Objavljeno dana

Jesenja sadnja voća i njene prednosti

sadnja-voca-skica

Јesen je idealan period za sadnju voćnih sadnica. Sadnja počinje u novembru i traje do proleća tj. do kretanja vegetacije. Međutim treba napomenuti da je sadnja moguća i u zimskom periodu ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju, dnevna temeratura ne sme biti ispod 0°C.

Raznim ispitivanjima stručnjaci su došli do zaključka da je jesenja sadnja bolja od prolećne zbog boljeg ukorenjavanja sadnica koje spremnije dočekaju proleće i novi vegetacioni period.

Oko sadnica posađenih u jesen će zemlja bolje da nalegne na korenski sistem, fine žilice će imati bolji kontakt sa zemljom i biti spremne da prehranjuju sadnice čim krene vegetacija. Naravno da ne treba ni zanemarti prolećnu sadnju ukoliko nismo stigli to učiniti na jesen ali treba mnogo više voditi računa o zalivanju.

Pre sadnje je potrebno uraditi analizu zemljišta i pripremiti zemljište za sadnju. Pripremu zemljišta treba početi mnogo pre sadnje. Pravac pružanja redova treba uskladiti sa položajem parcele, odvodjenjem viška vode i erozijom zemljišta. Uspeh same sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, pripreme sadnice za sadnju, same sadnje, zalivanja i nege.

Na izbor vrste i sorte koju ćemo saditi utiču mnogi faktori: klimatski uslovi, izbor lokacije, kvalitet zemljišta, prilagođenost voćne vrste, sortne karakteristike, namena zasada, ponuda sadnica. Kod sadnje veliku pažnju treba obratiti na mogućnost oprašivanja.

Neke voćne vrste i sorte su samooplodne dok su druge stranooplodne. Kod stranooplodnih vrsta treba posaditi nekoliko sorti, najmanje dve-tri sorte, radi postizanja dobrog oprašivanja. Sorte oprašivači treba da cvetaju u isto ili približno vreme cvetanja glavne sorte i da imaju dobro klijav polen.

Prilikom kupovine sadnica potrebno je voditi računa i o izboru podloge na koju je kalemljena sorta. Postoje različite podloge koje u velikoj meri utiču na izbor načina gajenja i formiranja uzgojnog oblika voćnih stabala.

Kržljave podloge daće stabla manjih dimenzija, traže oslonac pošto formiraju manji koren, ali se takve sadnice sade i na manjem razmaku jedna od druge (koriste se u savremenim voćnim zasadima).

Nastavi sa čitanjem Jesenja sadnja voća i njene prednosti

Objavljeno dana

Šisandra

jagodasto-voce-sisandra-schisandra-chinensis
Šisandra – upoznajte novu izuzetno lekovitu puzavicu

Šisandra ili kako je drugi još nazivaju biljka koja leči je listopadna drvenasta puzavica koja vodi poreklo iz Kine. Veoma dekorativna voćna vrsta koja dostiže visinu do 10 m, a širinu 2-3 m. Jedna je od retkih voćnih vrsta koja se sadi u polusenci, a prava je egzotična biljka i predstavlja ukras u bašti i na okućnici.

Cvetovi se pojavljuju u maju-junu, belo-roze boje i izuzetno su mirisni. Plodovi su crvene bobice koje rastu u dugačkim grozdovima, a sazrevaju u avgustu. Kako kaže kineski naziv “wu-wei-zi” što znači biljka sa pet ukusa (sladak, kiseo, slan, gorak i ljut) govori o neobičnoj kombinaciji i nesvakidašnjem ukusu voća.

Osim što je izuzetno dekorativna i krasi vaš vrt Šisandra je vrsta koje se već dugo koristi i kao lek. Plodovi se mogu koristiti sveži i osušeni za pravljenje čaja, džemova, sokova i kompota. Lekovita svojstva imaju list i grančice koje se u Kini koriste za pravljenje čaja.

