Objavljeno

Sadnja aronija

Aronia melanocarpa ‘Nero’, Crna aronija, Sibirska borovnica, Ruska borovnica, Chokeberry, черноплоднаја рјабина

aronija-skicaaronija-bobicearonija-plod

Aronija je malo poznata voćna vrsta u Srbiji. Pripada familiji ruža (Rosaceae). Pored crne (A. melanocarpa), poznate su još i crvena (A. arbutifolia) i purpurna (A. prunifolia), koje se gaje kao ukrasne biljke. Botanički gledano, pripada rodu oskoruša (Sorbus spp.), zato je aronija poznata i kao crna oskoruša. U našem rasadniku prodaju se sadnice crnoplodne aronije sorte ‘Nero’.

Crnoplodna aronija se gaji kao voćka ili ukrsana biljka koja cveta u maju belim cvetnim grozdovima, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Aronija predstavlja višegodišnji žbun koji raste 1-1,5 m na peskovitim terenima, odnosno 2-3 m na bogatijim zemljištima. Ova voćna vrsta uspeva na svim tipovima zemljišta osim na preterano vlažnim i močvarnim. U osnovi prinos i kvalitet plodova raste sa povećanjem plodnosti zemljišta. Najpogodiniji su tereni koji imaju blago kiselu reakciju (pH 5,5-6). Može se gajiti i na terenima sa visokim podzemnim vodama gde drugo voće ne uspeva. Međutim, ako se voda u dužem periodu zadržava na manjoj dubini od 50 cm biljke mogu pretrpeti oštećenja. Podjednako dobro uspeva u ravnici i na većim nadmorskim visinama do 1.500 m. Izuzetno je otporna na hladnoću – aronija opstaje i u uslovima kada se zimske temperature spuštaju i ispod -35˚C. Aronija ima izraženu potrebu za svetlošću: može izdržati manje plodna zemljišta, ali ne i smanjenu osvetljenost. Zato se nikako ne preporučuje sadnja u senci drugog drveća i grmlja.

Plodovi su tamnoplave, odnosno skoro crne, bobice veličine crne ribizle, rastu u grozdovima. U početku plodovi su crveni, ali kako dozrevaju postaju sve tamniji, tako da u avgustu postaju crni. Plodovi su slatko-kiselkastog i pomalo oporog ukusa. Plodovi aronije su prava vitaminska bomba pogodni za različite namene, a poznata su i lekovita dejstva zrelih plodova koji pored prirodne boje-antocina sadrži i vitamine A,B,C,P i minerale koji su korisni za krvotok, uravnotežuju krvni pritisak, leče jetrene i želudačne tegobe, čir, migrenu, šećernu bolest, arterosklerozu i druge bolesti. Plodove možete preraditi u sokove, marmalade, džemove, likere, vino… možemo ih koristiti i sveže, sušene, zmrznute.

> Pročitajte više Sadnja aronija

Objavljeno

Sadnja borovnica

Poslednjih godina interesovanje za plodove visoko žbunaste, kultivisane američke borovnice u svetu i kod nas je sve veća jer je utvrđeno njeno atikancerogeno dejstvo, kao i veliko prisustvo antioksidanata koji uništavaju slobodne radikale u ljudskom organizmu. Tržište Evropske Unije je otvoreno za borovnicu iz Srbije, naročito u junu i julu, jer priliv sveže borovnice iz drugih krajeva sveta tokom ovih meseci znatno opada. Prinosi su redovni i uz primenu odgovarajuće agrotehnike visoki i odličnog kvaliteta. borovniceUlaganje u intezivnu proizvodnju borovnice, kao što znaju da kažu holandski borovničari, ulaganje je u budućnost svojih unuka obzirom da zasadi borovnica ostaju u punoj rodnoj kondiciji i preko pedeset godina!!! Borovnica je visoko akumulativna voćna vrsta. Za površinu od 1 h treba obezbediti oko 2500 sadnica, u zavisnosti od bujnosti. Visoko produktivna proizvodnja ne može se zamisliti bez sistema za navodnjavanje „kap po kap“.

ZEMLJIŠTE ZA BOROVNICE

Prva i osnovna preporuka pre odluke o sadnji borovnice glasi: “Obavezna je pH analiza zemljišta”. Jedini limitirajući faktor za uspešnu proizvidnju borovnice jeste kiselost zemljišta, koja se mora kretati u intervalu od 4 do 5,2. Optimum je oko 4,8. Ako zemljište ispunjava taj uslov pristupa se popravci zemljišta na osnovu rezultata kompletne hemijske analize sloja zemljišta do dubine od 25 cm. Najviše joj odgovaraju duboka (30-50 cm), kisela (pH od 4 do 5,2), plodna (sa sadržajem humusa od 7-10 %), laka, dobro drenirana i dobro aerisana (vazdušno-prozračna) zemljišta.

