Opis
Josta se gaji na različitim terenima, a najbolje uspeva na područjima sa kontinentalnom klimom. Pogoduju joj veće nadmorske visine, nekada i preko 1.200 metara. Plodovi joste su osetljivi na visoku temperaturu, dok joj niske temperature ne smetaju. Može da izdrži i do -40 °C. U vreme sazrevanja, kada su visoke temperature, plodovi su direktno izloženi suncu i sami se fermentišu. Pojavljuju se fleke, plod gubi na kvalitetu, ima prevreo ukus i nije za upotrebu. Korenski sistem je površinski, zbog čega ga je potrebno izmeštati i obnavljati (orezivanjem), nakon 15 godina. Josta je samooplodna biljka, tako da sama sebe oprašuje.
Nega
Lokacija – Sadi se na mestu zaklonjenom od jačeg vetra.
Zemljište – Zahteva dobro drenirano , blago kiselo zemljište, sa visokim sadržajem organskih materija.
Svetlost – Pogoduje joj potpuno izlaganje suncu ili polusenka.
Prezimljavanje – Josta brzo raste,dobro podnosi niske temperature (do -40 celzijusa) i dugo živi.
Bolesti i štetočine – Otporna je na bolesti i štetočine, zbog čega ovu biljku nije potrebno prskati. Josta kao hibrid ima ugrađenu otpornost ili imunitet na većinu bolesti bobičastog voća.
Visina i širenje – Visina je 1,8m širenje 1m
Đubrenje – Đubrenje se vrši u kasnu zimu ili rano proleće organskim đubrivom ili kompostom. Zbog žiličastog korena, neophodno je đubriti stajnjakom, u količini 15-20 t/ha površine.
Svetlost – Puno sunce, delimična senka.
Zemljište – Josta preferira vlažno i dobro drenirano, rastresito zemljište. Dodavanje tla kompostom pomoći će poboljšanju teksture i sposobnosti zadržavanja ili drenaže vode. Sloj malča će pomoći da se održi vlaga u zemljištu.
Orezivanje – Orezujte jostu kada miruje u kasnu jesen do kasne zime. U rano proleće, odrežite mrtve ili slomljene grane i orežire nekoliko najstarijih lastara na nivo zemlje da biste podstakli rast većih i slađih bobica joste.
Orezivanje joste se vrši iz dva razloga:
- Uklanjanjem starog, oštećenog ili mrtvog drveta, povećavate protok vazduha, smanjujući razvoj bolesti a povećavajući prinos.
- Podmlađujete biljku i podstičete je na novi rast što povećava proizvodnju cvetova.
Rezidba ovog listopadnog žbunja se može podeliti u 4 grupe:
- Minimalna rezidba (uklanjati samo mrtve, bolesne, oštećene ili ukrštene grane, može se obaviti u rano proleće.);
- Prolećna rezidba (podstiče snažan, novi rast koji daje letnje cveće, cvetovi se pojavljuju na novom drvetu);
- Letnja rezidba nakon cvetanja (odrežite izdanke i uklonite delove starog letorasta, do zemlje);
- Rezidba nakon plodonošenja (cveće se pojavljuje na drvetu iz prethodne godine. Odsecite cvetne stabljike na pola, da bi novi izdanci bili snažni i uklonite do polovine cvetnih stabljika nekoliko santimetara od zemlje)
Uvek uklonite mrtve, oštećene ili bolesne grane prvo, bez obzira na vrstu rezidbe koju radite.
