Opis
Hayward (Hajvard) je snažna, listopadna penjačica, porasta od 8 do 12 m visine (potreban joj je samim tim snažan konstruktivni oslonac) sa srcolikim listovima prečnika oko 20 cm, dugim i gustim izdancima prekrivenim crvenkasto-smeđim dlačicama. Mali grozdovi kremasto-belih cvetova do 4 cm u prečniku cvetaju leti, a u prisustvu muške biljke se obezbeđuje njeno oprašivanje, na jesen rađaju jestivi zelenkasto-braon plodovi do 7 cm dužine. Međuredni razmak sadnje je 4 – 8 m. Maksimalnu visinu rasta dostiže nakon 5 – 10 godina. Kivi ‘Hajvard’ je ukusno voće koje može da se očuva zimi i korisna penjačica za kućnu hladovinu (pergola, senik).
- Zahtevi za zemljištem: Tip zemljišta peskovit ili ilovača, pogoduje mu dobro drenirano zemljište i toleriše pH kiselo, alkalno i neutralno zemljište.
- Podnosi direktnu izloženost sunčevih zraka, preporuka je držanje kivija u delimičnoj senci je osetljiv na nepovoljne vremenske uslove, odgovaraju mu pozicije okrenute prema jugu ili zapadu.
- Osetljiv je na kasni mraz i oštećenja od jačeg vetra.
- Kivi Hajvard je ženska biljka, tako da se mora posaditi pored muške biljke da bi se obezbedio polen i dao plod. Za zametanje plodova potrebne su muške biljke kivija Tomuri, ovaj snažan mužjak neće davati plodove, ali je privlačan sa svojim listovima u obliku srca i velikim kremasto belim cvetovima.
- Veliki listovi kivija opadaju u jesen.
- Hejvordu je potreban period bez mraza od oko 225 do 240 dana. Biljke mogu tolerisati mraz, iako su mladi izdanci i plodovi veoma osetljivi. U nekim oblastima može biti potrebna zaštita od mraza.
- Biljci je potrebna zaštita od jakog vetra i vrelog letnjeg sunca.
- Kiviju je potrebno obilno zalivanje.
- Kivi može da pruži dobru letnju hladovinu, a gole stabljike dozvoljavaju prodor svetlosti kada se uzgajaju na pergoli.
- Upotreba: Ubrano voće može se čuvati neko vreme, jesti sveže, koristiti u salatama, sušiti, peći u pitama i kolačima, smutijima, džemovima i konzervirati.
- Berba : Kraj oktobra.
- Ubrani plodovi kivija odlažu se u drvene sanduke i čuvaju se u hladnjačama. Potreba za hlađenjem prilikom čuvanja plodova je 500-700 sati ispod 7 stepeni Celzijusa. Istraživanja pokazuju da skladištenje na niskim temperaturama ima značajan uticaj na fizička, hemijska i nutritivna svojstva kivija jer takvo skladištenje doprinosi boljem kvalitetu i čvrstoći kivija, a i produžuje se sam rok trajanja ploda bez da kivi promeni boju.
- Procenjeno vreme od sadnje do prinosa je 2 godine (najveći prinos je u 5 godini uzgoja).
- Pre sadnje, u rupu za sadnju unesite dosta stajnjaka ili baštenskog komposta. Posadite loze kivija na udaljenosti od oko 5 m jedna od druge, učvrstite ih i dobro zalijte. Obezbedite stabljike za upredanje odgovarajućim potpornim žicama nanizanim između čvrstih stubova, da biste kivi trenirali kao špalir. Redovno ga prihranite i zalivajte sve dok se potpuno ne uspostavi normalan porast, posebno tokom vrućih sušnih perioda. Okačite stabljike na njihove oslonce. U jesen nanesite malč, stajnjak ili kompost u podnožje biljke.
- Za bolju produkciju potrebno je godišnje orezivanje zimi. U prve dve godine orezujte da biste stvorili espalierski okvir od jedne stalne vodeće stabljike i dve horizontalne stabljike. Odrežite vodeći izdanak da biste ga održali u okviru dodeljenog prostora. Plod se formira na drvetu od prethodne godine, a takođe i na plodovima nastalim sečenjem stražnjih bočnih izdanaka na horizontalnim stabljikama na 3 ili 4 pupoljka. Prenatrpani bočni izdanci mogu se prorediti kako bi se omogućilo svetlo i vazduh oko ploda u razvoju.