Plod Šisandre je jedan od najstarijih kineskih biljnih lekova koja se koristi za poboljšavanje zdravlja kože, podmlađivanje organizma, povećava životnu energiju (Qi), leči kašalj, infekciju, depresiju, nervozu, umor i nesanicu. Bobice se koriste za lečenje, plućnih i bubrežnih bolesti, izbacivanje viška sluzi, otklanjanje aritmije srca, ublažavanje preteranog znojenja, kao i u lečenju mokraćnog i reproduktivnog sistema.

Nastavi sa čitanjem Šisandra

Objavljeno dana

Jesenji radovi u voćnjaku i priprema za fazu mirovanja

Bliži nam se zima i hladniji dani te je potrebno adekvatno pripremiti voćna stabla za period mirovanja primenom raznih hemijskih i agrotehičkih mera. Pripremni radovi u voćnjaku započinju odmah nakon berbe i imaju za cilj što bolju pripremu stabla za prezimljavanje, da se smanji brojnost prezimljujućih oblika štetočina i infekcioni potencijal raznih patogena. Samo oni koji blagovremeno odrade ove pripreme mogu u sledećoj vegetaciji očekivati zadovoljavajući prinos i kvalitet plodova.

Potrebno voditi računa o higijeni u voćnjaku i ukloniti izvore zaraze!

Suve grane, opalo lišće, opale plodove, kao i one koje su ostali smežurani i sasušeni na stablima potrebno je sakupiti i ukloniti iz voćnjaka jer privlače glodare i mnoge štetočine. Grinje, pauci, razne vrste štitatstih vaši i drugih biljnih vaši, cvetojeda, smotavaca i dr., kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plemenjače prezimljavaju u voćnjacima u vidu jajaša, larvi, spora, micelija itd. ukoliko se ne primene ove mehaničke mere zaštite.

Stacionarna rezidba

Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi ukloniti sve polomljene, suve i zaražene grane. Zaražene grane se uklanjaju do zdravog tkiva kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz drvnu masu. Poželjno je da rezovi budu što manji, ukoliko su rane veće poželjno ih je premazati kalemarskim voskom.

Prilikom obavljanja ovih mera potrebno je redovno vršiti dezinfekciju alata (npr. alkoholom) kako nebi preneli zarazu na druga stabla!!!

Nastavi sa čitanjem Jesenji radovi u voćnjaku i priprema za fazu mirovanja

Objavljeno dana

Sadnja aronija

Aronia melanocarpa ‘Nero’, Crna aronija, Sibirska borovnica, Ruska borovnica, Chokeberry, черноплоднаја рјабина

aronija-skicaaronija-bobicearonija-plod

Aronija je malo poznata voćna vrsta u Srbiji. Pripada familiji ruža (Rosaceae). Pored crne (A. melanocarpa), poznate su još i crvena (A. arbutifolia) i purpurna (A. prunifolia), koje se gaje kao ukrasne biljke. Botanički gledano, pripada rodu oskoruša (Sorbus spp.), zato je aronija poznata i kao crna oskoruša. U našem rasadniku prodaju se sadnice crnoplodne aronije sorte ‘Nero’.

Crnoplodna aronija se gaji kao voćka ili ukrsana biljka koja cveta u maju belim cvetnim grozdovima, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Aronija predstavlja višegodišnji žbun koji raste 1-1,5 m na peskovitim terenima, odnosno 2-3 m na bogatijim zemljištima. Ova voćna vrsta uspeva na svim tipovima zemljišta osim na preterano vlažnim i močvarnim. U osnovi prinos i kvalitet plodova raste sa povećanjem plodnosti zemljišta. Najpogodiniji su tereni koji imaju blago kiselu reakciju (pH 5,5-6). Može se gajiti i na terenima sa visokim podzemnim vodama gde drugo voće ne uspeva. Međutim, ako se voda u dužem periodu zadržava na manjoj dubini od 50 cm biljke mogu pretrpeti oštećenja. Podjednako dobro uspeva u ravnici i na većim nadmorskim visinama do 1.500 m. Izuzetno je otporna na hladnoću – aronija opstaje i u uslovima kada se zimske temperature spuštaju i ispod -35˚C. Aronija ima izraženu potrebu za svetlošću: može izdržati manje plodna zemljišta, ali ne i smanjenu osvetljenost. Zato se nikako ne preporučuje sadnja u senci drugog drveća i grmlja.

