Da li je i vama prva asocijacija na ruže – ljubav? Ukoliko je vaš odgovor pozitivan, ne brinite, ovo nije test. Većina nas upravo kao prvu poveznicu s ružama vidi to najzagonetnije i najlepše od svih osećanja. Ipak, ovi prelepi cvetovi predstavljaju još mnogo toga – pobedu, raskoš, sjaj, sreću, pa čak i tugu – i daleko su više od uobičajenog poklona voljenoj osobi za Dan zaljubljenih.
Ruže nose posebnu simboliku
Ruže su još od davnina uzgajane zbog svog mirisa, lepote i lekovitih svojstava. Postoji više od 150 vrsta ruža u zapanjujućem nizu oblika, veličina i nijansi, što ih čini jednom od najraznovrsnijih cvetnih kultura, pa su stoga nezaobilazne u dvorištima i cvetnim baštama širom planete.
Ruže su veoma simbolične biljke i često se koriste u heraldici, na značkama i grbovima. U njihovom izgledu i jedinstvenoj kombinaciji trnovitih stabljika i mirisnih cvetova krije se divna metafora za život: nakon što se susretnete sa dugačkim stabljikama punim trnja, čeka vas nagrada u obliku cveta neverovatne lepote i očaravajućeg mirisa. Drugim rečima, nakon prevazilaženja poteškoća u životu pronaći ćete unutrašnju harmoniju, sjedinjenje sa samim sobom i sreću.
Briga o ružama
Ruže mogu da se uzgajaju na pregršt različitih načina. Korenov sistem im nije previše razvijen pa su zbog toga pogodne za presađivanje kako u sanduke, tako i u balkonske i sobne saksije. Čuvanje i nega ruža u stanu ili kući može da bude prilično zahtevan zadatak za nekog ko to nikad nije radio, ali ukoliko se potrudite da im obezbedite određene uslove i usput naučite neke korisne trikove, pitanje kako se brinuti o ružama vam neće više predstavljati tako veliku misteriju.
Minijaturne ruže, odnosno ruže malog rasta su najpogodnije za držanje u zatvorenom prostoru ili na balkonima. Kao što je to slučaj sa ružama u slobodnom uzgoju i ruže na balkonima morate redovno zalivati i prihranjivati, uklanjati im precvetale cvetove i zaštititi ih od bolesti i štetočina. Orezivanje takođe mora biti redovno da biste u narednom cvetanju dobili što lepše cvetove i da bi vaše ruže bile što bujnije i zdravije. Da biste gajili sobne ruže, najbolji izbor su svakako one proizvedene u kontejnerima.
Naravno, u sobnim uslovima je nemoguće držati ruže tokom cele godine, jer bi u tom slučaju one gubile na vitalnosti ili jednostavno prestale da se razvijaju. Zbog toga ih treba već s početka leta, najbolje u junu, izneti u baštu ili na balkon i tu gajiti sve dok jesen ne donese hladnije vreme. Taj period im služi kao neka vrsta oporavka kako bi na zimu ponovo procvetale u sobnim uslovima.
Zalivanje ruža je veoma važno
Ako se vaše ruže nalaze u vrtu, treba da znate da su one duboko ukorenjene biljke, tako da kada se dobro nastane na mestu na kom ste ih smestili, obično mogu da prežive od vlage koja je prirodno prisutna u zemljištu.
Međutim, tokom veoma toplih i suvih perioda ili na suvim, peskovitim zemljištima, veoma je izgledno da će im biti potrebna dodatna količina vode. Tada ih treba zalivati jednom nedeljno sa oko pet do deset litara vode po biljci. Ako cvetovi ili listovi počnu da venu, ovaj poziv u pomoć znači da vaše ruže treba odmah da zalijete!
U prvih nekoliko godina nakon sadnje nove ruže treba redovno zalivati, posebno leti dok im se korenje dobro ne učvrsti u zemljištu. Mlaz vode usmerite na tlo oko same osnove biljke, izbegavajući lišće i cveće. Tako sprečavate pojavu gljivičnih oboljenja na ružama. Ružama u kontejnerima je potrebno mnogo više vode. Zalivajte ih onoliko često koliko je potrebno, što po toplom vremenu može biti i svakodnevno.
Sunčeva svetlost je ključ
Ove prelepe biljke jednostavno neće cvetati ukoliko ne dobijaju dovoljno sunca. Uzgajanje ruža u zatvorenom prostoru može predstavljati izazov ukoliko ne možete da im pronađete mesto na kom će dobiti nekoliko sati direktnog sunca svakog dana.
Da bi vaše cveće bilo lepo i zdravo, grmovi ruža treba da dobijaju šest do osam sati sunčeve svetlosti dnevno. U toplim krajevima ruže najbolje uspevaju kada su zaštićene od vrelog popodnevnog sunca, dok u hladnijim klimatskim uslovima sadnja grma ruže pored zida okrenutog ka jugu ili zapadu može pomoći da se šteta od smrzavanja tokom zime umanji.
Orezivanje
Jedna od osnovnih stvari kada pričamo o tome kako se brinuti o ružama jeste orezivanje. Novim biljkama rezidba neće biti potrebna, ali kako vaše ruže rastu i razvijaju se, godišnje orezivanje u jesen, nakon cvetanja, poboljšaće rast i opšte zdravlje vašeg cveća.
