Žižula (Kineska urma, Iglica)

LATINSKI NAZIV: Ziziphus jujube
Drugi nazivi: žižula, kineska urma, žižula, žižola, cicmak, unavi, jujuba, iglica, sirita, kineska datulja…
Poreklom je iz Kine, gde se gaji preko 4000 godiina i predstavlja vodeću voćnu vrstu. Dugovečna je voćka i živi do 200 godina. U Kini i Indiji kineska urma je jedna od 5 najvažnijih vocaka.
Žižula je manje listopadno drvo ili grm (2-4 m visine u zavisnosti od načina uzgoja) s trnjem po granama i sitnijim listovima. U pazuhu lista se razvijaju mali žuckasti cvetovi prijatnog mirisa koji su vrlo privlacni pčelama. Cveta u maju i junu, a plodovi sazrevaju u oktobru. Plodovi su jajoliki ili malo izduženi i mesnati, u pocetku zeleni, a pred zrenje sjajno crvenosmeđi. Potpuno zreli plodovi se smežuraju, slatki su i mirišljavi.
Žižula nije preterano zahtevna biljka, vrlo je otporna, uspeva i na suvim, kamenitim i vrucim staništima, ali najbolje uspeva na suncanim mestima i hranjivom zemljištu. Dobro podnosi niske temperature (do -25°C) u zimskom periodu, kao i visoke temperature tokom leta. Otporna je i na bolesti i štetocine. Sadnja žižule slična je i kao kod drugih vocnih vrsta, a trebamo izbegavati sadnju na područjima gde je tlo teško, nepropusno i ima zadržavanja vode. Stablo žižule donosi plod vec u trecoj godini nakon sadnje.