Opis
Sadnice vinove loze Italijanski rizling (Grašac beli) – Opis, sadnja i nega
Vinova loza Italijanski rizling (poznata i pod nazivima Grašac beli, Welschriesling ili Riesling Italico) najrasprostranjenija je i najznačajnija bela vinska sorta u Srbiji i regionu, posebno proslavljena na padinama Fruške gore i u vojvođanskim vinogorjima. Ova sorta je izuzetno cenjena zbog redovne i visoke rodnosti, dobre prilagodljivosti različitim tipovima zemljišta i sposobnosti da daje vrhunska, pitka i osvežavajuća bela vina slamastožute boje sa zelenkastim odsjajem, prepoznatljive voćne arome zelene jabuke, citrusa i livadskog cveća.
Osnovne karakteristike sorte Italijanski rizling
- Poreklo i bujnost. Tradicionalna srednjoevropska sorta koja razvija srednje bujan do bujan čokot sa tankim, dugim lastarima i odličnom rodnošću okaca.
- Izgled grozda. Grozdovi su mali do srednje veličine (prosečne težine od 100 do 180 grama), cilindričnog oblika, srednje zbijeni do zbijeni, najčešće sa jednim karakterističnim malim krilcem.
- Bobica i kvalitet šire. Bobice su sitne do srednje, okrugle, zeleno-žute boje sa izraženim pepeljkom i tankom, ali čvrstom pokožicom. Meso je veoma sočno, sa dobrom sposobnošću nakupljanja šećera (18% do 22%) i skladnim, prijatnim kiselinama.
- Vreme zrenja. Spada u pozne vinske sorte – sazreva krajem septembra i početkom oktobra, a u toplijim godinama grožđe se može ostaviti i za kasnu berbu radi dobijanja vina punijeg tela.
- Otpornost. Veoma dobro podnosi niske zimske temperature (i do -22 °C) i odlično podnosi sušu. Umereno je osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, dok je u kišnim jesenima zbog zbijenosti grozda osetljivija na sivu plesan (botritis).
Način sadnje vinove loze Italijanski rizling
Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.
- Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
- Izbor i priprema zemljišta. Italijanski rizling najbolje uspeva na osunčanim, provetrenim i blago nagnutim terenima, na dubokom, rastresitom i umereno plodnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
- Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
- Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
- Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.
Nega i održavanje čokota
- Rezidba. S obzirom na to da su kod Italijanskog rizlinga i donja okca na lastarima veoma rodna, odlično podnosi kako mešovitu rezidbu (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri sa 2 okca), tako i kraću rezidbu na kondire. Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
- Zalivanje i prihrana. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i prolećna azotnim đubrivima obezbeđuju redovan i stabilan prinos.
- Zaštita od bolesti. Zahteva standardnu preventivnu zaštitu od plamenjače i pepelnice, kao i uklanjanje lišća u zoni grozdova krajem leta kako bi se obezbedila dobra provetrenost i sprečila pojava sive plesni.