> Pročitajte više Sadnja borovnica

Objavljeno

Sadnja ruža – nega i zaštita ruža

IZBOR MESTA ZA SADNJU

Pre sadnje ruža, najbitnije je izabrati odgovarajuće mesto na kojem će one uspešno rasti i koje će im omogućiti da zasijaju u svojoj punoj lepoti i obilnom cvetanju. Važno je znati da ruže vole mesto na kojem ima dovoljno svetlosti – sunca, minimum 6 – 7 sati dnevno. Ruže nipošto nemojte saditi ispod krošnji drveća ili borova! Moramo obratiti pažnju da na mestu na kojem ćemo saditi ruže ima protoka vazduha, ali ne i da je vetrometina. Ruža nije probirač tla, ne voli mesta na kojima se predugo zadržava vlaga jer ona pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja. Takođe, ruže nikada ne bi trebalo saditi na mesto gde su do tada bile ruže. Ako, dakle, naš ružičnjak planiramo na mestu s dovoljno sunca, protokom vazduha i dovoljno mesta da ruža „slobodno diše” možemo biti sigurni da smo na dobrom putu uspeha u uzgoju.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Da biste imali lepo odgajenu ružu koja će cvetati tokom cele sezone, pre sadnje pripremite zemljište. Ako je zemljište podvodno sprovedite drenažu tako što ćete prokopati kanale za odvođenje vode. Glinovito zemljište, ilovaču ili peskovito zemljište pomešajte sa humusom ili kompostom kako biste poboljšali mineralni sastav.
Ruže ne bi trebalo saditi na mesto gde su do tada bile ruže, ali ako to ipak želite da uradite, morate uzeti u obzir da je na tom mestu tlo već iscrpljeno pa zbog zamora zemlje treba celu gredicu obnoviti novom zemljom i poboljšati strukturu zemlje na dubini od minimalno 50 cm. Sve to u svrhu dobrih rezultata i uspešno obnovljenog ružičnjaka.

RASTOJANJE PRILIKOM SADNJE

Čajevke: 40-50 cm; ako ih sadimo u više redova primenjuje se cik-cak sadnja, takođe na 40 cm.
Floribunde: 30-40 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 9 sadnica na m2
Minijaturne: 25-30 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 12 sadnica na m2
Penjačice: 100-200 cm
Grmolike: 80-100 cm
Polegle: 3-5 sadnica po m2
Ruže stablašice: sade se najčešće pojedinačno, ili na rastojanju koje vama odgovara.

POSTUPAK SADNJE

  1. Sat vremena pre sadnje ruže stavite u kantu sa vodom.
  2. Kopati rupe dimenzija 40x40x40 cm. Zemlju iz rupe usitniti i pomešati sa humusom ili malo odstajalog (pregorelog) ili prerađenog stajskog đubriva (ne više od 1 L po biljci), a da nije u direkntnom kontaktu sa korenskim sistemom.
    Đubrivo dobro izmešati sa zemljom jer ne sme doći do direktnog kontakta korena i đubriva!
  3. Koren ruže skratiti, kao i nadzemni deo na oko 15 cm od kalema, a sasušene i oštećene grane ukloniti.
  4. Biljku spustiti u zemlju, raširiti koren, zatrpati zemljom i kad je otprilike ispunjeno 2/3 jame lagano počinjemo zalivati vodom, pazeći pritom da ruža ne ode preduboko u jamu pa ju stoga pridržimo dok voda lagano ne popuni sve praznine oko korena. Nakon ovoga ružu nagrnemo ostatkom pripremljene zemlje, pri čemu vodimo računa da kalem posadjene ruže bude 2-3 cm ispod nivoa zemlje. Zatim oko ruže napravimo mali venčić od zemlje radi lakšeg oticanja vode pod sam koren i ponovo zalijemo. Zalivanje je obavezno bez obzira na vlažnost zemlje. Napominjemo da bi kod sadnje svaka biljka trebala dobiti 5-10 L vode. Mesto gde je ruža kalemljena mora biti 2-3 cm ispod nivoa zemlje.
  5. Kod jesenje sadnje (novembar-februar) nanesite usitnjenu zemlju na posađenu sadnicu i napravite malu humku tako da grane vire svega 1-2 cm. Humka štiti ružu preko zime od smrzavanja. Kod proletnje sadnje (mart-april) nema potrebe praviti humku.

postupak-sadnje-ruza

> Pročitajte više Sadnja ruža – nega i zaštita ruža