Opis
Sadnice vinove loze Merlo (Merlot) – Opis, sadnja i nega
Vinova loza Merlo (u svetu poznatija kao Merlot) jedna je od najpopularnijih i najcenjenijih svetskih sorti za proizvodnju vrhunskih crvenih vina. Ova plemenita francuska sorta poreklom iz Bordoa izuzetno se uspešno gaji i u našim vinogorjima, gde daje redovne prinose i grožđe vrhunskog kvaliteta. Vina dobijena od Merloa odlikuju se dubokom rubin-crvenom bojom, mekoćom, punoćom i zaokruženim taninima, sa bogatim voćnim aromama zrele šljive, trešnje, kupine, maline i blagim notama čokolade i vanile.
Osnovne karakteristike sorte Merlo
- Poreklo i bujnost. Plemenita francuska sorta koja razvija bujan, snažan čokot sa srednje dugim lastarima i odličnom, redovnom rodnošću.
- Izgled grozda. Grozdovi su srednje veličine (prosečne težine od 130 do 180 grama), kupastog ili cilindrično-kupastog oblika, često sa jednim ili dva manja krilca, srednje zbijeni do rastresiti.
- Bobica i kvalitet šire. Bobice su srednje veličine, pravilno okrugle, tamnoplave do crno-ljubičaste boje sa obilnim pepeljkom i srednje debelom pokožicom. Meso je sočno, prijatnog ukusa, sa visokim sadržajem šećera (20% do 23%) i blažim, harmoničnim kiselinama.
- Vreme zrenja. Spada u srednje pozne crne vinske sorte – sazreva polovinom ili krajem septembra (oko nedelju do dve pre Kaberne Sovinjona).
- Otpornost. Dobro podnosi niske zimske temperature (do -20 °C), mada u proleće kreće nešto ranije pa treba birati provetrene položaje bez prolećnih mrazišta. Umereno je osetljiva na plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan (botritis), pa zahteva standardnu preventivnu zaštitu.
Način sadnje vinove loze Merlo
Pravilna sadnja je ključna za brz prijem kalema i dugovečnost vašeg zasada.
- Vreme sadnje. Sadnju je najbolje obaviti u periodu mirovanja loze, od novembra pa sve do početka vegetacije na proleće (tokom marta i aprila), kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju i dok zemljište nije smrznuto. S obzirom na mogućnost hladnih zima i jakih mrazeva, ukoliko se sadnja obavlja u kasnu jesen ili tokom toplijih zimskih dana, obavezno je zaštititi sadnicu zagrćanjem zemljom (pravljenjem manje humke), dok se u predelima sa veoma oštrim zimama preporučuje sadnja pred sam kraj zime i u rano proleće.
- Izbor i priprema zemljišta. Merlo se odlično prilagođava različitim tipovima zemljišta, a najbolje rezultate daje na dubokom, rastresitom, umereno plodnom i osunčanom zemljištu koje dobro zadržava vlagu. Pre sadnje preporučuje se duboka obrada (rigolovanje) i đubrenje zgorelim stajnjakom ili mineralnim đubrivima.
- Priprema sadnice. Pre sadnje, korenov sistem loznog kalema skratite na dužinu do 10 cm
, a gornje (površinske) žile potpuno uklonite. Sadnice potopite u vodu (ili smešu vode, zemlje i kravlje balege) najmanje 12 do 24 sata pre sadnje kako bi se dobro hidrirale.
- Postupak sadnje. Iskopajte jame dubine 35–40 cm i širine oko 30 cm. Postavite sadnicu tako da spojno mesto (kalem) ostane 2 do 5 cm iznad površine zemlje. Nakon zatrpavanja zemljom i laganog gaženja, zbog sve učestalijih i izrazito sušnih godina, svaki kalem je neophodno obilno zaliti sa 50 litara vode po sadnici (u nekoliko navrata dok zemlja upija) kako bi se stvorila dubinska rezerva vlage. Nakon zalivanja, nagrnite manju humku sitne zemlje visine 5 do 10 cm iznad kalema kako biste zaštitili pupoljke od mrazeva i isušivanja.
- Preporučeni razmak. Sadnja se obavlja na razmaku od 0,8 do 1 m.
Nega i održavanje čokota
- Rezidba. S obzirom na bujnost čokota i dobru rodnost okaca, primenjuje se mešovita rezidba na špaliru (lukovi sa 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa 2 okca). Rezidbu obavljajte u kasnu zimu ili rano proleće, kada prođe opasnost od jakih zimskih mrazeva.
- Zelena rezidba i zalivanje. Tokom leta preporučuje se uklanjanje suvišnih zaperaka i delimično skidanje lišća u zoni grozdova kako bi grozdovi dobili dovoljno sunca i vazduha za ravnomerno sazrevanje. Zbog izrazito sušnih godina i nedostatka dubinske vlage u zemljištu, neophodno je nastaviti sa obilnim zalivanjem mladih sadnica (oko 50 litara vode po čokotu u sušnim periodima) tokom cele godine, kad god zemlja nije smrznuta. Jesenja prihrana kompleksnim NPK đubrivima i umerena prolećna prihrana obezbeđuju stabilan prinos i vrhunski kvalitet grožđa.
- Zaštita od bolesti. Zahteva redovnu preventivnu zaštitu od plamenjače, pepelnice i sive plesni tokom vegetacije.