Plodovi su tamnoplave, odnosno skoro crne, bobice veličine crne ribizle, rastu u grozdovima. U početku plodovi su crveni, ali kako dozrevaju postaju sve tamniji, tako da u avgustu postaju crni. Plodovi su slatko-kiselkastog i pomalo oporog ukusa. Plodovi aronije su prava vitaminska bomba pogodni za različite namene, a poznata su i lekovita dejstva zrelih plodova koji pored prirodne boje-antocina sadrži i vitamine A,B,C,P i minerale koji su korisni za krvotok, uravnotežuju krvni pritisak, leče jetrene i želudačne tegobe, čir, migrenu, šećernu bolest, arterosklerozu i druge bolesti. Plodove možete preraditi u sokove, marmalade, džemove, likere, vino… možemo ih koristiti i sveže, sušene, zmrznute.

Nastavi sa čitanjem Sadnja aronija

Objavljeno dana

Sadnja borovnica

Poslednjih godina interesovanje za plodove visoko žbunaste, kultivisane američke borovnice u svetu i kod nas je sve veća jer je utvrđeno njeno atikancerogeno dejstvo, kao i veliko prisustvo antioksidanata koji uništavaju slobodne radikale u ljudskom organizmu. Tržište Evropske Unije je otvoreno za borovnicu iz Srbije, naročito u junu i julu, jer priliv sveže borovnice iz drugih krajeva sveta tokom ovih meseci znatno opada. Prinosi su redovni i uz primenu odgovarajuće agrotehnike visoki i odličnog kvaliteta. borovniceUlaganje u intezivnu proizvodnju borovnice, kao što znaju da kažu holandski borovničari, ulaganje je u budućnost svojih unuka obzirom da zasadi borovnica ostaju u punoj rodnoj kondiciji i preko pedeset godina!!! Borovnica je visoko akumulativna voćna vrsta. Za površinu od 1 h treba obezbediti oko 2500 sadnica, u zavisnosti od bujnosti. Visoko produktivna proizvodnja ne može se zamisliti bez sistema za navodnjavanje „kap po kap“.

ZEMLJIŠTE ZA BOROVNICE

Prva i osnovna preporuka pre odluke o sadnji borovnice glasi: “Obavezna je pH analiza zemljišta”. Jedini limitirajući faktor za uspešnu proizvidnju borovnice jeste kiselost zemljišta, koja se mora kretati u intervalu od 4 do 5,2. Optimum je oko 4,8. Ako zemljište ispunjava taj uslov pristupa se popravci zemljišta na osnovu rezultata kompletne hemijske analize sloja zemljišta do dubine od 25 cm. Najviše joj odgovaraju duboka (30-50 cm), kisela (pH od 4 do 5,2), plodna (sa sadržajem humusa od 7-10 %), laka, dobro drenirana i dobro aerisana (vazdušno-prozračna) zemljišta.

Nastavi sa čitanjem Sadnja borovnica

Objavljeno dana

Rezidba kajsije

rezidba-kajsijeRezidba voćaka kajsije je veoma važna agrotenička mera od koje zavisi uspešnost bavljenja voćarskom proizvodnjom. U većini slučajeva ovoj agrotehničkoj meri se ne poklanja dovoljno pažnje. Čest je slučaj da se ova mera uopšte ne primjenjuje u voćnjaku, da se izvodi nestručno, ili tek ”reda radi”, tako da efekti koji treba da se ostvare rezidbom izostaju. Neredovna rodnost kod kajsije (a i drugih voćnih vrsta) uzrokovana osetljivošću reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim temperaturama, sklonošću alternativnom rađanju usled obilnog plodonošenja i iscrpljivanja u povoljnim godinama, kao i preveremnom izumiranju stabla dovelo je do toga jer se ne primenjuju pravilno agrotehničke mere među kojima je i rezidba.
Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom (uz pravilnu ishranu, navodnjavanje i zaštitu) može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost, kao i sveukupnu rentabilnost kasnije.

