Objavljeno

Rezidba kajsije

rezidba-kajsijeRezidba voćaka kajsije je veoma važna agrotenička mera od koje zavisi uspešnost bavljenja voćarskom proizvodnjom. U većini slučajeva ovoj agrotehničkoj meri se ne poklanja dovoljno pažnje. Čest je slučaj da se ova mera uopšte ne primjenjuje u voćnjaku, da se izvodi nestručno, ili tek ”reda radi”, tako da efekti koji treba da se ostvare rezidbom izostaju. Neredovna rodnost kod kajsije (a i drugih voćnih vrsta) uzrokovana osetljivošću reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim temperaturama, sklonošću alternativnom rađanju usled obilnog plodonošenja i iscrpljivanja u povoljnim godinama, kao i preveremnom izumiranju stabla dovelo je do toga jer se ne primenjuju pravilno agrotehničke mere među kojima je i rezidba.
Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom (uz pravilnu ishranu, navodnjavanje i zaštitu) može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost, kao i sveukupnu rentabilnost kasnije.

Rezidba kajsije vrši se u tri vremenska roka:

  1. u rano proleće – prolećna rezidba
  2. krajem maja i početkom juna – rana letnja rezidba
  3. krajem jula i početkom avgusta – letnja rezidba

Prolećna rezidba kajsije

Prolećna rezidba izvodi se neposredno pred cvetanje. prolecnja-rezidba-kajsije
Cilj je da se izbegne hladan period i mogućnost infekcije patogenima. Ovom rezidbom proređuju se mlade skeletne i poluskeletne grane (ne starije od pet godina), koje zgušnjavaju krošnju ili se prekraćuju na potrebnu dužinu kako bi se održao pravilan oblik krune i omogućilo slobodno kretanje mehanizacije u zasadu. Količina odstranjenih grana ne treba da bude veća od 20% godišnje.

> Pročitajte više Rezidba kajsije

Objavljeno

Jagode – zanimljivosti

Zanimljivosti o jagodama o kojima možda niste čuli:stalnoradjajuca-jagoda-irma

1. Jagode su jedino voće koje seme ima sa spoljašnje strane. U proseku, svaka jagoda na sebi ima oko 200 semenki.

2. Jagode nisu bobičasto voće, poput borovnice ili grožđa. Seme bobičastog voća se nalazi u unutrašnjosti ploda. Botaničari smatraju da je svako seme na jagodi posebna voćka.

3. Jagode pripadaju porodici ruža. Ako pomirišite žbun jagoda, miriše jednako lepo kao i sam plod.

4. Jagoda je višegodišnja biljka. Možda neće roditi prve godine, ali će biljka davati plod pet do šest godina.

5. U Belgiji se nalazi muzej posvećen jagodama. U prodavnici koja se nalazi u sklopu Le Musée de la Fraise (Muzej jagoda) možete kupiti sve posvećeno ovom voću, od džema od jagoda do piva sa ukusom ovog voća.

6. U antičkom Rimu su smatrali da jagoda ima lekovita dejstva. Koristili su jagode da leče brojna oboljenja, od depresije preko nesvestice, kamena u bubregu, lošeg zadaha i upale grla.
Tada se jagode još nisu uzgajale, nego su rasle kao divlja biljka.

7. Jagode ne rastu u tropskim krajevima.

8. Jagode smanjuju rizik od srčanih oboljenja i određenih tumora. Ovo sočno voće sadrži malo kalorija, ali i dosta vitamina C, B6, K, vlakana, folne kiseline, kalijuma i amino kiselina.

9. Jagode sadrže dosta nitrata koji poboljšavaju protok krvi i kiseonika do mišića. Osobe koje pre fizičke aktivnosti jedu jagode imaju veću izdržljivost i sagore više kalorija, pokazuju istraživanja.

10. Jagoda je najranije voće u proljeće.

11. Jagode operite i odstranite im peteljke pre nego što ih skladištite. Međutim, ukoliko planirate da ih jedete nakon nekoliko dana, nemojte ih prati pre nego što ih stavite u frižider jer će se tako pre pokvariti.

12. Ako su jagode prezrele, možete napraviti džem.

 

Vrlo jednostavno sami uzgojite jagode zahvaljujući sorti stalnoradjajuće jagode ‘Irma’
Jagode su izuzetno niskokalorično voće. 100 grama jagoda ima samo 32 kalorije, slobodno navalite na ovo voće bez grižnje savesti.

> Pročitajte više Jagode – zanimljivosti