Kao dobri oprašivači voćaka u proleće prisutne su i divlje-solitarne pčele Osmia cornuta i Osmia bicornis (rufa). One se nalaze tu oko nas, ali ih nažalost ne primećujemo. Ne proizvode med, miroljubive su, imaju žaoku ali ne bodu. Ne žive u košnicama i ne roje se, već sve rade same. Poznate su i pod imenom samotarke, samice, solitarne ili pčele zidarice jer svoja gnezda pregrađuju i zatvaraju blatom. Zovu ih i “pčelama voćnjaka” jer se pojavljuju početkom marta kada se mogu videti na rascvetanim voćkama.
Pčele samice aktivne su tokom cvetanja voćaka a lete već pri temperaturi od 8-10 °C.
Telo ovih pčela prekriveno je gustim dlakama, pogotovo s trbušne strane. Pomoću dlaka solitarna pčela skuplja polen po celom telu i prenosi ga sa cveta na cvet. Na taj način pospešuje oplodnju, a polen i nektar unosi u gnezdo, gde sprema hranu za svoje potomstvo.
Potomstvo se razvija u gnezdu (u ovom slučaju – trska) gde preobražajem u kokonu dočekuju proleće iduće godine.
Solitarne pčele ugrožene su nedostatkom staništa
Međutim, iako su dobri oprašivači, solitarne pčele ugrožene su nedostatkom staništa. Skoro da nema kuća čiji je krov prekriven barskom trskom, a smanjen je i broj drvenih, te neomalterisanih kuća. Primena novih građevinskih materijala ugrožava opstanak ovih veoma korisnih insekata, oprašivača.
Postoji više razloga zašto ih trebamo čuvati. One lete pri nižim temperaturama od pčele medarice. Osim toga pogodne su za oprašivanje jer ne biraju voćnu vrstu, bitno je da je voćka blizu. Stoga su u uporedbi sa pčelom medaricom pogodnije za oprašivanje zasada kruške i drugih rano cvetajućih voćaka.
Ne smemo smetnuti s uma da solitarna pčela, leti uokrug 200-250 m od svog gnezda-kućice, te je raspored kućica od velikog značaja za uspešno oprašivanje. Kućice se postavljaju u voćnjak na razmak od 100 m prema cik-cak rasporedu, a mogu biti od barske trske, izbušenih drvenih blokova, siporeks blokova i šupljikave cigle.
Kućice za solitarne pčele u voćnjak ili baštu treba postaviti pre početka cvetanja voćaka
Kućice mogu biti izrađene od barske trske, izbušenih drvenih blokova i drugih materijala.
Ako se koristi barska trska treba voditi računa da je optimalan prečnik otvora za zasnivanje gnezda 6-10 mm, a dužina tunela 10-12 cm. Trsku treba rezati (testerom za metal ili brusom za inox) tako da je kraj bude zatvoren. Ako se pregrada nalazi u sredini a levo i desno su otvori za ulaz pčela, u tom slučaju dužina trske treba biti 25 cm. Trsku treba postaviti u kućice ili vezati u manje snopove. Ako se koriste drveni blokovi, tunele treba bušiti burgijama za grede dužine 12 cm i prečnika 6, 8 i 10 mm.
Ukoliko nemamo kokone solitarnih pčela, dovoljno je samo postaviti kućice a pčele će se naseliti same tražeći mesta pogodna za zasnivanje svoga gnezda.
Solitarne pčele nisu u sukobu s medonosnom pčelom ili bumbarima. Naprotiv, njihovim zajedničkim radom povećava se broj zametnutih plodova u našim voćnjacima.
Za hektar komercijalnoga voćnjaka za oprašivanje treba 800 kokona samica (500 ženki, 300 mužijaka) ili tri košnice medarica sa oko 60.000 radilica. Jedna solitarna pčela je efikasna približno kao 120 pčela medarica (letačica).
Ako stavite kućicu za solitarne pčele napravićete dobro delo a priroda će vas nagraditi 🙂
Voćke će biti bolje oprašene i tako dati veći prinos.
Napomena: autor teksta je mr.sc. Marija Ševar, sve slike su zaštićene autorskim pravom.
ako želite saznati još, pogledajte zanimljiv video prilog o životu solitarnih pčela: