Opis
Nega
Klima
Mandarina najbolje uspeva u krajevima sa suptropskom klimom. Za nju su najopasnije niske temperature tokom novembra ili početkom decembra, ali i krajem marta i početkom aprila s obzirom da rani jesenji i kasni prolećni mrazevi mogu uništiti njeno lišće, izdanke i plodove.
Kod stabala koja su dobro pripremljena za zimu, mrazevi do -4 °C ne nanose veće štete. Na temperaturama od -4°C do -6 °C može doći do oštećenja lišća kao i jednogodišnjih izdanaka, a ukoliko se temperatura spusti ispod -10 °C može stradati celo drvo. Najosetljivija su mlada stabla mandarine starosti do 5 godina.
Ako se relativna vlažnost vazduha spusti ispod 50 % (kad su temperature više od 30 °C), može doći do poremećaja u fiziološkim funkcijama stabala, što se reflektuje na opadanje zametnutih plodića kao i značajnom smanjenju roda. Ako se relativna vlažnost vazduha spusti do 30 %, a bude praćena visokim temperaturama i suvim južnim vetrom, transpiracija se naglo pojačava a korenov sistem nije u stanju obezbediti koren dovoljnom količinom vode, pa biljka crpi vodu iz plodova, koji zbog toga opadaju. Ta nepovoljnost našeg klimata može se ukloniti povećanjem relativne vlage vazduha orošavanjem krošnje.
Niska relativna vlažnost vazduha kao i suvi vetrovi, isto nepovoljno deluju na ovu biljku. Zasenjivanjem područja oko stabala ili navodnjavanjem mogu se ublažiti sve posledice, može se smanjiti temperatura zemljišta u zoni korenovog sistema.
Zalivanje
Za mandarinu je neophodan proces navodnjavanja. Količina vode za ovaj sistem može biti ograničavajući činilac za gajenje mandarine koja je veoma osetljiva od maja do oktobra je od 3.000 do 5.000 l vode po hektaru.
Đubrenje
Prvo se obavlja meliorativno đubrenje zemljišta fosfornim i kalijumovim đubrivima količinom koja je potrebna na osnovu hemijske analize zemljišta. Đubrenjem se održava plodnost tj. nadoknađuje se količina hraniva koja se iznosi iz zemljišta. Kao najpovoljnija količina se preporučuje đubrenje sa 300 g azota, 140 g fosfora, kao i 200 g kalijuma po stablu mandarine u rodu. Stajnjak se dodaje krajem februara ili početkom marta zajedno s osnovnom mineralnom đubrenjem, koji se zaorava.
Orezivanje
Redovno rezanje mandarine se obavlja nakon prestanka opasnosti od mrazeva u martu, a letnje orezivanje se obavlja u aprilu za vreme vegetacije.Grančice koje rastu u unutrašnjosti krune se odstranjuju jer ne daju kvalitetne plodove. Skraćuju se i režu suve, bolesne grane, koje se preklapaju ili koje su oštećene. Tokom vegetacije se obavlja letnje rezanje, kao i skraćivanje izdanaka, kao i povijanje izdanaka ili uklanjanje uspravnih izdanaka.Rezanje tanjih grana se izvodi makazama, a rezanje debljih grana se izvodi testerom. Nakon rezanja sve veće rezove treba obavezno premazati kalem voskom. Orezane grane i grančice mandarine je potrebno skupiti i spaliti.Mandarina ima tendenciju stvaranja krošnje u obliku vaze, pa nije teško oblikovati upravo takav uzgojni oblik. U tom cilju može se već u rasadniku ili nakon sadnje intervenisati orezivanjem na željenu visinu. Obično se orezuje na visinu 40 do 60 cm, na onom delu gde je sadnica dovoljno zrela. Iz gornjih pupoljaka razvije se nekoliko bočnih izdanaka, od kojih se dobiju tri do četiri pravilno raspoređena izdanaka. Ostali izdanci moraju se odstraniti. Da bi izdanci dobili pravilan ugao granjanja od središnje ose, potrebno ih je usmeriti. Kad primarne skeletne grane dostignu dužinu 30 do 40 cm i kad su na toj dužini zrele, prekraćuju se da bi se tokom vegetacije iz njih dobili novi izdanci koji su zapravo sekundarne grane. Prekraćivanjem sekundarnih grana na istu dužinu dobijaju se grane trećeg reda, a njihovim prekraćivanjem dobijaju se grane četvrtog reda, koje bi trebale biti rodne.
Berba mandarina
Berba se obavlja tokom sunčanog i suvog vremena. Zreli plodovi mandarine mogu da se beru brzim trzajem ruke sa polukružnim zaokretom jer se ne sme dogoditi da sa peteljkom na stablu ovog agruma ostane i deo kore. U praksi treba izbegavati ručnu berbu. Berba se vrši sa posebnim makazama za berbu mandarina jer su noževi ovih makaza malo zaobljeni i ispupčeni tako da ne povređuju koru. U slučaju nedostatka ovih posebnih makaza mogu se koristiti i obične voćarske makaze, ali sa zaobljenim vrhom.
S obzirom da plodovi mandarine ne sazrevaju istovremeno berba se obavlja u nekoliko navrata, sa razmakom od 5 do 8 dana. Najefikasnije je berbu izvršiti pomoću specijalnih torbi za berbu – tzv. kengur torbi koje se obese, a na dnu imaju svoju kopču za otvaranje i kada se torba napuni, odnese se nad gajbu, otvori se i tako se plodovi ne povređuju.
Bolesti
Bolesti koje najčešće napadaju mandarinu su:
- Antrakoza
- Palež lista mandarine
- Kovrdžavost lista mandarine
- Rak citrusa
- Kasna mrlja
- Truljenje korena
- Tristeza
Štetočine
Najčešće štetočine koje napadaju mandarinu su:
- Rđasta grinja
- Crveni pauk
- Sredozemna voćna muva
- Crvena štitna vaš
- Narandžina štitna vaš