Opis
Agroekološki uslovi gajenja grejpfruta
Pozicija
Odgovaraju osunčani položaji, zaštićeni od vetra, kako bi se izbegla oštećenja od sušenja lišća i grančica ili, u težim slučajevima, od ljuštenja grana.
Temperatura
Temperature niže od -10 °C mogu prouzrokovati znatna oštećenja, pa i uginuće cele biljke. Preporučuje se zaštitita krošnje voćke zaštitnom folijom tokom zimskih meseci, ili što je bolje, grejpfrut uneti u zatvorenu osvetljenu prostoriju (npr. garažaili ostava sa prozorom), gde se temperatura ne spušta ispod 10 °C. Za gajenje grejpfruta u posudi najprikladnija je južna strana s mnogo svetlosti. Usled nedostatka svetlosti biljka može odbaciti lišće, pa je ogolele grane potrebno skratiti, kako bi iz istih početkom proleća poterali mladi izdanci.Posle rizika od mraza, na proleće možemo izneti biljke grejpa.
Voda
U septembru je potrebno prekinuti s đubrenjem, zalivamo umereno, tako da se zemlja osuši između dva zalivanja. Tokom letnjih vrućina grejp zalivamo češće, to je najosetljiviji period, u kome biljka može pretrpeti štetu od suše, i faza nakon pojave ploda kada on može otpasti.
Zemljište
Grejpfrutu odgovaraju dobro drenirana zemljišta lakše teksture. Najbolja su ilovasta ili peskovito-ilovasta plodna zemljišta. Najbolji pH zemljišta je neutralan ili blago kiseo.
Nega zasada grejpfruta
Presađivanje
Na području Srbije agrumi se uzgajaju u posudama (saksijama,kontejnerima i sl.) na otvorenom ili u zatvorenom prostoru (plastenici ili staklenici). Pre presađivanja potreno je rezidbom odbaciti oštećene delove korena i proveriti zdravstveno stanje sadnice. Sadnica se zasadi u saksiju tako duboko da je kalemljeno mesto otprilike 10 cm iznad površine zemljišta. Stajsko đubrivo se ne polaže na dno saksije već oko sadnice u obliku prstena oko stabla. Koren sadnice treba da je u zemlji za agrume sa ili bez komposta.
Đubrenje
Od aprila do avgusta agrume treba đubriti jednom nedeljno, najbolje posebnim đubrivom za agrume. Ako je biljka neishranjena, njeno lišće će biti žute boje.
Orezivanje
Rezidbu treba vršiti kako bi se održavala i preuredila krošnja, time i stimulisala proizvodnja plodova grejpfruta. Najprirodniji i najprikladniji oblik grejpa je kuglast sa punim lišćem, tako da raste svojim tipičnim držanjem čineći plodne formacije naročito u donjem delu. Budući da se agrumi u posudama gaje i kao ukrasne biljke, njihova je rezidba važna i iz estetskih razloga. Ona se sastoji u oblikovanju okrugle krošnje i proređivanja. Krošnje se proređuju svake godine krajem zime, pre početka vegetacije. Režu se grane koje su predugačke ili rastu prema unutrašnjosti, suve i obolele grane, grane sa jakim vertikalnim rastom,tako da nakon rezanja grane u krošnji budu dobro osvetljene sunčevim zracima.
Malč
Malčiranje je uvek korisno da se suprotstavi pojavi korova, kao i oko sadnice grejpfruta možemo da stavim slame krug sena ili osušene trave oko baze biljke. Sloj mora biti dovoljno gust , oko 10 cm, inače će se ionako pojaviti najtvrdokornija trava.
Odbrana i prevencija bolesti i insekata
Kako bi bolesti bile sprečene, izbegavanje navodnjavanje prskanjem i đubrite umereno. Bolesti od kojih grejpfrut može da oboli su zajedničke i drugim agrumima, mogu se lečiti zaštitnim sredstvima na bazi bakra, ali takođe možemo pokušati da zamenimo ovaj metal zeolitom, mineralnim mikroelementima koji upijaju vlagu sa bliženjem vegetacije, a time i smanjuju verovatnoću pojave bolesti. Grejpfrut, kao i ostalo limunsko voće, mogu napadati neki parazitski insekti od kojih su najčešći: crveni pauk,kotonelo buba,lisne vaši, serpentin moljac, trips i voćna muva.Odbrana od parazitskih insekata i grinja se vrši insekticidima i akaricidima.
