Bliži nam se zima i hladniji dani te je potrebno adekvatno pripremiti voćna stabla za period mirovanja primenom raznih hemijskih i agrotehičkih mera. Pripremni radovi u voćnjaku započinju odmah nakon berbe i imaju za cilj što bolju pripremu stabla za prezimljavanje, da se smanji brojnost prezimljujućih oblika štetočina i infekcioni potencijal raznih patogena. Samo oni koji blagovremeno odrade ove pripreme mogu u sledećoj vegetaciji očekivati zadovoljavajući prinos i kvalitet plodova.
Potrebno voditi računa o higijeni u voćnjaku i ukloniti izvore zaraze!
Suve grane, opalo lišće, opale plodove, kao i one koje su ostali smežurani i sasušeni na stablima potrebno je sakupiti i ukloniti iz voćnjaka jer privlače glodare i mnoge štetočine. Grinje, pauci, razne vrste štitatstih vaši i drugih biljnih vaši, cvetojeda, smotavaca i dr., kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plemenjače prezimljavaju u voćnjacima u vidu jajaša, larvi, spora, micelija itd. ukoliko se ne primene ove mehaničke mere zaštite.
Stacionarna rezidba
Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi ukloniti sve polomljene, suve i zaražene grane. Zaražene grane se uklanjaju do zdravog tkiva kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz drvnu masu. Poželjno je da rezovi budu što manji, ukoliko su rane veće poželjno ih je premazati kalemarskim voskom.
Prilikom obavljanja ovih mera potrebno je redovno vršiti dezinfekciju alata (npr. alkoholom) kako nebi preneli zarazu na druga stabla!!!
Đubrenje
U ovom periodu vrši se i đubrenje voćnjaka koja je jedna od važnijih agrotehničkih mera u fazi mirovanja. Ono direktno utiče na održavanje plodnosti i strukture zemljišta, utiče na porast biljke, pojačava njenu otpornost, a doprinosi i boljoj rodnosti i kvalitetu plodova. Kako bi znali koliko i kog đubriva da dodamo najbolje je odneti zemljište na analizu gde ćemo dobiti detaljno uputstvo o njihovoj primeni.
Zaštita od glodara
Mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama od glodara koji tokom zime mogu naneti veliku štetu. Oštećena stabla zakržljaju u razvoju, osetljivija su na niske temperature i mrazove, a veoma često zbog tih oštećenja mogu i da propadnu, pa je u tom slučaju potrebno zasaditi novu sadnicu. Tek nakon 12 godina koren i vrat stabla dovoljno očvrsnu da ih glodari ne napadaju.
Krečenje stabla kao još jedna od metoda zaštite
Izvodi se tokom oktobra i novembra meseca, mada može i u januaru ako vremenski uslovi dozvoljavaju. Krečenje se vrši po sunčanom i suvom danu, a temperatura treba da se kreće od 4 do 6 °C. Visina krečenja zavisi od visine debla do prvih ramenih grana. Ova mera se preduzima kao prevencija od bakterijskih infekcija i sprečava nejednako zagrevanje stabla u proleće. Bela boja odbija sunčeve zrake što dovodi do usporavanja kretanja biljnih sokova, tako da sa skokovima temperature (tokom zime) ne dolazi do kretanja vegetacije i do izmrzavanja. Krečna smesa treba da bude što belja i da se što duže zadrži na deblu.
Prskanje
Obavezna zaštita je i jesenje plavo prskanje bakarnim preparatima kojim se suzbijaju urokovači mnogih bolesti i vrši dezinfekcija voćnjaka. Suzbija se rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskorioze vinove loze… Prouzrokovači navedenih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima. Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci, patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno „plavo prskanje“ obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru. Najbolje vreme za tretiranje je kada sa stabala opadne oko 50-60% lišća. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10°C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže „voćke je potrebno okupati“. Ukoliko neki deo ostane ne tretiran na njemu se može u proleće pojaviti bolest. S obzirom da sredstva za jesenje prskanje imaju plavičastu boju, pa kada se voćnjak njima isprska dobija plavičastu nijansu po kojoj je ovaj tretman dobio ime „plavo prskanje“, voćari mogu lako uočiti propust koji su napravili prilikom prskanja i ponoviti prskanje preskočenog mesta.
Sprovođenjem svih ovih mera dovodite do pozitivnih reziltata: stabla su dugovečnija, otpornija i daju veći prinos.