Stubaste jabuke su omiljene i popularne iz više razloga, ali najviše zato što su veoma dekorativne i zauzimaju mali prostor. Još jedna od prednosti stubastih jabuka je mogućnost davanja roda već prve godine nakon sadnje. U kasnijim godinama će davati ozbilniji rod, koji bi od pete-šeste godine trebao da se ustali na 10-15kg po stablu.
Za uspešan uzgoj i zadovoljavajući prinos potrebno je da se izaberu prave sorte. Prilikom njihovog izbora moramo voditi računa da su jabuke stranooplodne voćne vrste i da se pored osnovne sorte moraju posaditi oprašivači.
PREDNOSTI GAJENJA STUBASTOG VOĆA
Stubaste jabuke predstavaljaju novinu koja omogućava gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine. Stablo se odlikuje obrazovanjem uspravne kordunice koja se ne grana (grane se skraćuju na 5-8 cm od stabla ukoliko se pojave).
Postoji dosta različitih vrsta koje se jedna od druge razlikuju po boji, veličini i ukusu ploda, vremenu sazrevanja i otpornosti na bolesti.
Sorte Rumeno vreteno i Polka odlikuju se veoma krupnim plodovima koji sazrevaju početkom septembra meseca, dok sorta Kraljica čardaša sazreva kasno ali su plodovi vrhunskog kvaliteta i mogu se dugo čuvati u hladnjači ili skladištu. Izuzetno retke sorte su one koje daju zeleni plod kiselkastog ukusa, a to su Zeleni dragulj i Vojvođanski smaragd. Veoma atraktivna sorta žutog ploda i slatkog ukusa je sorta 12/125 i Đerdan.
GAJENJE I ODRŽAVANJE STUBASTIH JABUKA
Gajenje stubaste jabuke je veoma jednostavno. One rastu bez naslona, a sade se na razmaku od 0,5-0,7 m u redu i između redova 1,2 m. Međured možemo i zatraviti u širini od 80 cm. Travnata staza sve operacije u voćnjaku čini lakše izvodljivim u optimalnim agrotehničkim rokovima. Pokošenu travu treba izneti a ne mulčirati rastojanja u redu, jer postoji opasnost od naseljavanja glodara koji vrlo često mogu da prstenuju koru pri zemlji i time osuše celu voćku. Optimalno je da u zasadu budu zastupljene barem 3 sorte. Obično su to vrste kasnijeg vremena zrenja kako bi se mogle duže čuvati. Za oprašivače najbolje je birati vrste ranog i srednjeg vremena zrenja jer se one sade u manjem broju, a plodovi se pojedu direktno sa stabla u toku leta.
Stubaste jabuke u toku vegetacije ne treba učestalo zalivati već samo kad ocenimo da postoji deficit vlage u zemljištu. Zalivna norma treba da bude od 40-50l/m2 ili 10l po stablu. Kada se površinski sloj prosuši treba uraditi površinsko razbijanje pokorice. Prevelike količine vode u zemljištu imaju za posledicu intenzivan i veliki prirast sa slabom diferencijacijom cvetnih pupoljaka, ispiranje hranljivih materija, izvaljivanje voćki i sabijanje zemljišta.
REZIDBA STUBASTIH JABUKA
Kod stubastih jabuka rezidba je minimalna i svodi se na proređivanje cvetnih pupoljaka skraćivanjem rodnih grančica. To je naročito značajno kod sorti koje obilno rađaju, kao što je zeleni dragulj, jer sprečavamo da prerode i zbog toga alternativno rađaju svake druge godine. Sporadično obrazovane jednogodišnjih grana dužih od 10 cm, koji se mogu pojaviti na rodnim elementima gde imamo formirane i cvetne pupoljke, uklanjamo u osnovi. Ako se jednogodišnje grane pojave direktno na vodilici, na mestu gde nemamo obrazovane rodne grančice, prekraćujemo ih na 2-3 pupoljka. Time obnavljamo rodne grane i formiramo nove gde su do sada postojala neobrasla mesta. Tako će svaka voćka imati uspravan porast i elegantnu, vitku kordunicu obraslu rodnim elementima od osnove do vrha. Izvesne korekcije možemo uraditi i zelenom rezidbom, odstranjivanjem postranih grana tamo gde one prave senku ili prekraćivanjem na dva do tri pupoljka.
Vrlo je važno vreme kada se to radi, a to je kraj juna i početkom jula, odnosno u vreme diferencijacije cvetnih pupoljaka. Tako možemo postići da se na prekraćenim granama već iste vegetacije formiraju cvetni pupoljci. Stubaste jabuke brzo stupaju na rod pa se prvi plodovi mogu formirati već prve godine po sadnji. Stubaste jabuke je moguće posaditi u veće saksije na terasi ili balkonu.
Ona se smatra kraljicom cveća, simbol je ljubavi i lepote, ona je lepa i jednostavna – ona je RUŽA. Malo je koja biljka tokom istorije izazvala više uzdaha od službene kraljice svih cvetova. Utkana je u istoriju i umetnost mnogih naroda starog sveta, noseći brojna lica simbolike. Već u samom početku proučavanja, “ruža” je tek zbirni naziv za brojne vrste, podvrste, varijetete nastale selekcijom. Ruže su i zbirni naziv za rod Rosa, a u koji ulazi i običan šipak, odnosno šipkova ruža (Rosa canina L.). Tokom brojnih vekova kultivisanja ljudi su stremili dobiti varijetete zanimljivih boja, od snežno bele do intenzivno crvenih boja.
Ružine latice se koriste za izradu ružine vode i sirupa, za poboljšanje arome meda i raznih alkoholnih pića, može se dodati u žele, puter, za pravljenje sirćeta, kolača, sladoleda i drugih poslastica. Kada kupujete gotovu ružinu vodu za korišćenje u jelima, uverite se da na deklaraciji piše da se može koristiti u ishrani a ne isključivo u kozmetici.