Poslednjih godina interesovanje za plodove visoko žbunaste, kultivisane američke borovnice u svetu i kod nas je sve veća jer je utvrđeno njeno atikancerogeno dejstvo, kao i veliko prisustvo antioksidanata koji uništavaju slobodne radikale u ljudskom organizmu. Tržište Evropske Unije je otvoreno za borovnicu iz Srbije, naročito u junu i julu, jer priliv sveže borovnice iz drugih krajeva sveta tokom ovih meseci znatno opada. Prinosi su redovni i uz primenu odgovarajuće agrotehnike visoki i odličnog kvaliteta. 
Ulaganje u intezivnu proizvodnju borovnice, kao što znaju da kažu holandski borovničari, ulaganje je u budućnost svojih unuka obzirom da zasadi borovnica ostaju u punoj rodnoj kondiciji i preko pedeset godina!!! Borovnica je visoko akumulativna voćna vrsta. Za površinu od 1 h treba obezbediti oko 2500 sadnica, u zavisnosti od bujnosti. Visoko produktivna proizvodnja ne može se zamisliti bez sistema za navodnjavanje „kap po kap“.
ZEMLJIŠTE ZA BOROVNICE
Prva i osnovna preporuka pre odluke o sadnji borovnice glasi: “Obavezna je pH analiza zemljišta”. Jedini limitirajući faktor za uspešnu proizvidnju borovnice jeste kiselost zemljišta, koja se mora kretati u intervalu od 4 do 5,2. Optimum je oko 4,8. Ako zemljište ispunjava taj uslov pristupa se popravci zemljišta na osnovu rezultata kompletne hemijske analize sloja zemljišta do dubine od 25 cm. Najviše joj odgovaraju duboka (30-50 cm), kisela (pH od 4 do 5,2), plodna (sa sadržajem humusa od 7-10 %), laka, dobro drenirana i dobro aerisana (vazdušno-prozračna) zemljišta.
POLOŽAJ
Može se gajiti na suncu ili polusenci.
POSTUPAK SADNJE BOROVNICE
Sadnice u kontejnerima se mogu saditi tokom cele godine, osim kada su temperature ispod nula stepeni. Postupak sadnje se sastoji u sledećem: sadnice se sade na dubinu na kojoj su bile u rasadniku ili nešto malo dublje. Posađenu sadnicu potrebno je obilno zaliti odmah nakon sadnje. Razmak između redova koje se preporučuje za naše uslove je 3 m, a razmak sadnice od sadnice u redu se kreće od 1 m do 1,2 m u zavisnosti od bujnosti sorte. Naravno borovnicu možete gajiti i u kontejnerima (saksijama), na svojim terasama ili vrtovima. Potrebno je da u u saksije dodate dobar supstrat (Novobalt, Klasman, Flora Grand…). Može se koristiti i neki drugi supstrat, samo je potrebno da pogledate na vreći da li je pH vrednost ispod 5,2. Dodajte malo humusa ili veštačkog đubriva, zalivajte redovno i imaćete rod već prve godine.
NEGA BOROVNICA
Neophodno je da zemljište bude stalno umereno vlažno. S obzirom da za uspešno gajenje borovnice neophodno kiselo zemljište, neophodno je održavati kiselost u optimalnim granicama, a to se postiže dodavanjem trule borove kore, borovih iglica… ili dodavanjem specjalnih supstrata.
REZIDBA BOROVNICA
Najbolje vreme za rezidbu borovnice je rano proleće, kada se mogu uočiti izbojci oštećeni zimskim mrazem. Tokom prve tri godine nakon sadnje rezidbu treba takoreći zaboraviti tj. uklanjaju se samo slabe, oštećene i suve grančice, kao i one koje se ukrštaju. Pošto borovnica rađa na mladarima iz predhodne vegetacije treba joj obezbediti što bolje uslove za diferencijaciju rodnih pupoljaka, za narednu godinu. Kod sadnica starosti 3 do 8 godina treba odstraniti sve izdanke u nivou neposredno iznad površine zemlje, a zadržati najviše dva do tri izbojka. Uklanjanjem trećine izbojaka svake godine omogućavamo podmlađivanje žbuna, kao i plodnost grana. Do osme godine sadnica treba da ima 10-15 izdanaka različite starosti. Ovakvom rezidbom stimuliše se novi prirast i održava produktivnost. Pri rezidbi je potrebno osim starijih izbojaka ukloniti i sve grane koje rastu prema unutra, kao i sve obolele, tanke i nerazvijene izdanke na nosećim granama. Proređivanje se vrši radi osvetljenja. Zbog toga se reže jedan deo zdravih grana. Ispod rezova će se pojaviti novi izbojci. Usled bolje izloženosti suncu, plod postaje krupniji, a količina prinosa ostaje ista.
SAVET
Borovnica je žbunasta voćna vrsta i nije potrebna klasična potpora (stubovi, žica), ali kada je zasad u punom rodu bilo bi poželjno postaviti horizontalne letve na kraju reda i deblju rafiju sa obe strane, duž reda kao nosače rodnih grana.
U PONUDI IMAMO TRI SORTE BOROVNICE
Kamčatska borovnica je poznata i pod nazivom sibirska borovnica. Dugovečna biljka, otporna na ekstremno niske temperature do -47°C bez značajnih oštećenja. Otporna je na bolesti i štetočine pa se lako može koristiti u integralnoj i organskoj proizvodnji voća. Kamčatska (sibirska) borovnica cveta rano (krajem aprila-početkom maja), a cvet nije osetljiv na slabije mrazeve (cvetovi se otvaraju i pri temperaturi od 0°C, a otvoreni mogu da podnesu i do -10°C).
DJUK (Duke) Spada u novije američke sorte najzastupljenije u svetu. Žbun je umereno bujan, sa jakim uspravnim izdancima. Cenjena je zbog postojane rodnosti, čvrstine i boje bobica. Cveta kasno (zbog čega se preporučuje za područija u kojima se javljaju pozni prolećni mrazevi), a sazreva rano i u mladom stadijumu daje visok prinos i za najkraće vreme donosi rod. Prosečan prinos po žbunu je oko 6 kg. Plodovi su visoko kvalitetni, intezivno plave boje, ujednačeni, prijatne arome, slatko nakiselog ukusa i srednje krupni do krupni, težine 1,7-2 g. Dugo ostaje u svežem stanju i dobro podnosi transport. Zahteva dosta vlage i zalivanja.
BLUEGOLD Spada u visoko produktivne sorte. Plodovi su krupni, čvrsti, aromatični i sazrevaju kraajem jula početkom avgusta. Žbun je okruglastog oblika, srednje veličine sa gustim izdancima prekriven jarko zelenim lišćem. Vrsta savršena za uzgoj u posudama na tremovima, terasama…