Opis
Sadnice vinove loze Frankovka – Opis, sadnja i nega
Vinova loza Frankovka (poznata u svetu i pod nazivima Blaufränkisch ili Kékfrankos) jedna je od najcenjenijih crnih vinskih sorti u Srednjoj Evropi, a kod nas posebno proslavljena u vojvođanskim vinogorjima i na obroncima Fruške gore. Ova sorta je prepoznatljiva po visokoj i redovnoj rodnosti, odličnoj prilagodljivosti različitim zemljištima i vrhunskom kvalitetu vina. Daje bogata, pitka i harmonična crvena vina intenzivne rubin-crvene boje, sa prepoznatljivim voćnim aromama višnje, kupine, borovnice i blagim začinskim tonovima.
Osnovne karakteristike sorte Frankovka
- Poreklo i bujnost. Tradicionalna srednjoevropska sorta koja razvija snažan, bujan čokot sa uspravnim lastarima i stabilnom rodnošću.
- Izgled grozda. Grozdovi su srednje veličine do veliki (prosečne težine od 150 do 250 grama), kupastog ili valjkasto-kupastog oblika, često razgranati i srednje zbijeni.
- Bobica i kvalitet šire. Bobice su srednje veličine, okrugle ili blago ovalne, tamnoplave boje sa obilnim pepeljkom i srednje debelom, čvrstom pokožicom. Meso je sočno, prijatnog ukusa, sa dobrom sposobnošću nakupljanja šećera (19% do 22%) i osvežavajućim kiselinama koje vinu daju strukturu i dugovečnost.
- Vreme zrenja. Spada u pozne crne vinske sorte – sazreva krajem septembra i početkom oktobra.
- Otpornost. Dobro podnosi niske zimske temperature (do -20 °C) i sušu, dok je umereno osetljiva na plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan (botritis), pa zahteva redovnu preventivnu zaštitu i sunčane položaje.
Način sadnje vinove loze Frankovka
Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.
- Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
- Izbor i priprema zemljišta. Frankovka najbolje uspeva na toplim, osunčanim i provetrenim terenima, na dubokom, rastresitom i umereno plodnom zemljištu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
- Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
- Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
- Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.
Nega i održavanje čokota
- Rezidba. S obzirom na bujnost čokota i dobru rodnost okaca, primenjuje se mešovita rezidba na špaliru (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
- Zalivanje i prihrana. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i prolećna azotnim đubrivima obezbeđuju redovan i kvalitetan prinos.
- Zaštita od bolesti. Zahteva standardnu preventivnu zaštitu od plamenjače, pepelnice i sive plesni, kao i uklanjanje suvišnog lišća u zoni grozdova krajem leta radi boljeg osunčavanja i ravnomernog sazrevanja bobica