Dva su ključna cilja orezivanja: da biljka bude zdrava i da je pravilno oblikujete. To se postiže tako što se uklanjaju mrtvi, bolesni ili oštećeni izdanci, kao i ukrštene grane koje se češu jedna o drugu. Ovo uključuje i čišćenje potencijalno obolelih listova koji su otpali, jer spore gljivica na opalom lišću mogu prezimiti i vratiti se u proleće kako bi zarazile biljku. Orezivanjem morate otvoriti sam centar biljke ili žbuna radi poboljšanja cirkulacije vazduha, boljeg prodora svetlosti i sprečavanja gljivičnih bolesti.
Različite vrste ruža zahtevaju različite pristupe u orezivanju, pa vam tako ovaj proces isprva može delovati nezgodno, pa čak i komplikovano ukoliko ste početnik u njihovom uzgoju, ali kada je savladate ona se u stvari obavlja vrlo brzo i lako. Zapamtite samo da nikako svoje ruže ne čupate rukama, jer kidanje može oštetiti stabljiku i tako privući bolesti. Koristite oštre makaze da biste izbegli kidanje stabljika i secite ih pod uglom od 45 stepeni.
Zaštitite svoje ruže
Ruže zimi miruju, a period zimskog odmora im prija, produžava im život i pozitivno utiče na celokupno zdravlje. Otporne su na hladnoću, ali ako ih uzgajate na otvorenom ipak nije na odmet da ih zaštitite od niskih temperatura tako što ćete ih zagrnuti slojem zemljišta. Ukoliko uzgajate ruže u kontejnerima najbolje je da ih tokom zime premestite u podrum ili garažu kako im se korenje ne bi smrzlo.
Vlažni uslovi mogu izazvati pojavu crnih tačkica na listovima. U pitanju je gljivica koju treba odmah lečiti. Odsecite obolelo lišće i tretirajte svoje ruže fungicidom specijalno napravljenim za crne pege. Dobra ventilacija vazduha može pomoći u daljem sprečavanju i širenju ovih gljivica.
Ukoliko primetite da lišće vaših ruža žuti i otpada, ta pojava može da ukazuje na nedostatak sunčeve svetlosti, suvo zemljište i suv vazduh. U tom slučaju potrebno je da jednostavno nastavite pažljivo da brinete o njima, bez ikakvih odskakanja, i to će im pomoći da se brzo oporave.
Kako biste i vi sami uživali u uzgoju ovih divnih biljaka, molimo vas da nikako ne zaboravite da povremeno zastanete i dobro pomirišete svoje ruže. U svakom momentu će biti spremne da vas očaraju.
Suve grane, opalo lišće, opale plodove, kao i one koje su ostali smežurani i sasušeni na stablima potrebno je sakupiti i ukloniti iz voćnjaka jer privlače glodare i mnoge štetočine. Grinje, pauci, razne vrste štitatstih vaši i drugih biljnih vaši, cvetojeda, smotavaca i dr., kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plemenjače prezimljavaju u voćnjacima u vidu jajaša, larvi, spora, micelija itd. ukoliko se ne primene ove mehaničke mere zaštite.
Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi ukloniti sve polomljene, suve i zaražene grane. Zaražene grane se uklanjaju do zdravog tkiva kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz drvnu masu. Poželjno je da rezovi budu što manji, ukoliko su rane veće poželjno ih je premazati kalemarskim voskom.
Ulaganje u intezivnu proizvodnju borovnice, kao što znaju da kažu holandski borovničari, ulaganje je u budućnost svojih unuka obzirom da zasadi borovnica ostaju u punoj rodnoj kondiciji i preko pedeset godina!!! Borovnica je visoko akumulativna voćna vrsta. Za površinu od 1 h treba obezbediti oko 2500 sadnica, u zavisnosti od bujnosti. Visoko produktivna proizvodnja ne može se zamisliti bez sistema za navodnjavanje „kap po kap“.
Rezidba voćaka kajsije je veoma važna agrotenička mera od koje zavisi uspešnost bavljenja voćarskom proizvodnjom. U većini slučajeva ovoj agrotehničkoj meri se ne poklanja dovoljno pažnje. Čest je slučaj da se ova mera uopšte ne primjenjuje u voćnjaku, da se izvodi nestručno, ili tek ”reda radi”, tako da efekti koji treba da se ostvare rezidbom izostaju. Neredovna rodnost kod kajsije (a i drugih voćnih vrsta) uzrokovana osetljivošću reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim temperaturama, sklonošću alternativnom rađanju usled obilnog plodonošenja i iscrpljivanja u povoljnim godinama, kao i preveremnom izumiranju stabla dovelo je do toga jer se ne primenjuju pravilno agrotehničke mere među kojima je i rezidba.
Ona se smatra kraljicom cveća, simbol je ljubavi i lepote, ona je lepa i jednostavna – ona je RUŽA. Malo je koja biljka tokom istorije izazvala više uzdaha od službene kraljice svih cvetova. Utkana je u istoriju i umetnost mnogih naroda starog sveta, noseći brojna lica simbolike. Već u samom početku proučavanja, „ruža“ je tek zbirni naziv za brojne vrste, podvrste, varijetete nastale selekcijom. Ruže su i zbirni naziv za rod Rosa, a u koji ulazi i običan šipak, odnosno šipkova ruža (Rosa canina L.). Tokom brojnih vekova kultivisanja ljudi su stremili dobiti varijetete zanimljivih boja, od snežno bele do intenzivno crvenih boja.
Ružine latice se koriste za izradu ružine vode i sirupa, za poboljšanje arome meda i raznih alkoholnih pića, može se dodati u žele, puter, za pravljenje sirćeta, kolača, sladoleda i drugih poslastica. Kada kupujete gotovu ružinu vodu za korišćenje u jelima, uverite se da na deklaraciji piše da se može koristiti u ishrani a ne isključivo u kozmetici.