Opis
Leskovačka dunja – Neprikosnovena kraljica domaćih voćnjaka i vrhunske rakije
Kada se povede reč o najboljoj, najmirisnijoj i privredno najvažnijoj sorti dunje na našim prostorima, Leskovačka dunja nema konkurenciju. Ova naša stara autohtona sorta decenijama predstavlja zlatni standard u voćarstvu Balkana. Zbog izuzetne krupnoće, savršenog oblika i jedinstvene, neprevaziđene arome, Leskovačka dunja je prva i osnovna sorta za podizanje intenzivnih zasada, kao i apsolutni favorit za svaku okućnicu.
Karakteristike sorte i opis ploda
Leskovačka dunja sazreva u prvoj polovini oktobra (obično tokom prve dve dekade oktobra, u zavisnosti od klimatskih uslova).
Plod: Krupan do veoma krupan (prosečne mase oko 350 do 450 grama, a na dobro negovanim stablima i znatno više). Oblik je prelepo jabučast, sa karakterističnim rebrima na čašičnom delu i blagim neravninama. Pokožica je u punoj zrelosti limun-žute boje, sjajna i izuzetno mirisna, sa finim maljama koje se zrenjem gube.
Meso: Belkasto-žuto, čvrsto, prhko i umereno sočno. Odlikuje se finom teksturom, prijatnim kiselkasto-slatkim ukusom i prepoznatljivim, opojnim mirisom koji može da namiriše celu prostoriju. Sadrži relativno malo kamenih ćelija.
Upotreba: Ovo je ubedljivo najbolja sorta za proizvodnju čuvene, visokokvalitetne rakije dunjevače. Pored rakije, nezamenljiva je u domaćinstvu za pripremu vrhunskog slatka, džemova, kompota i tradicionalnog kitnikeza.
Uzgoj i održavanje – Pravilna nega za stabilne prinose
Leskovačka dunja rano stupa u rod (već u trećoj godini) i rađa redovno i veoma obilno ako joj se obezbede optimalni uslovi.
Položaj i klima: Traži tople, osunčane i provetrene položaje. Odlično podnosi zimske mrazeve. Cveta umereno kasno, čime uglavnom uspešno izbegava pozne prolećne slane.
Zemljište: Najbolje rezultate daje na dubokim, plodnim, rastresitim zemljištima bogatim humusom. Ne pogoduju joj ekstremno suva, ali ni previše vlažna, teška tla gde dolazi do stagnacije vode u zoni korena.
Navodnjavanje i đubrenje: Da bi se postigao pun potencijal krupnoće ploda i sprečilo prevremeno opadanje, navodnjavanje je ključno tokom letnjih meseci (avgust i septembar). Prihrana se vrši organskim đubrivima u jesen i azotnim u rano proleće.
Oprašivanje: Važna napomena za voćare – Leskovačka dunja je delimično samoplodna. Za stabilan i obilan rod neophodno je u zasadu imati sorte oprašivače, gde su se bugarske sorte Trijumf i Hemus, kao i Vranjska dunja, pokazale kao idealni partneri.
Zaštita: Zahteva redovnu preventivnu zaštitu protiv monilije ploda i lisne pegavosti. Posebnu pažnju treba posvetiti merama zaštite i prevencije protiv bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora).
Pravilna rezidba za dugovečnost stabla
Leskovačka dunja razvija umereno bujnu krošnju sa loptastom formom i granama koje pod teretom roda imaju tendenciju da se povijaju.
Uzgojni oblik: Najčešće se oblikuje u obliku vaze (kotlaste krošnje) ili poboljšane piramide. Kostur krošnje mora biti jak i pravilno raspoređen kako ne bi došlo do oštećenja i lomljenja grana pod teretom džinovskih plodova.
Tehnika rezidbe: Rezidba se izvodi krajem zime ili u rano proleće pre bubrenja pupoljaka. Pošto dunja donosi rod na vršnim pupoljcima kratkih rodnih grančica, ne treba raditi nasumično prekraćivanje svih mladara. Fokus je na proređivanju unutrašnjosti krošnje – uklanjaju se uspravne vodopije, preguste, suve i oštećene grane. Na ovaj način se obezbeđuje odlična provetrenost i osvetljenost svakog ploda, što direktno utiče na zdravlje i krupnoću roda.
