Opis
ŠLJIVA CRVENA RANKA KARAKTERISTIKE
Šljiva Crvena Ranka je verovatno najstarija domaća rakijska sorta šljive. Pored Požegače nalazi se skoro u svim krajevima Srbije, što nije slučaj s drugim rakijskim sortama. Ovoj autohtonoj srpskoj šljivi, koja je opevana i u pesmi, donedavno je pretilo potpuno izumiranje. Ranka je autentična i autohtona srpska sorta šljive, nastala kraj Aranđelovca, u selu Darosava, zbog tčega je zovu još i šljiva darosavka
Šljiva Crvena Ranka cveta neki dan ranije od požegače, a skoro istovremeno s drugim rakijskim sortama. Nije samooplodna, pa se ne može saditi u čistom zasadu, Kao njeni oprašivači dolaze u obzir Čanska Lepotica, Timočanka, Čačanska Rodna. Ona cveta srednje rano nekoliko dana pre požegače a kao oprašivači mogu poslužiti ostale rakijske sorte Čanska Lepotica, Timočanka . Bez oprašivača (10 % od ukupnog broja stabala) zasadi crvene ranke ostaju nerodni. I zasadi sorti Čačanska rodna i Stenlej koji se nalaze u blizini mogu poslužiti kao oprašivači jer se period cvetanja podudara sa crvenom rankom. Za oprašivanje i oplodnju izuzetno je bitno da vremenski uslovi budu povoljni za let pčela.
Plod Šljive Crvena Ranka je po obliku sličan plodu požegače, samo je crvenkaste boje. Sazreva oko 10 avgusta. Prosečna težina ploda iznosi 17 gr. Plodovi su sočni, prijatnog ukusa, pa se jednim delom koristi u svežem stanju, kao stono voće. Daje rakiju vrlo dobrog kvaliteta, ali po jačini nešto slabiju od rakije drugih rakijskih sorti.
Šljiva Crvena Ranka spada u najrodnije rakijske sorte šljiva, ali ipak manje rađa od požegače ili Čačanske Rodne, jer ne rađa podjednako dobro svake godine i daje manje prinose po stablu nego požegača ili Čačanska rodna.
Šljiva Crvena Ranka je više piramidalnog oblika, zbog čega i ima manju nosivost od krune požegače. Mana joj je što su joj grane suviše krte i pri obilnijem rodu lako se lome. Stablo je srednje bujno.
Šljiva Crvena Ranka uspeva i na siromašnijem i suvljem zemljištu nego požegača. Prema mrazu je osetljivija od požegače i drugih rakijskih sorti (izuzev metlaša). Na boljim i vlažnijim zemljištima, kao i na severnim i zaklonjenim položajima pati od smolotočine.
S obzirom na to da se njeni plodovi mogu koristiti za stonu upotrebu, a verovatno i za proizvodnju sladosoka, sa tim da je dosta otporna prema gljivičnim bolestima, da se zadovoljava slabijim zemljištem i da dobro rađa, treba joj dati prednost nad drugim rakijskim sortama.
