. Jagode operite i odstranite im peteljke pre nego što ih skladištite. Međutim, ukoliko planirate da ih jedete nakon nekoliko dana, nemojte ih prati pre nego što ih stavite u frižider jer će se tako pre pokvariti.

12. Ako su jagode prezrele, možete napraviti džem.

 

Vrlo jednostavno sami uzgojite jagode zahvaljujući sorti stalnoradjajuće jagode ‘Irma’
Jagode su izuzetno niskokalorično voće. 100 grama jagoda ima samo 32 kalorije, slobodno navalite na ovo voće bez grižnje savesti.

> Pročitajte više Jagode – zanimljivosti

Objavljeno

Kuponi za popust 2016

Pripremili smo Vam malo iznenađenje u novoj prodajnoj sezoni Jesen 2016. 🙂

Kupon popusti na sadnice ruža, ako unesete sledeću oznaku:

ako naručite 30 do 49 ruža
dodatnih 5% popusta uz kupon: 30ruza

ako naručite 50 do 99 ruža
dodatnih 10% popusta uz kupon: 50ruza

ako naručite 100 ili više ruža
dodatnih 15% popusta uz kupon: 100ruza

jednim klikom možete izabrati nešto novo za Vašu baštu, vrt ili voćnjak iz naše Internet prodavnice
brza dostava direktno na Vašu adresu!

Objavljeno

Ruža u kulinarstvu

ruza-recepti-1Ona se smatra kraljicom cveća, simbol je ljubavi i lepote, ona je lepa i jednostavna – ona je RUŽA. Malo je koja biljka tokom istorije izazvala više uzdaha od službene kraljice svih cvetova. Utkana je u istoriju i umetnost mnogih naroda starog sveta, noseći brojna lica simbolike. Već u samom početku proučavanja, “ruža” je tek zbirni naziv za brojne vrste, podvrste, varijetete nastale selekcijom. Ruže su i zbirni naziv za rod Rosa, a u koji ulazi i običan šipak, odnosno šipkova ruža (Rosa canina L.). Tokom brojnih vekova kultivisanja ljudi su stremili dobiti varijetete zanimljivih boja, od snežno bele do intenzivno crvenih boja.

Međutim ruže ne postoje na ovom svetu samo da bi ulepšavale naš vrt. Ruže su poznate i priznate u medicini i kozmetici još od antičkih vremena, a latice ruža, ružina vodica i ulje čest su sastojak u kuhinjama Istočne Evrope, Bliskog i Srednjeg Istoka, Severne Afrike.

ruza-recepti-2Ružine latice se koriste za izradu ružine vode i sirupa, za poboljšanje arome meda i raznih alkoholnih pića, može se dodati u žele, puter, za pravljenje sirćeta, kolača, sladoleda i drugih poslastica. Kada kupujete gotovu ružinu vodu za korišćenje u jelima, uverite se da na deklaraciji piše da se može koristiti u ishrani a ne isključivo u kozmetici.

Osim kupovne, ružinu vodu možete sami napraviti i u svojoj kuhinji. Ružina voda se pravi najčešće od destilovane vode u koju se doda malo eteričnog ulja ruže, ali se takođe može napraviti potapanjem latica ruže u ključalu vodu oko 15 minuta. Na prvom mestu, budite sigurni da na cvetovima nema insekata i nikada ne koristite cveće koje je prethodno prskano pesticidima ili fungicidima. Takođe, koristite cveće na vrhuncu cvetanja jer tada ima i najbolji ukus. Pupoljci se ne koriste jer se nisu otvorili, dok uvenule latice najčešće imaju gorak ukus.
Kada ruže koristite za pripremu jela, veoma je važno da pomirišete i probate svaku vrstu ruže, jer neke mogu biti blagog ukusa, a neke gorkog ili kiselog. Najčešće, ruže jakog mirisa imaju i snažan ukus.
Da biste pripremili ruže za kulinarsku upotrebu, isperite ih i protresite kako bi ocedili višak vode iz njih. Okrenite cvet naopačke, hvatajući otvoren cvet u jednoj ruci, tako da je stabljika okrenuta nagore. Koristite oštre makaze i isecite odmah iznad stabla, a latice će slobodno pasti. Neke imaju gorak beli deo samo pri dnu latice pa i taj deo može da odstranite odjednom, dok latice ne padnu. Obilje mirisa i ukusa ruže pruža puno mogućnosti za upotrebu u kuhinji.
Ako koristite sveže umesto sušenih latica ili obrnuto, imajte na umu da suve latice imaju jaču koncentraciju eteričnih ulja i zato daju jači ukus od svežih, pa ako se u receptu zahteva 1 šolja svežih ružinih latica, a vi imate suve, dovoljna je duplo manja količina suvih i obrnuto, 1 šolja suvih se može zameniti sa 2 šolje svežih latica ruže.

> Pročitajte više Ruža u kulinarstvu