Rezidba kajsije vrši se u tri vremenska roka:

  1. u rano proleće – prolećna rezidba
  2. krajem maja i početkom juna – rana letnja rezidba
  3. krajem jula i početkom avgusta – letnja rezidba

Prolećna rezidba kajsije

Prolećna rezidba izvodi se neposredno pred cvetanje. prolecnja-rezidba-kajsije
Cilj je da se izbegne hladan period i mogućnost infekcije patogenima. Ovom rezidbom proređuju se mlade skeletne i poluskeletne grane (ne starije od pet godina), koje zgušnjavaju krošnju ili se prekraćuju na potrebnu dužinu kako bi se održao pravilan oblik krune i omogućilo slobodno kretanje mehanizacije u zasadu. Količina odstranjenih grana ne treba da bude veća od 20% godišnje.

Nastavi sa čitanjem Rezidba kajsije

Objavljeno dana

Jagode – zanimljivosti

Zanimljivosti o jagodama o kojima možda niste čuli:stalnoradjajuca-jagoda-irma

1. Jagode su jedino voće koje seme ima sa spoljašnje strane. U proseku, svaka jagoda na sebi ima oko 200 semenki.

2. Jagode nisu bobičasto voće, poput borovnice ili grožđa. Seme bobičastog voća se nalazi u unutrašnjosti ploda. Botaničari smatraju da je svako seme na jagodi posebna voćka.

3. Jagode pripadaju porodici ruža. Ako pomirišite žbun jagoda, miriše jednako lepo kao i sam plod.

4. Jagoda je višegodišnja biljka. Možda neće roditi prve godine, ali će biljka davati plod pet do šest godina.

5. U Belgiji se nalazi muzej posvećen jagodama. U prodavnici koja se nalazi u sklopu Le Musée de la Fraise (Muzej jagoda) možete kupiti sve posvećeno ovom voću, od džema od jagoda do piva sa ukusom ovog voća.

6. U antičkom Rimu su smatrali da jagoda ima lekovita dejstva. Koristili su jagode da leče brojna oboljenja, od depresije preko nesvestice, kamena u bubregu, lošeg zadaha i upale grla.
Tada se jagode još nisu uzgajale, nego su rasle kao divlja biljka.

7. Jagode ne rastu u tropskim krajevima.

8. Jagode smanjuju rizik od srčanih oboljenja i određenih tumora. Ovo sočno voće sadrži malo kalorija, ali i dosta vitamina C, B6, K, vlakana, folne kiseline, kalijuma i amino kiselina.

9. Jagode sadrže dosta nitrata koji poboljšavaju protok krvi i kiseonika do mišića. Osobe koje pre fizičke aktivnosti jedu jagode imaju veću izdržljivost i sagore više kalorija, pokazuju istraživanja.

10. Jagoda je najranije voće u proljeće.

11. Jagode operite i odstranite im peteljke pre nego što ih skladištite. Međutim, ukoliko planirate da ih jedete nakon nekoliko dana, nemojte ih prati pre nego što ih stavite u frižider jer će se tako pre pokvariti.

12. Ako su jagode prezrele, možete napraviti džem.

 

Vrlo jednostavno sami uzgojite jagode zahvaljujući sorti stalnoradjajuće jagode ‘Irma’
Jagode su izuzetno niskokalorično voće. 100 grama jagoda ima samo 32 kalorije, slobodno navalite na ovo voće bez grižnje savesti.

Nastavi sa čitanjem Jagode – zanimljivosti